Миљаковац

Координате: 44° 44′ 38″ СГШ; 20° 27′ 06″ ИГД / 44.7438° СГШ; 20.4516° ИГД / 44.7438; 20.4516
С Википедије, слободне енциклопедије
Миљаковац
Picture1a.jpg
Део Миљаковца 1
Административни подаци
ГрадБеоград
ОпштинаРаковица
Становништво
 — 2011.20.000
Географске карактеристике
Координате44° 44′ 38″ СГШ; 20° 27′ 06″ ИГД / 44.7438° СГШ; 20.4516° ИГД / 44.7438; 20.4516
Површина5 км2
Миљаковац на мапи Града Београда
Миљаковац
Миљаковац
Миљаковац на мапи Града Београда

Миљаковац је насеље у Београду у општини Раковица.

Миљаковац 1 саграђен 1970, а Миљаковац 2 1973. Данас постоји и Миљаковац 3, самоникло насеље приватних кућа, смештено иза миљаковачке шуме. Новонастало насеље је добило и аутобуску линију 48.Такође постоји и мини бус линија 505 л која иде трасом од Миљаковца 1 до Миљаковца 3. Миљаковац је иначе познат по Миљаковачким изворима за које се сматра да су једни од најчистијих извора у Београду.

Миљаковац је почео да се насељава 1930-тих, био је "најудаљеније београдско насеље", на самој ивици градског атара. Када су плацеви у Железничкој колонији (Канарево брдо) постали прескупи, неки чиновници железнице су прешли у овај крај - до 1937. било је 28 кућа са око 150 становника.[1] Постојала је и железничка станица Миљаковац, која се налазила на крају насеља.

Миљаковац се састоји из 3 дела: Миљаковац 1, Миљаковац 2 и Миљаковац 3. Миљаковац 1 је окружен зеленилом и парковима. На Миљаковцу 1 преовлађују стамбене зграде док има и део са приватним кућама, које су оивичен улицама Борска, Станка Пауновића и Димитрија Котуровића. Овде се и налази се и основна школа која је добила име по словеначком песнику Францу Прешерну. ОШ „Франце Прешерен“. Има осветљење, фудбалски, кошаркашки и тениски терен као и веома пространо двориште. Такође, ова основна школа је позната по бројним наградама из спорта и важи за школу са најбољим фудбалерима.[2] Миљаковац 1 је и добро обезбеђен трговинским и услужним објектима, аутобуским линијама које користе терминус (54, 502, 505, 505Л и 505Р), пролазним линијама (47, 50, 59 и 94), линије које каче ободе Миљаковца 1 (3А, 37, 42, 48, 501 и 504) и железничком станицом Раковица, која се налази у непосредној близини Миљаковца 1, а железничку станицу користи градска (БГ воз), међуградска и регионална железница.

Миљаковачки извор.

Миљаковац 2 је познат по свом извору (који се одликује релативно ниским процентом физичко-хемијске и бактериолошке неисправности.[3]) и обилном парку под истоименим именом, овде такође овлађују стамбене зграде, углавном петоипоспратнице и седмоспратнице. Састоји се из тениског, фудбалског и кошаркошког терена. Има доста зеленила с озбиром да је у близини и Миљаковачка шума. Ова шума такође пружа могућности за рекреацију.[4]

Између Миљаковца 2 и Канаревог Брда налази се пространа пољана на којој становници овог насеља свакодневно уживају у разним рекреацијама. Поред парка "Извор" пролазе аутобуска линија 48 који иде од Панчевачког моста до Миљаковца 3, минибус линија 505Л повезује Миљаковац 1, 2 и 3, пролазна ноћна линија 47 од Трга Републике до Ресника. Миљаковац 3 је кренуо да се развија деведесетих година 20 века. Данас је то велико насеље приватних кућа, у центру се могу наћи понеке стамбене зграде. Окружено је Миљаковачком шумом. Овај део Миљаковца је забаченије и мирније место. Налазе се само приватни поседи. Током времена, Миљаковац 3 је добио доста трговинских и услужних објеката због брзине ширења овог насеља и пораста популације. Разни инвеститори су заинтересовани за улагање на Миљаковцу 3 тако да се насеље полако шири.[5][6] Миљаковац 3 и Јајинци се полако приближавају, због све више насељавања становника на Миљаковцу 3.

Миљаковац окружују насеља: Канарево Брдо, Јајинци, Ресник, Раковица и Стари Кошутњак.

Миљаковачки парк[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Политика", 28. окт. 1937
  2. ^ „Глас јавности, 2. 12. 2004. „Професорку за селектора. Arhiva.glas-javnosti.rs. Приступљено 2. 4. 2012. 
  3. ^ „Екоатлас”. Zdravlje.org.rs. Приступљено 2. 4. 2012. 
  4. ^ „Школа оријентације за планинаре и такмичаре у оријентингу”. Mladiuobrenovcu.info. Архивирано из оригинала на датум 21. 2. 2008. Приступљено 2. 4. 2012. 
  5. ^ „Глас јавности, 31. 10. 2005. „Приватизација је спас за читаво подручје. Arhiva.glas-javnosti.rs. Приступљено 2. 4. 2012. 
  6. ^ „Тендер који је расписала „Грађевинска дирекција Србије. Ekapija.com. Приступљено 2. 4. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]