Пређи на садржај

Општина Дојран

С Википедије, слободне енциклопедије
Дојран
Дојран
Дојранска котлина
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Северна Македонија
СедиштеСтари Дојран
Становништво
 — 3.084
 — густина23,88/km2
Географске карактеристике
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Површина129,16 km2
Положај {{{име генитив}}}
Веб-сајтhttps://dojran.gov.mk

Општина Дојран (мкд. Општина Дојран) једна је од 10 општина Југоисточног региона у Северној Македонији. Седиште општине је истоимено село Стари Дојран.

Општина Дојран једна је од општина са бројнијом српском мањином у Северној Македонији.

општина Дојран

Општина Дојран налази се у југоисточном делу Северне Македоније и гранична је са Грчком на истоку и југу. Са других страна налазе се друге општине Северне Македоније:

Природне одлике

[уреди | уреди извор]
Дојранско језеро са македонске стране

Рељеф: Општина Дојран заузима западну половину басена Дојранског језера. Западни и северни део општине је планински, а најважнија планина је Беласица на крајњем северу општине.

Клима у општини је топлија варијанта умерене континенталне климе због утицаја Средоземља.

Воде: Дојранско језеро је једно од 3 велика језера у Северној Македонији и сви мањи водотоци у општини се уливају у ово језеро.

Историја

[уреди | уреди извор]

Стари, богати град Стари Дојран постојао је у доба Херодота.

Порушен је градић Дорјан током Првог светског рата, јер су ту около били укопани немачки војни положаји. Бугарске хаубице су уништавале куће циљајући британске ровове. У насељу је пре тог рата било 2500 лепих кућа и црква Св. Илије, на брежуљку изван града. На другом крају брега са црквом, стојала је сахат-кула; оштећена, без сата и крова.

Неколико километара северније од Старог Дорјана никло је сиромашно рибарско насеље Нови Дорјан. То је иначе било нездраво маларично место, па су лекари Хигијенског завода у Скопљу били против насељавања.[1] Насељена је ту и колонија Сретеново. Колонија и Нови Дорјан имали су тада укупно 180 кућа земуница и тршчара.[2]

Становништво

[уреди | уреди извор]

Општина Дојран имала је по последњем попису из 2021. г. 3.084 ст., од чега у седишту општине, селу Старом Дојрану, свега 413 ст. (13%). Општина је ретко насељена.

Национални састав по попису из 2002. и 2021. године био је:

2002 2021 [3]
Број % Број %
Укупно 3,426 100 3,084 100
Македонци 2,641 77,1 2,528 82,0
Турци 402 11,7 211 6,8
Срби 277 8,1 152 4,9
Остали 106 3,1 193 6,3

Насељена места

[уреди | уреди извор]

У општини постоји 13 насељених места, сва са статусом села:

(* — насеље са српском мањином)

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Време", Београд 1932. године
  2. ^ "Време", Београд 1931. године
  3. ^ „Попис на населението, домаќинствата и становите во Република Северна Македонија, 2021” (PDF). stat.gov.mk (на језику: македонски). 
  4. ^ „U petak bratimljenje sa makedonskom opštinom Dojran”. Opština Višegrad. Приступљено 2022-03-28. 
  5. ^ blportal (2022-03-26). „Potpisan Sporazum o bratimljenju Višegrada i Dojrana”. BL Portal (на језику: бошњачки). Приступљено 2022-03-28. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]