Пређи на садржај

Корисник:СкибидиСигма00/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Фонтана младости[уреди | уреди извор]

Фонтана Младости 1546, насликао Лука Кранах Старији

Фонтана младости је мистични извор који наводно враћа младост онога који попије или се окупа у њему. Приче о фонтани су биле причане по свету хиљадама година, појављујући се у записима о Хередоту (5. век пне.), Александриди (3. век пне.), и у причама Презвитера Јована (рани Крсташи, 11./12. век не.). Приче о сличним водама су такође биле истакнуте међу људима Кариба током Великих географских открића (рани 16. век); Приче су говориле о регенеративним моћима у мистичној земљи Биминија. На основу ових легенди, истраживачи и авантуристи су трагали за неухватљивом фонтаном младости или неким леком против старења, углавном повезаном са магичним водама. Ове воде су можда биле река, извор или било који други облик воде који је преокретао старење и лечио болест када попијен или окупан у њему.

Легенде су постале посебно истакнуте у 16. веку када су постале повезане са Шпанским истраживачем Хуан Понсе де Леон, први Гувернер Порторика. Понсе де Леон је наводно трагао за Фонтаном Младости док је путовао Флоридом 1513. Легенде кажу да су Индијанци рекли Посне де Леону да се Фонтана Младости налази у Биминију.

Рано корење[уреди | уреди извор]

Херодот спомиње фонтану која садржи специјалну врсту воде у земљи Мацробианс, који даје људима Макробијама њихову невероватну дуговечност.

Ихтиофаги су упитали краља у вези трајању живота, и дијети његевог народа, већина њих је доживело и 120 година, док су неки ишли даље од те бројке - јели су кувано месо и нису пили ништа оисм млека. Када су Ихтиофаги показали изненађеност на вечност људи краљ их је довео до фонтане, где када су се окупали у њој видели су да је њихова кожа била сва светлуцива и углачана као да су се окупали у уљу и мирисали као љубичице. Вода је била тако слаба рекли су да ништа неби плутало у њој, ни дрво ни једна лакша супстанца него би све потонуло на дно. Када би ефекти фонтане били стварни било би константно коришћење воде од које су живели толико дуго.[1]

Персијска минијатура која приказује Кхидра и Александра Великог како гледају воду живота како оживљава усољену рибу

Прича о "Води Живота" појављује се у источној верзији Александриде, која описује Александра Великог и његовог слугу како прелазе Земљу таме да би пронашли ресторативни извор. Слуга који у тој причи је извучен из блиског истока из легенде Ал-Кхидр,мудрац који се такође појављује у Курану. Арапске и Алхамиадске верзије Александриде су биле много популарне у Шпанији за време и после периода Ал Андалуза, биле би и познате истраживачима који су истраживали до Америке. Ови ранији извештаји су инспирисали популарну средњовековну фантазију Путовања Господина Џона Мандевила, који су спомињали Фонтану Младости која је лоцирана у подножју планине Колам[2] у Индији.[3] Због утицаја ових прича легенда Фонтане Младости је била популарна у дворској готици, појављујући се на пример на ковчегу од слоноваче са сцене романсе (Wалтерс 71264) и неколико кућишта огледала од слоноваче, и остала популарна кроз Европу за време Великих географских открића.[4]

Француско кућиште за огледало из 14. века са Фонтаном Младости

Европска иконографија је врло доследна, као што показује Кранахова слика и кућиште огледала Фонс Јувентутис (Фонтана Младости) од пре 200 година демонстрира: старе људе, често ношене, улазе слева у базен који је велики колико простор дозвољава. Људи у базену су голи и млади и након дуго времена га напусте и приказани су модерно обучени и уживајући у дворској журци некада са укљученим оброком.

Постоје безбројни индиректни извори за причу такође. Вечна младост је поклон који се често појављује у митовима и легендама и причама као камен мудрости и еликсир живота су чести кроз Евроазију и другим местима.[5]

Додатна инспирација је можда била узета из Витезде где је паралитичар излечен у Јовановом јеванђељу. У могућем тумачењу Џона 5:2-4 базен је замућен од Анђела од ког би прва особа која би крочила у воду била излечена од чега год их је мучило.

Бимини[уреди | уреди извор]

Према легенди, Шпанци су чули за Бимини од Аравака на Хаитију, Куби и Порторику. Карипски острвљани описивали су митску земљу Беимени или Бенини (одакле долази назив Бимини), земљу богатства и просперитета, која се повезивала са легендом о Извору младости. У време Понса де Леона, сматрало се да се та земља налази северозападно ка Бахамима (који су се звали ла Виеја током Понсове експедиције). Домороци су вероватно мислили на подручје које су заузимали Маје.[4] Ова земља се такође понекад мешала са Боинка или Бојука коју је споменуо Хуан Дијаз де Солис, иако су Солисови навигациони подаци показивали да се налази у заливу Хондураса. Управо је та Боинка првобитно била место где се налазио легендарни извор младости, а не сам Бимини[4]. Секене, поглавица Аравака са Кубе, наводно није могао да одоли привлачности Биминија и његовог чудесног извора. Окупио је групу авантуриста и отпловио на север, али се никада није вратио.

У сланој води мангровских мочвара које покривају 6 километара (3,7 миља) обале Северног Биминија налази се Исцељујућа рупа, базен који лежи на крају мреже вијугавих тунела. Током опадајуће плиме, ови канали пумпају хладну, минералима богату слатку воду у базен. Пошто је овај извор издубљен у кречњачкој стени подземним водама пре хиљаде година, посебно је богат калцијумом и магнезијумом. Магнензијум, за који је показано да побољшава дуговечност и репродуктивно здравље,[6][7] присутан је у великим количинама у морској води.[8] Иако није познато да ли је нека легенда о лековитим водама била раширена међу домородачким народима Кариба, хроничар италијанског порекла Петар Мартир припојио је такву причу, преузету из античких и средњовековних европских извора, свом извештају о путовању Хуана Дијаза де Солиса из 1514. године у писму Папи 1516. године, иако није веровао у те приче и био је разочаран што су многи други веровали у њих.[9][10]

Понсе де Леон[уреди | уреди извор]

Утисак немачког уметника из 19. века о Хуану Понсе де Леону и његовим истраживачима који пију са извора на Флориди док наводно траже Фонтану Младости.

У 16. веку, прича о Извору младости постала је повезана са биографијом конкистадора Хуана Понса де Леона. Као што је потврђено његовом краљевском повељом, Понс де Леон је имао задатак да открије земљу Бенини[4]. Иако су домородачки народи вероватно описивали земљу Маја на Јукатану, име и легенде о Боинкиним изворима младости постале су повезане са Бахамима. Међутим, Понс де Леон није споменуо извор у ниједном од својих списа током своје експедиције[4].

Веза је успостављена у делу Гонзала Фернандеза де Овиједа y Валдеза "Хисториа генерал y натурал де лас Индиас" из 1535.[11] године, где је написао да је Понс де Леон тражио воде Биминија како би повратио младост.[12] Неки истраживачи су сугерисали да је Овиједов извештај можда био политички инспирисан како би стекао наклоност на дворовима[4]. Сличан извештај се појављује у делу Франциска Лóпеза де Гомаре "Хисториа генерал де лас Индиас" из 1551.[13] године. У "Мемоарима Ернанда д'Есцаланте Фонтанеде" из 1575. године, аутор смешта лековите воде на Флориду и спомиње да их је де Леон тамо тражио; његов извештај је утицао на непоуздану историју Антонија де Херрера y Тордесијаса о Шпанцима у Новом свету.[14] Фонтанеда је провео седамнаест година као заробљеник Индијанаца након што је као дечак преживео бродолом на Флориди. У својим мемоарима говори о лековитим водама изгубљене реке коју назива "Јордан" и спомиње да је де Леон тражио ту реку. Међутим, Фонтанеда јасно изражава сумњу у ове приче које укључује, и каже да сумња да је де Леон заправо тражио тај легендарни поток када је дошао на Флориду.[14]

Херрера је учинио ту везу дефинитном у романтичној верзији Фонтанедине приче укључене у његову "Хисториа генерал де лос хецхос де лос Цастелланос ен лас ислас y тиерра фирме дел Мар Оцеано". Херрера наводи да је локални кацик редовно посећивали извор. Слаб стари човек могао је постати толико потпуно обновљен да би могао наставити "све мушке активности... узети нову жену и добити још деце." Херрера додаје да су Шпанци безуспешно претражили сваку "реку, поток, лагуну или језеро" дуж обале Флориде у потрази за легендарним извором.[15]

Археолошки парк Фонтане младости[уреди | уреди извор]

Разгледница Фонтане младости у Светом Августину

Град Сент Огустин на Флориди је дом Археолошког парка Извора младости, који је посвећен месту где је Понс де Леон наводно слетео према промотивним материјалима, иако не постоји историјски или археолошки доказ који подржава ту тврдњу. Неколико пута је то имање коришћено као атракција још од 1860-их; туристичка атракција у свом садашњем облику створена је од стране Луеле Деј Меконел 1904. године. Након што је напустила своју праксу као лекарка у Чикагу и отишла у Јукон током златне грознице Клондајка 1890-их, она је 1904. године купила имање парка од Хенрија Х. Вилијамса, британског хортикултуристе, за готовину и дијаманте, због чега је постала позната у Сент Огустину као "Дијамантска Лил".

Око 1909. године почела је да рекламира атракцију, наплаћујући улаз, и продајући разгледнице и воду из бунара који су 1875. године за Вилијамса ископали Филип Гомез и Филип Цапо.[16][17] Меконел је касније тврдила да је на том подручју "открила" велики крст направљен од коqуина камена, тврдећи да га је поставио сам Понс де Леон.[18] Наставила је да измишља приче како би забављала и шокирала становнике града и туристе све до своје смрти у саобраћајној несрећи 1927. године.

Валтер Б. Фрејзер, досељеник из Џорџије који је управљао Меконеловом атракцијом, потом је купио имање и претворио га у једну од најуспешнијих туристичких атракција државе.[19] Прва археолошка ископавања на Извору младости обавио је Смитсонијан Институт 1934. године. Ова ископавања открила су велики број хришћанских гробница народа Тимукуа. Ове гробнице су на крају указале на Парк као локацију прве хришћанске мисије у Сједињеним Државама. Названа Мисија Номбре де Диос, ова мисија је започета од стране фрањеваца 1587. године. У наредним деценијама, откривени су предмети који су позитивно идентификовали Парк као место гдје је Педро Менендез де Авилес основао насеље Сент Огустин 1565. године, најстарије континуирано насељено европско насеље у Северној Америци. Парк тренутно излаже домородачке и колонијалне артефакте како би прославио Понса де Леона и Педра Менендеза де Авилеса, оснивача Сент Огустина. Такође су изложени експонати о наслеђу Тимукуа и Шпанаца.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Херодот, 3. књига:23
  2. ^ Кохански,Тамарах & Бенсон, C. Давид(издавачи)Књига Џона Мандевила. Средњовековни Институт за издавања (Каламазу),2007."Индеxед Глоссарy оф Пропер Намес. Приступљено 17. јуна 2024."
  3. ^ Мандевил, Џон Тхе Травелс оф Сир Јохн Мандевилле. Приступљено 17. јуна 2024.
  4. ^ а б в г д ђ Пек Даглас Т. "Мисцонцептионс анд Мyтхс Релатед то тхе Фоунтаин оф Yоутх анд Јуан Понце де Леон'с 1513 Еxплоратион Воyаге"(ПДФ) Неw Wорлд Еxплорерс, Инц. Архивирано од оригинала 9.4.2008.
  5. ^ Зореа, Ахарон (2017). Финдинг тхе Фоунтаин оф Yоутх: Тхе Сциенце анд Цонтроверсy Бехинд Еxтендинг Лифе анд Цхеатинг Деатх. Wестпорт, ЦТ: Греенwоод Пресс. пп. 35–39. ИСБН 978-1-4408-3798-2.
  6. ^ Епидемиологy ОФ Wатер Магнесиум; Евиденце оф Цонтрибутионс то Хеалтх Милдред С. Сеелинг, M.D, M.П.Х.,Мастер на Америчком колеџу за нутритивност; Додатак Професор за нутритивност, Школа јавног здравља, Универзитет Северне Каролине, Цхапел Хилл (У штампи, зборник радова Мг симпозијума, Вицхy, Француска, 2000)
  7. ^ Мотта Р, Лоуис ЈП, Франк Г, Хенротте ЈГ (1998)."Неочекивана веза између репродуктивне вечности и количини магнезијума у крви у новим моделима мишијих сојева". Гроwтх, Девелопмент, анд Агинг 62 (1–2): 37–45. ПМИД 9666355.
  8. ^ "Диссолвед минерал соурцес анд сигнифицанце". Архивирано од оригинала 25. јула 2016.
  9. ^ Педро Мáртир де Англериа. Децадас де Нуево Мундо, Децада 2, 10. поглавље.
  10. ^ Даглас Т. Пек, "Анатомy оф а Хисторицал Фантасy," Ревиста де Хисториа де Амéрица ): п. 69y
  11. ^ Гонзало Фернандез де Овиједо (1851) [1535]. Јосé Амадор де лос Рíос (ед.). Хисториа генерал y натурал де лас Индиас. Мадрид: Ла Реал Ацадемиа де ла Хисториа. Поврацено 15. јула 2020.
  12. ^ Гонзало Фернандез де Овиједо (1851) [1535]. "XVI". Ин Јосé Амадор де лос Рíос (ед.). Хисториа генерал y натурал де лас Индиас. Мадрид: Ла Реал Ацадемиа де ла Хисториа. пп. 482–485. Повраћено 15. јула 2020.
  13. ^ Францисцо Лóпез де Гóмара. Хисториа генерал де лас Индиас, други део.
  14. ^ а б "Фонтанеда'с Мемоир". Превео Буцкингхам Смитх, 1854. са кеyсхисторy.орг. Повраћено 14. јула 2006.
  15. ^ Самуел Елиот Морисон, Тхе Еуропеан Дисцоверy оф Америца: Тхе Соутхерн Воyагес 1492–1616 (Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс, 1974), п. 504.
  16. ^ Сујин Ким; Роберт 0. Јонес (Април 29, 2016). "Натионал Регистер оф Хисториц Плацес Цонтинуатион Схеет Суммарy" (ПДФ). нпс.гов. Натионал Парк Сервице. п. 3. Повраћено 12 јуна 2018.
  17. ^ Харолд Баллоу; Рогер W. Толл. "Пропосед Фоунтаин оф Yоутх Монумент то тхе 72нд Цонгресс" (ПДФ). пп. 6–7. "Вероватно, Понсе де Леон је прво слетео северно од Сент Огастина и јужно оф Џексонвила. Прецизно место искрцавање вероватно никад неце бити познато. Твдрња да се стварно место искрцавања дефинитивно успоставлила код парка Фонтане младости чини се неподржаном од стране подржавајућих доказа. Фонтана младости се чини да је бунар, не извор, и без аутентичног историјског значаја. Мисли се да је покушај направљен да се туристима исплати њихово путовање и обогати историја са таквим тврдњама као и да најбоље служи капији признанице и у том истом покушају историјска тачност је преболела."
  18. ^ Реyнолдс, Цхарлес Бингхам (1934). Тхе Ландинг оф Понце де Леон: А Хисторицал Ревиеw (ПДФ). пп. 6–7. "1909 када је дрво у близини бунара искорењено због олује. Мрс. МцЦоннелл је испричала фантастичну причу да је она у рупи која је остала од искорењеног дрвета открила шта се чинило да је био крст формиран од комада цоqуине(врста камења) 15 комада у висину и 13 по хоризонтали, који је поставио Понсе де Леон да ода почаст години 1513, години свог открића... Она је такође пронашла место мисијске капеле изграђену од Понсе де Леона и нека цоqуина камења идаље преостала да означе локацију. Важно је напоменути да, где год да је Понсе извршио своје прво искрцавање, на том месту је остао само пет дана. Прича коју је испричала госпођа Меконел о Понсе де Леоновом крсту од кокине и његовом открићу од стране ње била је извор мита да се Понсе де Леон искрцао у Хоспитал Крику. Њена домишљата измишљотина одмах је пронашла прихватање и подршку у четвртима где би се то најмање очекивало.
  19. ^ Јамес C. Цларк(23. септембар 2014.) А Цонцисе Хисторy оф Флорида. Арцадиа публисхинг инцорпоратед. п. 22. ИСБН 978-1-62585-153-6.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:SkibidiSigma00/песак&oldid=27865668”