Љубија (Приједор)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Љубија
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Република Српска
ОпштинаПриједор
Становништво
 — (2013)3.945
Географске карактеристике
Координате44°55′ СГШ; 16°37′ ИГД / 44.92° СГШ; 16.61° ИГД / 44.92; 16.61Координате: 44°55′ СГШ; 16°37′ ИГД / 44.92° СГШ; 16.61° ИГД / 44.92; 16.61
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Љубија на мапи Босне и Херцеговине
Љубија
Љубија

Љубија је градић у граду Приједор, Република Српска, БиХ.

Историја[уреди]

По попису становништва из 1991. године, Љубија је имала 3.945 становника. До 1963. године била је и центар општине, која је обухватала 29 насеља, а затим је подијељено између општина Приједор и Сански Мост. У састав општине Приједор ушла су насељена мјеста: Бришево, Цикоте, Доња Равска, Доњи Волар, Горња Равска, Горњи Волар, Југовци, Калајево, Љескаре, Љубија, Миска Глава, Раљаш, Шурковац, Тисова и Жуне. У састав општине Сански Мост ушла су насељена мјеста: Батковци, Будимлић Јапра, Дуге Њиве, Гаревица, Хадровци, Халиловци, Марини, Мркаљи, Овањска, Подвидача, Слатина, Стара Ријека, Стари Мајдан и Зенковићи.

Други свјетски рат[уреди]

Први август 1941. године био је „крвав и никад не заборављен за Србе у Љубији. Дан који је крвавим словима записан на страницама наше и светске историје. Тог дана рано изјутра Срби у Љубији су осетили неко комешање у муслиманској чаршији. Око 7 сати изјутра из рудника је прошао један камион пун Срба, зауставио се пред православном црквом. Усташе су свукле Србе са камиона и ту их на месту поубијали. То је био знак за почетак хапшења и убијања Срба. Неке грађане похапшене у Љубији водили су према руднику и страшно их тукли да се њихов врисак чуо делеко. Дотерали су их до једне шумице и ту стрељали. Пре убиства су их свукли голе и опљачкали. После тога су се усташе вратиле у варош и одвеле Ристу Средића и Перу Кондића; Средићу су стомак распорили, а Кондића који је тешко рањен нашао је Хасан Елказ из Исламске Љубије. Кондић је од њега тражио мало воде. Али уместо да га напоји он га је дотукао секиром и затим опљачкао. Убијање Срба у Љубији трајало је цео дан. Тога дана изјутра Суљо Хасанагић је одржао збор у Исламској Љубији и позвао „све вјерне синове и кћери НДХ (католике и муслимане) да се они који немају ватреног оружја наоружају вилама, секирама и мотикама, блокирају Љубију и спрече да им који Србин не утекне.[1][2][непоуздан извор?]

И у православној Љубији срез Приједор у првој половина августа 1941. Издата је наредба да се преостали Срби морају покрстити. Због тога су 6. септембра рано изјутра ожалошћене Српкиње са децом кренуле за село Шурковац жупнику Фра Босиљку Губићу. Чим су тамо стигли жупник их је све редом увео у матицу исповедио их а затим обавио покатоличавање. „Руку са три прста ставили су на неку католичку књигу на латинском (а не на нашем) језику и за жупником су говориле неке непознате речи. Затим су причешћени са хостијом. По изласку из цркве све жене су као по договору избациле хостију из уста. После завршеног церемонијала жупник им је одржао кратку придику о томе шта значи католичка вера и црква“.[3]

Становништво[уреди]

Националност[4] 1991. 1981. 1971.
Муслимани [a] 2.123 (53,81%) 2.209 (51,07%) 2.585 (55,30%)
Хрвати 675 (17,11%) 622 (14,38%) 757 (16,19%)
Срби 465 (11,78%) 639 (14,77%) 1.088 (23,27%)
Југословени 595 (15,08%) 776 (17,94%) 162 (3,46%)
остали и непознато 87 (2,20%) 79 (1,82%) 82 (1,75%)
Укупно 3.945 4.325 4.674

Привреде[уреди]

У околини Љубије се налази рудник гвожђа.

Напомене[уреди]

  1. ^ Муслимани се данас изјашњавају као Бошњаци.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. pp. 248,249
  2. ^ Милан Миљуш, свештеник Љубија, 20.8.1947. год. (П)
  3. ^ Милан Миљуш, свештеник Љубија 20.8.1947. год
  4. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Извори[уреди]

  • Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.", статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
  • интернет — извор, „Попис по мјесним заједницама“ — https://web.archive.org/web/20131005002409/http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf

Спољашње везе[уреди]