Даница Перовић
| даница перовић | ||||
|---|---|---|---|---|
| Лични подаци | ||||
| Датум рођења | 15. октобар 1907. | |||
| Место рођења | Љубија, код Приједора, Аустроугарска | |||
| Датум смрти | 3. новембар 1956. (49 год.) | |||
| Место смрти | Београд, НР Србија, ФНР Југославија | |||
| Професија | лекар | |||
| Деловање | ||||
| Члан КПЈ од | 1943. | |||
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | |||
| Служба | НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија 1941 – 1956. | |||
| Чин | пуковник | |||
| Одликовања |
| |||
Даница Дана Перовић (Љубија, код Приједора, 15. октобар 1907 — Београд, 3. новембар 1956) била је лекарка, учесница Народноослободилачке борбе и санитетски пуковник ЈНА.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођена је 15. октобра 1907. године у Љубији, код Приједора. Потицала је из многочлане породице — имала је пет сестара и три брата.[1]
Године 1939. је докторирала на Медицинском факултету у Београду. Специјализирала је хирургију и радила на Хируршком одељењу болнице у Бања Луци.[1]
Након окупације Југославије, 1941. године прикључила се Народноослободилачком покрету (НОП). Фебруара 1942. године је отишла у партизане — била је одређена за лекара у Четвртом крајишком партизанском одреду.[1] Руководила је партизанском болницом у селу Јошавки Горњој, код Челинца, где се налазио и Штаб одреда. Почетком марта, један од рањеника у овој болници био је и доктор Младен Стојановић, о коме је лично водила бригу. Почетком априла, у овом одреду је био извршен четнички пуч, након кога су побијени сви рањеници у болници, а Даница заробљена.[2]
Фебруара 1943. године је успела да побегне из заробљеништва, а потом је била референт санитета у Петој крајишкој козарачкој бригади. Касније се налазила на дужностима управника болнице у 11. крајишкој и 53. средњобосанској дивизији. У чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) примљена је 1943. године.[1]
Након ослобођења, лекарску каријеру је наставила у Југословенској армији (ЈА). Радила је на Војномедицинској академији (ВМА) у Београду, као специјалиста за пластичну хирургију.[1]
Умрла је 3. новембра 1956. у Београду.[1] Сахрањена је у породичној гробници на Новом гробљу.
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден братства и јединства првог реда и Орден партизанске звезде другог реда.[1]
Од укупно пет сестара Перовић, њих четири биле су учеснице Народноослободилачке борбе и носиоци Партизанске споменице 1941.[3] Две Даницине сестре биле су са високим државним и партијским функционерима ФНРЈ — Лепосава Лепа (1911—2000) је невенчана супруга генерал-пуковника и дипломате Коче Поповића, а Бранислава Брана (1920—2008) удата за доктора и шпанског борца Благоја Нешковића.
У знак сећања на њу, од 2016, једна улица у бањалучком насељу Чесма носи назив — Улица др Данице Перовић.[4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ е Војна енциклопедија (том шести) 1973, стр. 634.
- ^ Башић 1969.
- ^ Republika:Banjaluka - njen ponos i njen stid
- ^ „Banja Luka: Nekoliko naselja dobilo nove table sa nazivima ulica”. Архивирано из оригинала 02. 01. 2017. г. Приступљено 01. 01. 2017.
Литература[уреди | уреди извор]
- Башић, Раде (1969). Доктор Младен. Београд: „Народна армија”.
- Војна енциклопедија том VI. Београд. 1973.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
