Церница (Варварин)

Церница
Церница;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Расински
Општина	Варварин
Становништво
— 2011.	186
Географске карактеристике
Координате	43° 43′ 32″ С; 21° 15′ 26″ И / 43.725666° С; 21.257166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	178 m
	Церница Церница на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	37265
Позивни број	037
Регистарска ознака	KŠ

Церница је насеље у Србији у општини Варварин у Расинском округу. Према попису из 2011. било је 186 становника (према попису из 2002. било је 275 становника).

Историја[уреди | уреди извор]

Церница је добила име због Церничког Потока, на коме се налази. а поток је добио име због многих церова што око њега расту. Село је насељено почетком 19 века, али се на зна тачно време његовог настанка. На овом месту у старо време је био кованлук села Бачине, касније су се ту почели досељавати први становници, те тако Церница постаје заселак Бачине, а после, развојем, и самостално село.

До Другог српског устанка Церница се налазила у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадала Јагодинској нахији и Темнићској кнежини^[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Порекло становништва[уреди | уреди извор]

Најстарија и највећа породица у селу је породица Николић, досељена је из околине Копаоника. Славе. св. Мину.

Према пореклу ондашње становништво Цернице из 1905. године, може се овако распоредити:

Из околине Копаоника има 1 породица са 30 кућa.

Из околине има 1 породицa са 12 кућa.

Из Топлице има 1 породица са 7 кућa.

Из околине Новог Пазара има 1 породица са 6 кућa.

Из Старе Србије има 1 породица са 5 кућa.

Из Жупе има 1 породица са 4 куће. (подаци датирају из 1905. године)^[2]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Церница живи 156 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,9 година (44,8 код мушкараца и 51,5 код жена).

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2011. године), а у последња четири пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	678
1953.	669
1961.	624
1971.	507
1981.	379
1991.	323	318
2002.	275	275

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	272	98,90%
Мађари	1	0,36%
Власи	1	0,36%
непознато	1	0,36%

Година пописа	1818.	1819.	1820.	1821.	1822.	1823.	1824/25.	1825.	1826.	1827.	1828.	1829.
Церница у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.^[1]
Куће	15	18	19	18	18	18	21	21	19	24	23	23
Пореске главе*	-	22	23	20	21	23	28	28	24	24	26	28
Арачке главе**	37	47	49	49	54	54	58	59	63	66	62	67
Пореске главе = Ожењени мушкарци \| * Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	0	1
80+	10	10
75—79	8	16
70—74	11	14
65—69	11	10
60—64	6	8
55—59	9	7
50—54	10	16
45—49	4	5
40—44	11	5
35—39	7	8
30—34	14	5
25—29	3	4
20—24	4	6
15—19	10	7
10—14	4	2
5—9	5	7
0—4	10	7
Просек :	45,8	50,5

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	131	134	133	139	122	109	91

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	21	29	10	12	7	7	0	4	1	0	3,02

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	118	25	78	10	5
Женски	122	10	77	33	2
УКУПНО	240	35	155	43	7

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	65	53	0	0	4
Женски	38	33	0	0	0
УКУПНО	103	86	0	0	4
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	0	2	0	0
Женски	0	0	0	0	0
УКУПНО	2	0	2	0	0
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	1	0	1
Женски	0	0	1	3	0
УКУПНО	0	1	2	3	1
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	1	0	0
Женски	0	0	0	1
УКУПНО	0	1	0	1

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.
^ Подаци: „Насеља“ (др. С. Мијатовић: Насеља српских земаља
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература[уреди | уреди извор]

Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2013. г. Приступљено 12. 7. 2012.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[Јагодинска_нахија_I-1] а ^б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.

[2] Подаци: „Насеља“ (др. С. Мијатовић: Насеља српских земаља

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]