Пређи на садржај

Ислам у Северној Македонији

С Википедије, слободне енциклопедије
Верска структура Северне Македоније по насељима из 2002. Муслимани (зелена) и православци (плава)

Муслимани у Северној Македонији представљају нешто мање од једне трећине укупног становништва нације према попису из 2021. године,[1] што ислам чини другом најраспрострањенијом религијом у земљи. Муслимани у Северној Македонији следе сунизам ханефијског мезхеба. Поједини северозападни и западни региони земље имају муслиманску већину. Велика већина свих муслимана у земљи су етнички Албанци, а остали су првенствено Турци, Роми, Бошњаци и Торбеши.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Етничка припадност

[уреди | уреди извор]
Шарена џамија, изграђена 1438, у Тетову
Мустафа-пашина џамија у Скопљу
Ајдар-кади џамија in Битољу

Албански у Северној Македонији, који чине отприлике 25% укупног становништва (попис из 2002), и већина осталог муслиманског становништва, живе углавном у Пологу и западним регионима земље. Турци, који чине око 4% укупног становништва (попис из 2002), раштркани су по целој земљи, али углавном живе у већим градовима, као и Роми. Бошњаци су углавном концентрисани унутар Скопља. Муслимана македонске националности има отприлике 40.000 до 100.000 и могу се наћи у западном делу Северне Македоније у областима Центар Жупа, Дебар, Струга и Пласница.

Становништво Северне Македоније према етничкој припадности из 1948, 2002. и 2021.
Етничка група Становништво 1948. Становништво 2002. Становништво 2021.
Албанци 197389 509.083[2][3] 446.245
Турци 95.940 77.959[2][3] 70.961
Роми 19.500 53.879[2][3] 46.433
Торбеши 1.560 2.553[2][4] 1.187
Бошњаци 17.018[2][3] 16.042

Историјско становништво

[уреди | уреди извор]

Следећа табела приказује муслиманско становништво и проценат за сваку дату годину. Проценат муслимана у Северној Македонији углавном је опао од 1904. до 1961. али је поново почео да расте због високе стопе наталитета међу муслиманским породицама, достигавши 33,33% на попису 2002. Према попису из 2021. године, удео муслимана је био 32,17% од укупног броја становништва, што је нешто мање у односу на 33,33% на попису из 2002. године.

Година Број муслимана Проценат
1904. 634.000[5] 36,76%
1912. 384.000[5] 33,47%
1921. 269.000[5] 31,43%
1948. 314.603[5] 27,29%
1953. 388.515[5] 29,78%
1961. 338.200[5] 24,05%
1971. 414.176[5] 25,14%
1981. 546.437[5] 28,62%
1991. 611.326[5] 30,06%
1994. 581.203[5][6] 30,04%
2002. 674.015[5][7] 33,33%
2021. 590.878[8] 32,17%

Географска распрострањеност

[уреди | уреди извор]

(према попису из 2021)

Општина Становништво Муслимани (2021) Проценат (%)
Тетово 84.770 64.468 76,1%
Чаир 62.586 50.755 81,1%
Гостивар 59.770 43.459 72,7%
Сарај 38.399 35.959 93,6%
Струга 50.980 32.231 63,2%
Куманово 98.104 28.528 29,1%
Липково 22.308 21.570 96,7%
Боговиње 22.906 21,329 93,1%
Кичево 39.669 21.056 53,1%
Студеничани 21.970 19.968 90,9%
Шуто Оризари 25.726 19.350 75,2%
Врапчиште 19.842 18.224 91,8%
Желино 18.988 18.193 95,8%
Гази Баба 69.626 17.476 25,1%
Бутел 37.968 17.438 45,9%
Теарце 17.694 15.144 85,6%
Дебар 15.412 13.611 88,3%
Арачиново 12.676 12.363 97,5%
Долнени 13.126 8.873 67,6%
Битољ 85.164 8.232 9,7%
Брвеница 13.645 7.386 54,1%
Велес 48.463 6.286 13.0%
Охрид 51.428 5.908 11,5%
Прилеп 69.025 5.063 7,3%
Чашка 7.942 4.710 59,3%
Радовиш 24.122 4.470 18,5%
Струмица 49.995 4.331 8,7%
Пласница 4.222 4.115 97,5%
Штип 44.866 3.798 8,5%
Ђорче Петров 44.844 3.680 8,2%
Маврово и Ростуша 5.042 3.669 72,8%
Карпош 63.760 3.629 5,7%
Петровец 9.150 3.588 39,2%
Јегуновце 8.895 3.522 39,6%
Ресен 14.373 3.423 23,8%
Центар Жупа 3.720 3.346 89,9%
Крушево 8.385 2.859 34,1%
Василево 10.552 2.557 24,2%
Центар 43.893 2.507 5,7%
Кисела Вода 61.965 2.267 3,7%
Аеродром 77.735 2.184 2,8%
Сопиште 6.713 2.159 32,2%
Кочани 31.602 2.069 6,5%
Валандово 10.508 1.435 13,7%
Чучер-Сандево 9.200 1.363 14,8%
Кавадарци 35.733 1.157 3,2%
Неготино 18.194 1.105 6,1%
Виница 14.475 942 6,5%
Карбинци 3.420 865 25,3%
Илинден 17.435 855 4,9%
Градско 3.233 740 22,9%
Босиљово 11.508 702 6,1%
Делчево 13.585 694 5,1%
Зелениково 3.361 654 19,5%
Конче 2.725 607 22,3%
Пехчево 3.983 597 15,0%
Берово 10.890 514 4,7%
Демир Капија 3.777 419 11,1%
Крива Паланка 18.059 418 2,3%
Могила 5.283 336 6,4%
Дојран 3.084 309 10,0%
Македонски Брод 5.889 259 4,4%
Демир Хисар 7.260 244 3,4%
Лозово 2.264 236 10,4%
Кратово 7.545 108 1,4%
Ђевђелија 21.582 104 0,5%
Свети Никола 15.320 92 0,6%
Дебарца 3.719 76 2,0%
Пробиштип 13.417 57 0,4%
Богданци 7.339 52 0,7%
Ранковце 3.465 52 1,5%
Росоман 3.796 36 0,9%
Новаци 2.648 35 1,3%
Македонска Каменица 6.439 18 0,3%
Старо Нагоричане 3.501 14 0,4%
Вевчани 2.359 10 0,4%
Кривогаштани 5.167 8 0,2%
Чешиново-Облешево 5.471 5 0,1%
Зрновци 2.086 4 0,2%
Ново Село 6,972 3 0.0%
Укупно 1.836.713 590.878 32,2%

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Total resident population in the Republic of North Macedonia by religious affiliation and sex, Census 2021”. Архивирано из оригинала 27. 12. 2022. г. Приступљено 13. 05. 2023. 
  2. ^ а б в г д „Statistical Yearbook of the Republic of Macedonia, 2016, p. 67” (PDF). Republic of Macedonia, State Statistical Office. 2016. Приступљено 13. 6. 2017. 
  3. ^ а б в г „Census of Pupulation, Households and Dwellings in the Republic of Macedonia, 2002, p. 591” (PDF). Republic of Macedonia, State Statistical Office. 2002. Приступљено 20. 11. 2016. 
  4. ^ Statistical Yearbook of the Republic of Macedonia, 2014, p. 67, Retrieved 11 December 2016
  5. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Kettani, Houssain (2010). „Muslim Population in Europe: 1950 – 2020” (PDF). International Journal of Environmental Science and Development vol. 1, no. 2, p. 156. Приступљено 17. 11. 2016. 
  6. ^ Coughlin, Kathryn M. (2006). Muslim Cultures Today, A Reference Guide. Greenwood Press, Westport, Connecticut, London. стр. 16. ISBN 9780313323867. 
  7. ^ Census of Pupulation, Households and Dwellings in the Republic of Macedonia, 2002, p. 518
  8. ^ „Попис на населението, домаќинствата и становите во Република Северна Македонија, 2021 - прв сет на податоци” (PDF). popis2021.stat.gov.mk (на језику: македонски). 30. 3. 2022. стр. 82. Приступљено 30. 3. 2022.