Општина Дојран

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дојран
Дојран

Грб

Застава
Основни подаци
Држава  Република Македонија
Област Југоисточна
Седиште Стари Дојран
Становништво
Становништво 3.426
Густина становништва 26,53 ст./km2
Географске карактеристике
Површина 129,16 km2

Map of Dojran Municipality.svg

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Веб-сајт www.opstinadojran.gov.mk

Општина Дојран (мкд. Општина Дојран) једна је од 10 општина Југоисточне области у Републици Македонији. Седиште општине је истоимено село Стари Дојран.

Општина Дојран једна је од општина са бројнијом српском мањином у Републици Македонији.

Положај[уреди]

општина Дојран

Општина Дојран налази се у југоисточном делу Македоније и гранична је са Грчком на истоку и југу. Са других страна налазе друге општине Македоније:

Природне одлике[уреди]

Дојранско језеро са македонске стране

Рељеф: Општина Дојран заузима западну половину басена Дојранског језера. Западни и северни део општине је планински, а најважнија планина је Беласица на крајњем северу општине.

Клима у општини је топлија варијанта умерене континенталне климе због утицаја Средоземља.

Воде: Дојранско језеро је једно од 3 велика језера у Републици Македонији и сви мањи водотоци у општини се уливају у ово језеро.

Историја[уреди]

Стари, богати град Дојран постојао је у доба Херодота. Порушен је Дорјан током Првог светског рата, јер су ту били укопани немачки војни положаји. Ту је било 2500 лепих кућа пре рата. Изнад града на брежуљку су 1931. године још биле рушевине православне цркве Св. Илије. На другом крају брега стоји сахат-кула, оштећена, без сата и крова. Неколико километара северније од Старог Дорјана никло је сиромашно рибарско насеље Нови Дорјан. Насељена је ту и колонија Сретеново. Колонија и Нови Дорјан имали су тада укупно 180 кућа земуница и тршчара.[1]

Срби у Дојрану 1897.

Добијена је октобра 1897. године дозвола од турске власти отварање шесторазредне српске основне, мушке и женске школе у вароши Дојрану.[2] У њу је убрзо уписано 55 ђака. По молби ученика управитељ школе Лерничанац је увео тзв. пофторну (недељну и празничну) школу, за старији узраст. При школи је организовано "Друштво за припомоћ" (сиромашне деце). Школу је иначе основао (био власник!) месни трговац Глигорије Хаџи Митровић, који је убијен у атентату на њега 17. новембра 1899. године.[3] Године 1900. у месту је парох поп Риста Ђорђевић а школски управитељ Сима Буквић. Црква је радила у изнајмљеној неадекватној згради 1904. године, па је покренута акција да се скупе прилози за градњу властите зграде.

Бугарски егзархисти су извршили атентат и тешко ранили из револвера Ђорђа Димитријевића. Инцидент се десио једне вечери априла 1899. године у српској кафани Петра Јашменовића. Рањеника, којем су већ претили Бугари због његовог србовања, превио је солунски лекар др Раде Вукадиновић.[4]

Постојао је 1904. године Школски фонд при српској основној школи "Доситије Обрадовић" у Дојрану. У њега су уложили прилоге цариградско Коло српских сестара - 270 гроша, приложници Срби са стране као и месни кафеџија Никола поп Костов са 5 гроша. Свима се јавно захвалио управитељ дојранске школе Спасоје Илић.[5]

Становништво[уреди]

Општина Дојран имала је по последњем попису из 2002. г. 3.426 ст., од чега у седишту општине, селу Старом Дојрану, свега 363 ст. (11%). Општина је ретко насељена.

Национални састав по попису из 2002. године био је:

Број Постотак
Укупно 3.426 100%
Македонци 2.641 77,1%
Турци 402 11,7%
Срби 277 8,1%
остали 106 3,1%

Насељена места[уреди]

У општини постоји 13 насељених места, сва са статусом села:

(** — насеље са српском већином, * — насеље са српском мањином)

Референце[уреди]

  1. "Време", Београд 1931. године
  2. "Цариградски гласник", Цариград 1897. године
  3. "Цариградски гласник", Цариград 1899. године
  4. "Цариградски гласник", Цариград 1899. године
  5. "Цариградски гласник", Цариград 1904. године

Спољашње везе[уреди]