Општина Дојран

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Дојран
Дојран

Грб

Застава
Основни подаци
Држава  Северна Македонија
Седиште Стари Дојран
Становништво
Становништво 3.426
Густина насељености 26,53 ст./km2
Географске карактеристике
Површина 129,16 km2

Map of Dojran Municipality.svg

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Веб-сајт www.opstinadojran.gov.mk

Општина Дојран (мкд. Општина Дојран) једна је од 10 општина Југоисточног региона у Северној Македонији. Седиште општине је истоимено село Стари Дојран.

Општина Дојран једна је од општина са бројнијом српском мањином у Северној Македонији.

Положај[уреди | уреди извор]

општина Дојран

Општина Дојран налази се у југоисточном делу Северне Македоније и гранична је са Грчком на истоку и југу. Са других страна налазе се друге општине Северне Македоније:

Природне одлике[уреди | уреди извор]

Дојранско језеро са македонске стране

Рељеф: Општина Дојран заузима западну половину басена Дојранског језера. Западни и северни део општине је планински, а најважнија планина је Беласица на крајњем северу општине.

Клима у општини је топлија варијанта умерене континенталне климе због утицаја Средоземља.

Воде: Дојранско језеро је једно од 3 велика језера у Северној Македонији и сви мањи водотоци у општини се уливају у ово језеро.

Историја[уреди | уреди извор]

Стари, богати град Стари Дојран постојао је у доба Херодота.

Порушен је градић Дорјан током Првог светског рата, јер су ту около били укопани немачки војни положаји. Бугарске хаубице су уништавале куће циљајући британске ровове. У насељу је пре тог рата било 2500 лепих кућа и црква Св. Илије, на брежуљку изван града. На другом крају брега са црквом, стојала је сахат-кула; оштећена, без сата и крова.

Неколико километара северније од Старог Дорјана никло је сиромашно рибарско насеље Нови Дорјан. То је иначе било нездраво маларично место, па су лекари Хигијенског завода у Скопљу били против насељавања.[1] Насељена је ту и колонија Сретеново. Колонија и Нови Дорјан имали су тада укупно 180 кућа земуница и тршчара.[2]

Становништво[уреди | уреди извор]

Општина Дојран имала је по последњем попису из 2002. г. 3.426 ст., од чега у седишту општине, селу Старом Дојрану, свега 363 ст. (11%). Општина је ретко насељена.

Национални састав по попису из 2002. године био је:

style="background:#F5F5DC;" style="background:#F5F5DC;" align="center" | Број Постотак
Укупно 3.426 100%
Македонци 2.641 77,1%
Турци 402 11,7%
Срби 277 8,1%
остали 106 3,1%

Насељена места[уреди | уреди извор]

У општини постоји 13 насељених места, сва са статусом села:

(** — насеље са српском већином, * — насеље са српском мањином)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Време", Београд 1932. године
  2. ^ "Време", Београд 1931. године

Спољашње везе[уреди | уреди извор]