Исламска заједница Србије

С Википедије, слободне енциклопедије
Исламска заједница Србије
Бајракли џамија у Београду
Основни подаци
Верски поглаварреис-ул-улема Сенад Халитовић (подржан од мешихата санџачког)
Неџмедин Саћипи (подржан од муфтијства београдског)
СедиштеБајракли џамија у Београду
Јурисдикција Србија
Језиксрпски, бошњачки, албански и ромски
www.rijaset.rs
Број
Управних подручја3 мешихата
Застава Исламске заједнице Србије

Исламска заједница Србије је врховно тело свих муслимана на територији Србије организована у Ријасет. Ријасет исламске заједнице Србије подељен је на 3 мешихата: србијански, санџачки и прешевски.

Председници мешихата су: муфтија србијански Абдулах Нуман, муфтија санџачки Сенад Халитовић и муфтија прешевски Неџмедин Саћипи. На челу Ријасета исламске заједнице Србије је врховни поглавар свих муслимана Србије реис-ул-улема Сеад Насуфовић. Поред Исламске заједнице Србије, на територији Србије делује и Исламска заједница у Србији, која чини засебан мешихат у саставу Ријасета Исламске заједнице у Босни и Херцеговини.

Успостављање[уреди | уреди извор]

Исламска заједница Југославије је нелегитимно укинута 1993. а међу четворицом потписника дисолуције били су Мустафа Церић и Муамер Зукорлић. Поделом су успостављене сецесионистичке исламске заједнице Косова, Босне и Херцеговине, Санџака, Хрватске и Словеније.

С друге стране, Исламска заједница Србије је 1994. у Нишу одржала Сабор којим је успостављен правни континуитет са Исламском заједницом Србије у Социјалистичкој Републици Србији. Исламска заједница Србије, под тим именом а са седиштем у Београду, на челу са муфтијом Хамдијом Јусуфспахићем, од 2001. уписана је у Регистар Завода за статистику Републике Србије. Исламска заједница Србије је до 2007. обухватала простор централне Србије и Војводине, без шест општина Рашке области (Санџака), где је деловала Исламска заједница Санџака. Сабор Исламске заједнице Србије је 19. фебруара 2007. усвојио Устав Исламске заједнице Србије којим је она уздигнута у ранг Ријасета за територију Републике Србије и успостављен континуитет са исламском верском заједницом у Кнежевини Србији. За реис-ул-улему је именован Хамдија Јусуфспахић.[1]

У октобру 2007. године је за новог реис-ул-улему изабран Адем Зилкић, а Хамдија Јусуфспахић је изабран за почасног реис-ул-улему. За муфтију санџачког изабран је Хасиб Суљовић.[2][3]

Поновни избор Адема Зилкића 2010. године[уреди | уреди извор]

За новог реис-ул-улему био је два кандидата, дотадашњи врховни поглавар Адем Зилкић и муфтија србијански Мухамед Јусуфспахић. Непосредно пре гласања кандидатуру је повукао Мухамед Јусуфспахић па је на на Врховном сабору Исламске заједнице који је одржан у Новом Пазару за реис-ул-улему изабран Адем Зилкић. Након што је ту функцију обављао у два наврата ои једну годину, овим гласањем је добио мандат од пет година.[4]

Избор реис ул-улеме 2016. године[уреди | уреди извор]

У јуну 2016. године на седници Врховног сабора Исламске заједнице Србије која је одржана у Новом Пазару разрешен је дужности комплетан ријасет Исламске заједнице Србије на челу са реис-ул-улемом Адемом Зилкићем, међу којима је био и србијански муфтија Мухамед Јусуфспахић. За новог србијанског муфтију постављен је Абдулах Нуман.[5] Изабрани су и нови муфтија санџачки (Хасиб Суљовић) и нови муфтија прешевски (Неџмедин Саћипи). До избора новог реис-ул-улеме одлучено је да Исламску заједницу Србије водити повереништво сачињено од тројице муфтија (србијанског, санџачког и прешевског). Сеад Нусуфовић је изабран за новог реис-ул-улему 2. јула 2016. године, а свечано је устоличен у Бајракли џамији у Београду. Он би на том месту требало да остане до 2021. године.[6][7]

Нови муфтија санџачки и реизбор реис ул-улеме Сеада Насуфовића[уреди | уреди извор]

У Тутину је 2019. године изабран нови муфтија санџачки. У конкуренцији пет кандидата, дугогодишњи помоћник муфтије санџачког, Сенад Халитовић је добио једногласну подршку.[8]

У Београду је 12. децембра 2021. године одржана седница Врховног сабора Исламске заједнице Србије на којој се бирао реис ул-улема. За врховног поглавара Исламске заједнице Србије, реизабран је Сеад Насуфовић коме ће то бити други петогодишњи мандат.[9][10]

Несугласице око избора реис ул-улемe у Исламској заједници Србије[уреди | уреди извор]

Током 2023. године дошло је до раскола у Исламској заједници Србије која се поделила у два табора. Прво је 8. октобра подржан од Мухамеда Јусуфспахића за реис ул-улему изабран муфтија прешевски Неџмедин Саћипи.[11] Седам дана касније у Новом Пазару подржан од стране Мешихата санџачког за реис ул-улему изабран је дотадашњи муфтија санџачки Сенад Халитовић.[12] И једни и други полажу право на место верског поглавара муслимана у Србији.

Верски поглавари[уреди | уреди извор]

Врховни поглавар свих муслимана Србије реис-ул-улема[уреди | уреди извор]

# Слика Име и презиме Датум рођења Датум смрти Служба Напомене
1. Хамдија Јусуфспахић 16. јун 1937. 31. март 2016. 2006 — 2007 Од 2006. до 2007. године био реис-ул-улема, а од 2007 до смрти 2008. године почасни реис-ул-улема.
2. Адем Зилкић 1956. 2007 — 2016 Наследио је Хамадију Јусуфспахића 2007. године. Прво је биран два пута у мандату од једне године, а 2010. године изабран је за реис-ул-улему у трајању од пет године.
3. Сеад Насуфовић 22. јун 1979. 2016 — 2023 Изабран је 2016. године за реис-ул-улему.
4. Сенад Халитовић 14. фебруар 1979. 2023 — Изабран је 2023. године за реис-ул-улему.

Муфтија србијански[уреди | уреди извор]

# Слика Име и презиме Датум рођења Датум смрти Служба
1. Хамдија Јусуфспахић 16. јун 1937. 31. март 2016. 1994 — 2008
2. Мухамед Јусуфспахић 28. новембар 1968. 2008 — 2016
3. Абдулах Нуман 1950. 2016 — 2023.
4. Мухамед Зиљкић 1978. 2023 —

Муфтија санџачки[уреди | уреди извор]

# Слика Име и презиме Датум рођења Датум смрти Служба
1. Хасиб Суљовић 1958. 2007 — 2019
2. Сенад Халитовић 14. фебруар 1979. 2019 — 2023
3. Мухамед Демировић 1978. 2023 —

Муфтија прешевски[уреди | уреди извор]

# Слика Име и презиме Датум рођења Датум смрти Служба
1. Неџмедин Саћипи 16. август 1965. 2007 —

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Institut za evropske studije – IES[[Категорија:Ботовски наслови]]” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 28. 05. 2016. г. Приступљено 07. 08. 2016.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  2. ^ „Зилкић нови реис-ул-улема”. Политика. 4. 10. 2007. Приступљено 2. 4. 2018. 
  3. ^ „Adem Zilkić reis-ul-uleme”. Вечерње новости. 4. 10. 2007. Приступљено 2. 4. 2018. 
  4. ^ „Zilkić ponovo izabran za reis ul ulemu IZS”. Блиц. 13. 2. 2010. Приступљено 2. 4. 2018. 
  5. ^ „Novi muftija - Srbin, sestrić Ružice Sokić” (на језику: (језик: српски)). Мондо. 2016. Архивирано из оригинала 27. 03. 2018. г. Приступљено 27. 3. 2018. 
  6. ^ „Сеад Насуфовић нови реис Исламске заједнице Србије”. rts.rs. Приступљено 27. 3. 2018. 
  7. ^ „Svečano ustoličen novi reis-ul-ulema Nasufović”. blic.rs. Приступљено 27. 3. 2018. 
  8. ^ „Sandžački muftija Senad Halitović: Ekspert za misionarstvo”. danas.rs. Приступљено 26. 1. 2022. 
  9. ^ „Sead Nasufović ponovo izabran za vrhovnog poglavara Islamske zajednice Srbije”. danas.rs. Приступљено 26. 1. 2022. 
  10. ^ „Сеад еф. Насуфовић поново изабран за реису-л-улему”. politika.rs. Приступљено 26. 1. 2022. 
  11. ^ „Несугласице око избора у Исламској заједници Србије”. politika.rs. Приступљено 29. 1. 2024. 
  12. ^ „Senad Halitović novi vrhovni poglavar Islamske zajednice Srbije”. danas.rs. Приступљено 29. 1. 2024. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Исламска_заједница_Србије&oldid=27431339”