Гробље Орловача
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/30/%D0%A1%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_%D0%B1%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D1%99%D0%B0_%D0%9E%D1%80%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%B06.jpg/250px-%D0%A1%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_%D0%B1%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D1%99%D0%B0_%D0%9E%D1%80%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%B06.jpg)
Орловача је једно од београдских гробља, а налази се у београдској општини Чукарица. Изградња гробља почела је 1988. године, а оно је са радом почело 1991. године.
Локација[уреди | уреди извор]
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3b/Orlovaca_cemetery.jpg/250px-Orlovaca_cemetery.jpg)
Гробље се налази у источном делу поља Орловача, на јужном ободу Београда, поред Ибарске магистрале, на граници општина Чукарица и Раковица. На југу се граничи са потоком Крушик, на северу са Крушичким потоком, док је долина Кијевског потока са источне стране гробља. Налази се између насеља Железник на северозападу и Петловог брда на североистоку.[1]
Поље се протеже до Железника и на југу је омеђено потоком Рњаковац. Ограничено је пољима Мастирин на северу, Логориштем на југозападу, Дрењаку на југу и Прекопландишту на југоистоку. Северно од гробља налазе се железнички пут и раскрсница Ибарске магистрале, кружни и полукружни пут који повезује јужни руб Београда. Паралелно са кружним путем гради се јужни део нове београдске обилазнице.[1]
Историјат[уреди | уреди извор]
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3c/%D0%A1%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_%D0%B1%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D1%99%D0%B0_%D0%9E%D1%80%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%B03.jpg/250px-%D0%A1%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_%D0%B1%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D1%99%D0%B0_%D0%9E%D1%80%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%B03.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/87/%D0%A1%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_%D0%B1%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5_%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3_%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D1%99%D1%83_%D0%9E%D1%80%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%B0.jpg/250px-%D0%A1%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_%D0%B1%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5_%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3_%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D1%99%D1%83_%D0%9E%D1%80%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%B0.jpg)
У међуратном периоду за време Краљевине Југославије, земљиште је раздвојено и додељено од стране краљевске династије Карађорђевић носиоцима Краљевског ордена Белог орла. Подручје је било познато као Орловат, а после 1945. годоне комунистичке власти су национализовале земљу и назвали ово подручје Орловача.[2]
Детаљни урбанистички план за изградњу гробља завршен је 1985. године. Тим архитеката водила је Мирјана Лукић, а дизајн је урадио Институ за урбанизам, који је укључио идеје за све делова гробља, осим за будућу цркву. Изградња гробља почела је 1988. године, а оно је почело са радом 1991. године. Последњи архитектонски радови изведени су 2008. године, када је изнад главне зграде изграђена купола. Главна зграда дизајнирана је у облику цвета. Купола пречника 10 m направљенна је од стакла.[2]
Оригиналне капеле биле су смештене на привременом прилагођеном објекту, који није био погодан за то. Године 1998. Српска православна црква затражила је дозволу за изградњу цркве на гробљу, а Патријарх Павле освештао је простор на коме се она градила, 2. јуна 1998. године. Изградња цркве Светог Великомученика Прокопија почела је у јануару 1999. године, а завршена је и посвећена 2001. године. Цркву је дизајнирала архитекта Љубица Бошњак, фреске је радио Мића Белоћевић, а иконостас је насликала група уметника из Херцеговине.[2]
Градски саобраћај[уреди | уреди извор]
До гробља се дневним линијама ГСП Београд може стићи :
- Линија 502 Миљаковац 1 — Орловача /Гробље/[3]
- Линија 533 Баново брдо — Орловача /Гробље/[4]
Галерија[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б Slobodan Radovanović (2007). Belgrade and surrounding places. Smederevska Palanka: Magic Map. ISBN 978-86-7802-004-9.
- ^ а б в Branka Vasiljević (3. 12. 2018). „Серијал "Политике": Гробље Орловача - Мермерни цвет за једно од највећих почивалишта”. Politika.
- ^ „ГСП Београд, линија 502”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-04-13.
- ^ „ГСП Београд, линија 533”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-04-13.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Гробље Орловача на интернет презентацији ЈКП „Београдска гробља“