Дамаванд
Дамаванд | |
---|---|
Ндм. висина | 5.671 (5.610)[1] метара m |
Координате | 35°57′18″С 52°06′35″И |
Географија | |
Локација | Иран |
Масив | Алборз |
Најлакши пут | јужна страна |
Дамаванд (перс. دماوند) је угашени стратовулкан на Алборзу који са својих 5.671m нмв. представља највиши врх Ирана и највиши вулкански врх у Азији. Налази се на северу земље, јужно од Каспијског језера и 109km североисточно од Техерана. Врх данас представља велику планинарско-алпинистичку атракцију како међу Иранцима, тако и међу странцима. Постоји најмање 16 утврђених путања до врха, међу којима је најчешћа јужна која је најлакша, док се по дужини истиче североисточна, а по захтевности северна. На трасама успона постоји већи број склоништа која функционишу у склопу иранске планинарске организације, а највеће је Полур које се налази на јужној траси. Иако је сам вулкан угашен, сумпорна испарења при самом врху су готово свакодневна појава и представљају потенцијалну опасност по људе, док се и поред велике надморске висине снег стално задржава само у кратеру на врху. Посебну атракцију Дамаванда чини језеро Лар смештено у његовом подножију као, поглед који често допире до Каспијског језера и скијашки центри који се налазе у између њега и Техерана. Поред тога он има и значајно место у народној традицији пошто се сматра светом планином односно Олимпом Персијанаца, а о укорењености овог веровања међу локалним становницима најбоље сведочи чињеница да се на његовом врху и дан данас могу наћи крвне жртве у облику коза и оваца, иако је Иран строго верска држава.
Успон на врх
[уреди | уреди извор]Према последњим истраживањима постоји око шездесетак[2] различитих смерова којима се може стићи до врха, од којих се најчешће користе:
- Јужна (најлакша) рута која креће из Полура или Рејне, води до трећег склоништа (4.100m) преко пастирских колиба и од њега на врх.
- Северна (најтежа) рута која креће из Нандала и води до врха преко склоништа смештених на 4.000 m и 5.000m.
- Североисточна (најдужа) рута која креће из Газанека (око 1.800m) и прати ледничку долину Јакшара до Естела-Сара (око 2.200m), после чега излази на североисточни гребен на Менар (3.726m) или Мазијар (4.150m) и води до јединог склоништа на рути Тахт-е-Ферејдуна (4.320m) из кога се креће на врх.
- Западна рута која креће из Полура уз долину Чулдаре до склоништа Симорг (4.050m) из кога се креће на врх. Посебну драж овој рути даје изврстан поглед на заласке Сунца.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Званична мерења Иранског центра за статистику дају висину од 5.610m Архивирано на сајту Wayback Machine (14. новембар 2009), али се на картама и званичном сертификату који издаје иранска планинарска организација наводи висина од 5.671m.
- ^ „Дамаванд“ (описна карта са пригодним краћим текстом), мада овај податак треба узети са резервом јер постоји реална могућност да је дошло до грешке у преводу на енглески односно до замена термина sixteen (16) са sixty (60).
Литература
[уреди | уреди извор]- „Дамаванд“ (описна карта са пригодним краћим текстом) (језик: енглески)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Подаци о успону (www.summitpost.org) (језик: енглески)
- Временска прогноза за Дамаванд (www.snow-forecast.com) (језик: енглески)
- Подаци о успону (www.damavandiran.com) Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јануар 2008) (језик: енглески)