Општина Дојран
Дојран Дојран | |
---|---|
![]() Дојранска котлина | |
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Седиште | Стари Дојран |
Становништво | |
— | 3.084 |
— густина | 23,88/km2 |
Географске карактеристике | |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Површина | 129,16 km2 |
![]() | |
Веб-сајт | https://dojran.gov.mk |
Општина Дојран (мкд. Општина Дојран) једна је од 10 општина Југоисточног региона у Северној Македонији. Седиште општине је истоимено село Стари Дојран.
Општина Дојран једна је од општина са бројнијом српском мањином у Северној Македонији.
Положај
[уреди | уреди извор]
Општина Дојран налази се у југоисточном делу Северне Македоније и гранична је са Грчком на истоку и југу. Са других страна налазе се друге општине Северне Македоније:
- север — Општина Валандово
- запад — Општина Богданци
Природне одлике
[уреди | уреди извор]
Рељеф: Општина Дојран заузима западну половину басена Дојранског језера. Западни и северни део општине је планински, а најважнија планина је Беласица на крајњем северу општине.
Клима у општини је топлија варијанта умерене континенталне климе због утицаја Средоземља.
Воде: Дојранско језеро је једно од 3 велика језера у Северној Македонији и сви мањи водотоци у општини се уливају у ово језеро.
Историја
[уреди | уреди извор]Стари, богати град Стари Дојран постојао је у доба Херодота.
Порушен је градић Дорјан током Првог светског рата, јер су ту около били укопани немачки војни положаји. Бугарске хаубице су уништавале куће циљајући британске ровове. У насељу је пре тог рата било 2500 лепих кућа и црква Св. Илије, на брежуљку изван града. На другом крају брега са црквом, стојала је сахат-кула; оштећена, без сата и крова.
Неколико километара северније од Старог Дорјана никло је сиромашно рибарско насеље Нови Дорјан. То је иначе било нездраво маларично место, па су лекари Хигијенског завода у Скопљу били против насељавања.[1] Насељена је ту и колонија Сретеново. Колонија и Нови Дорјан имали су тада укупно 180 кућа земуница и тршчара.[2]
Становништво
[уреди | уреди извор]Општина Дојран имала је по последњем попису из 2021. г. 3.084 ст., од чега у седишту општине, селу Старом Дојрану, свега 413 ст. (13%). Општина је ретко насељена.
Национални састав по попису из 2002. и 2021. године био је:
2002 | 2021 [3] | |||
Број | % | Број | % | |
Укупно | 3,426 | 100 | 3,084 | 100 |
Македонци | 2,641 | 77,1 | 2,528 | 82,0 |
Турци | 402 | 11,7 | 211 | 6,8 |
Срби | 277 | 8,1 | 152 | 4,9 |
Остали | 106 | 3,1 | 193 | 6,3 |
Насељена места
[уреди | уреди извор]У општини постоји 13 насељених места, сва са статусом села:
(* — насеље са српском мањином)
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]Вишеград, БиХ, Република Српска, од 2022.[4][5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "Време", Београд 1932. године
- ^ "Време", Београд 1931. године
- ^ „Попис на населението, домаќинствата и становите во Република Северна Македонија, 2021” (PDF). stat.gov.mk (на језику: македонски).
- ^ „U petak bratimljenje sa makedonskom opštinom Dojran”. Opština Višegrad. Приступљено 2022-03-28.
- ^ blportal (2022-03-26). „Potpisan Sporazum o bratimljenju Višegrada i Dojrana”. BL Portal (на језику: бошњачки). Приступљено 2022-03-28.