Ивања Река
Ивања Река | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Град Загреб |
| Становништво | |
| — 2011. | 1.800 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 47′ 56″ С; 16° 07′ 03″ И / 45.7988222808348° С; 16.11760937303064° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 103 m |
  Ивања Река Ивања Река на карти Хрватске | |
Ивања Река је насеље у саставу града Загреба. Припада градској четврти Пешченица - Житњак. До територијалне реорганизације у Хрватској налазила се у саставу ужег подручја Града Загреба.
Географски положај[уреди | уреди извор]
Смештена је на реци Сави, 12 километара источно од средишта Загреба, јужно од Славонске авеније. Ивања Река је позната по раскрсници ауто-путева према Вараждину, Славонском Броду и према Лучком (загребачка обилазница), односно наплатној рампи ауто-пута Загреб-Липовац.
Историја[уреди | уреди извор]
Први пут се спомиње 1217. године. Насеље је име добило по потоку Иванова Река или Чучерје који је ту некада утицао у реку Саву. У средњем веку у Ивањој Реци су становници каптолски кметови. Од средине 19. века Ивања Река је у саставу Котара Дуго Село, касније општине Дуго Село. Године 1987. издваја се из састава тадашње општине Дуго Село и припаја се тадашњој загребачкој градској општини Пешћеница, а од децембра 1999. године је у саставу четврти Пешченица - Житњак.
У насељу делује Добровољно ватрогасно друштво, фудбалски клуб, задавствена амбуланта, пошта и мотел. Ивања Река има своју властиту римокатоличку жупу. У току је довршење нове цркве. У месту је некада деловао и женски фудбалски клуб који је 1981. године био победик купа и првак тадашње Југославије.
Становништво[уреди | уреди извор]
Ивања Река се почела интензивно насељавати 70-их година прошлог века. Године 1981. бројала је 1.164 становника, а пописом 2001. у њој је живјело 1.783 становника. На попису 2011. године, насеље је имало 1.800 становника.
Попис 1991.[уреди | уреди извор]
На попису становништва 1991. године, насељено место Ивања Река је имало 1.594 становника, следећег националног састава:
Литература[уреди | уреди извор]
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
