Корисник:Света бркиц/песак

Светозар Бркић

Светозар Бркић (14.март 1916 – 18. новембар 1993) песник, приповедач, есејист, преводилац и професор рођен је у Обровцу на Зрмањи. Гимназију је завршио у Београду у 4. мушкој гимназији, а англистику у Београду и Бристолу. Као средњошколски професор радио је у Чачку, Сплиту и Београду, и на универзитетима у Београду, Новом Саду и Скопљу.

Збирке песама:

• Искушење светлости (Београд 1971) и
• Под византијским небом (Нови Сад 1994).

Збирке приповедака:

• I над клицом табан (Београд 1974) и
• Одсутност (Београд 2000).

Књиге есеја:

• Светла ловина (Београд 1972),
• Македонски теми и други есеи (Скопје 1989) и
• Осветљени спрудови (Нови Сад 1994).

Са енглеског је преводио поезију Шекспира, V. Б. Јејтца, Т. С. Елиота, Е. Ситвел, Р. Грејвса, V. Х. Одна, С. Спендера, L. Мекниса , D. Гаскојна, Џ. Баркера, D. Томаса и других. Са Миодрагом Павловићем приредио је Антологију савремене енглеске поезије 1900-1950 (у другом издању допуњену и проширену до 1973), за коју је написао исцрпан предговор. Од прозаиста је преводио Х. Џејмса, Фокнера, Хемингвеја, L. Хјуза и друге; више драматичара, међу којима Јејтса, Елиота и Бекета; есеистику Елиота, Х. Рида, А. Стриндберга, Р. Тагоре, Лаоцеове, Конфуцијеве и Чуанцеове списе итд. Са италијанског је превео Дантеов Нови живот и више Микеланђелових сонета, а са новогрчког песме К. Кавафиса, Сефериса и О. Елитиса. Уз ове преводе објавио је и више радова о појединим писцима и њиховом делу, а у рукопису оставио више преведених комада из савремене драмске књжевности, извођених на радију. /1/

Биографија

Светозар Бркић (14. март 1916) рођен је у Обровцу, градићу са чудесним прела мањима светлости, подно Велебита на реци Зрмањи, тада под Италијом. Отац Стева, трговац, и мајка Милица (рођ. Ковачевић) којима је он пето дете, су по предачком предању у 15 веку избегли са Косова. Утицајем сусрета двају култура (италијанске и словенске) и двају вера Света долази у додир, поред српске епике, са стиховима Дантеа, Леопардија, Пушкина и Љермонтова.

Са 12 година, после банкротства оца, долази у Београд где матурира (1934) у 4. мушкој гимназији. Професори су му били, између осталих, M. Настасијевић, M. Црњански и D. Матић.

На београдском Филозофском факултету студира англистику. У току студија, као стипендиста, борави на Универзитету у Бристолу где, поред предавања енглеске књижевности, похађа курсеве из историје уметности и музике и студира сликарство на тамошњој академији.

По дипломирању (1939) бива распоређен у чачанску гимназију где предаје италијански.

После капитулације је отпуштен због брата Душана комунисте. Пред опасношћу од хапшења, као трећезонац, пребегава у – тада италијански – Сплит. У тамошњој гимназији предаје латински до тренутка кад одбија да положи заклетву италијанском краљу (1942).

Одлази у партизане (1943) и због знања страних језика бива приључен врховном штабу као преводилац. У истом својству присуствује Мировној конференцији у Паризу (1946).

После рата посвећује се професорском позиву, предаје енглески језик и књжевност. Његову професионалну каријеру пратила је сенка његовог брата, Душана, који је ушао у сукоб са Бакарићем „због запостављања Срба у Хрватској“ и јавног иступања против откупа и који „послат на Голи оток као имформбировац“. Бива под присмотром, отпуштен, осујећен у напредовању.

До отпуштања (1953) ради на београдском Филозофском факултету. Потом је две године професор у 2. мушкој гимназији. На позив одлази на новосновану катедру у Новом Саду где предаје англоамеричку књижевност. После оспореног избора у више звање прелази у Београд на Вишу педагошку школу (1963), а по укидању катедре за енглески запошљава се на Факултету у Скопљу где је и пензионисан 1981. године.

Поред педагошког рада пише, преводи, држи јавна предавања и сарађује са драмским програмом радио Београда. Уредник је Летописа Матице српске (1961-1965).

Преко педесет година животна сапутница и сарадница била му је Зденка (рођена Боић), германиста, преводилац и професор. Њихова ћерка је др Ласта удата Ђаповић, етнолог-антрополаог.

Скрхан догађањима 1990-тих и страдањима људи родног краја умире у Београду 18. новембра 1993. године.

Дело

Поезија

Поетски свет С. Бркића је „лирско-метафизичког усмерења стваран у крилу српског модернизма“ донекле ослоњеног на Настасијевића, али сопственог, оригиналног израза. Пребирући по дубинским слојевима језика, историје и сопствених осећања, у тежњи да што прецизније „изрази суштину свог доживљаја“, његове песме бивају херметичне, тешке при првом читању“. Негујући култ индивидуализма „писао је говорећи из себе и казујући себе“, своја осећања осамљености, дубоке религиозности, али и усхићења лепотом.

Приповетке

Приповетке С. Бркића настајале су у различитим временима. У њма се он бави, уметнички и модерно, „темама које нису честе у нашој књижевност“ и осликава један „самосвојан увид у свет“. Његова „вештина приповедања јесте један квалитет по себи“. Осмишљеним избором детаља „прецизно упућује на мотивацију поступака својих јунака“. С. Бркић „добро влада фантасиком и вешто у своју прозу уноси сатиричне жаоке“. Труди се да разуме и опише „човека XX века распетог између инстинкта и разума, између бића и друштва, пролазности и историје“.

Есеји

С. Бркић се у својим есејима бавио српском и англоамеричком књжевношћу, компаратистиком, као и разноврсним темама из више области. Укорењен у сопственој култури и језику био је отворен и за стваралаштво духа у културама временски и просторно веома удаљеним. Он ствараоце и нихова дела – с једне стране смешта у друштвено-историјски контекст а – с друге стране указује на безвремену „вредност лепоте мисли и духовности као нечег универзалног“, превасходно исказаног речју али и ликовношћу и музиком. „Оригиналност и инвентивност Бркићевих виђења, лишених полемичности, унеле су квалитет, свежину и духовне озарености у српску есеистику.“

Библиографија

Збирке песама:

Искушење светлости, Нолит, Београд 1971. с.9-84

                          Под византијским небом, Светови, Н. Сад 1994[Л1] . с.7-87   

Збирке приповедака:

I над клицом табан, Нолит, Београд 1974. с.7-137

                          Одсутност, Гутенбергова галаксија, Београд 2000. с.5-223 (приредила З. Бркић)

Књиге есеја: 

Светла ловина, Нолит, Београд 1972. 9-482

                        Македонси теми и други есеи, Култура, Скопље 1989.

                        Осветљени спрудови, Светови, Н. Сад 1994. с.7-261

• Српскохрватско – енглески речник (са Б. Момчиловићем), БИГЗ, Београд 1980,1990,1993,1995,2001.
• О једном преводу Лазе Костића и око њега, Летопис Матице српске /даље МС/ авг-септ. 1960, Н. Сад, с.134-154
• Наш хумор и наши о хумору, у „Урнебеснику Васка Попе“, Дело дец. 1960, Београд, с.1353-1364
• Сећање на Сиба Милинчића, „Речи на делу“, Зборник 76 писаца од 1941-1961, (приредио Ж. Стојковић) III том, Савез књижевника Југославије, Београд 1961. с.885-888 и Радомир Продановић, исто с.1021-1023
• Вилијем Фокнер 1897-1962,  Летопис МС авг-септ. 1962, Н. Сад, с 231-238
• Стојан Трумић - чланак за каталог изложбе – 1964.
• Око 80 одредница за „Малу енциклопедију Просвете“ (Књижевност афричких народа на енглеском језику) Просвета, Београд 1964.
• Стивен Степанчев и његова песничка средина, Летопис МС септ. 1972, Н.Сад, с.247-254
• Пут ка Милану (о наивном скулптору Милану Станисављевићу), Летопис МС јул-авг. !975, Н.Сад, с.30-46
• Реске и дубоко потресне песме, Политика 12. јан. 1978, Београд
• Око једног могућег начина превођења Милтоновог „Изгубљеног раја“ на српскохрватски, Зборник радова IV београдских преводилачких сусрета 1978, Београд 1980, с.95-102
• Уз слике Станка Новака (чланак за каталог) 29. 9,1982, с.1-4
• Романи Синклера Лујса у издању предратног Нолита, Анали Филолошког факултета, књ. 15, Београд 1983, с. 25-33
• Драгиша Станисављевић, (каталог) Етнографски музеј, Београд 1991, с.1-3
• Васко Попа, текст за лондонски Индепендент Акумен Магазине, 1991.
• Слика суштаства, Источник пролеће 1992 Београд, с.49-53; исто у Градина 7,8,9, 1993, с.18-21
• Нешто о исповедној поезији с посебним освртом на песме Блаже Конеског, Годиштен зборник Филолошког факултета, Скопје 1994.

Предговори / поговори

• Елизабет Бауен, поговор у: Е. Бауен „Смрт срца“, Братство-јединство, Н.Сад 1952, с.311-317
• Ерскин Калдвел, поговор у: Е. Калдвел „Нереди у јулу“, Братство-јединство, Н.Сад 1952, с.194-198
• О поезији америчких црнаца, поговор у: „ Из савремене поезије америчких црнаца“ (избор и превод D.Андрић), Ново покољење, Београд 1953, с.145-149
• Предговор у: „Енглеска ренесансна трагедија“, Нолит, Београд 1959,  с.5-27
• Поговор у: Хенри Џејмс „Вашингтон сквер“, Рад, Београд 1968, с.202-203
• Предговор у: Ернест Хемингвеј „Сунце се поново рађа“, МС, Н. Сад 1977, с.7-20

Емитовано на  Радио телевизији Београд /даље  РТБ/

• Шекспир наш савременик – модрени елементи код Шекспира, III програм радија, мај-јуни 1964.
• Ствараоци новог у прози (о Јејтсу, Џојсу, Хјузу и др.), III програм радија, 1966.
• Драмски ствараоци о драми, III програм радија, јесен 1967.
• Шекспир као писац комедија
• Догађаји што заслужују у анале записани бити, о 400-годишњци Шекспировог рођења, 1964.
• Ричард Хјуз Лисица у поткровљу – проблеми злочина, и превод два поглавља, 1967

Преводи прозних и поетских дела на српски

ПРОЗА

• L. Хјуз „Такви су бели људи“ (и предговор с.5-8) Рад, Београд 1951, с.1-154
• Е. Хемингвеј „За ким звоно звони“, Братство-јединство, Н.Сад 1952, с.1-459; више издања
• V. Фокнер „Уљез у прашину“, Ново покољење, Београд 1953, с.23-234; Свјетлост, Сарајево 1962
• Т.С.Елиот „Поезија и драма“, Видици бр. 5 и 6, Београд 1953; Позориште VII, Тузла 1965, с.1-8                                      
• Х.Рид „Песничко искуство“, Видици бр. 11, Београд 1953, с.2-6  
• Т.С. Елиот „Традиција и индивидуални таленат“, Књижевност бр. 9, Београд 1956, с.222-228
• Х. Рид „Личност песника“, Књижевност бр.4, Београд 1957.
• Х. Рид „О природи поезије и природи критике“, (и поговор 182-192) Нолит, Београд 1959, с.1-180
• Ф. Ворн „Похаконтас“, Космос, Београд 1958, с.7-134
• Х. Спринг „Одбегли љубавници“ I-II, Братство-јединство, Н.Сад 1960, с.1-627
• К. Б. Шипен „Викинзи“, Космос, Београд 1960, с.7-198
• Р. Тагора „Есеји“ (и избор), Нолит, Београд 1961, с.5-181
• V. Фокнер „Непобеђени“, Рад, Београд 1961, с.19-206
• Х. Џејмс „Средње године“ и „Сломљена крила“ у Х.Џ. „Приповетке“ , Просвета 1962, с.131-156 и 203-226
• D.Томас „Под млечном шумом“, Нолит, Београд 1964, с.1-110; и емитовано у драмском програму
• Радио Београд
• „Антологија енглеске прозе од почетака до наших дана“ (са сарадницима: З. Пејић, З. Петковић, Н. Вуковић)с предговором и језичким објашњењима, БИГЗ 1971
• Конфуције „Велико учење“ (и предговор и увод за свако поглавље са белешкама), БИГЗ, Београд 1984, с.1-195

ПОЕЗИЈА

• К. Сендберг, 4 песме у: Књижевни Јадран, Београд 1953; и 1 песма у: Змај, Београд 1954.
• Антологија савремане енглеске поезије 1900-1953 и допуњено издање: 1900-1973, приредили
• С. Бркић и M. Павловић, Нолит 1975 ( С. Бркић предговор с.7-110 и препеви песама: V.Б. Јејтс, Е. Ситвел, Т.С. Елиот, Р.Грејвс, L. Мекинс, V.Х. Одн, С.Спендер, D. Томас, D. Гаскојн, Т. Хјуз)
• Т.С. Елиот „Четири квартета“, Просвета, Београд 1966; као драма емитовано на РТБ
• „Лаоце, Конфуције, Чуангце – изабрани списи“ (општи увод и избор), Просвета Београд 1964,1983,2оо6,2о17.
• V. Шекспир:  „11 сонета“ ( 25, 27, 28, 29, 30, 32, 71, 91, 98, 142), Летопис МС нов. 1964, Н. Сад
• К. Кавафи: „Очекујући варваре“, „Опасне ствари“, Цхе феце...ил гран рифиуто“, „У Спарти“ „Из школе веома познатог филозофа“, - превод са новогрчког - Летопис МС, фебр. 1964, с.118-121, Н.Сад
• Г. Сеферис: „Хаику I-ВИИИ“, „Јунски дани 1941“, „Постскриптум“ „Старац на обали реке“, „Стратис морнар међу агапантусима“, Ибид, с.121-126
• О. Елитис: „Лепота и неписмени“, „лудог нара џбун“, Ибид, с.127-129
• К. Миладинов: „Туга за југом“, Књжевне новине, 26. јул 1980, Београд, с.12
• Данте Алијегери, „Нови живот“, -превод са италијанског - (и  предговор „Нешто о Дантеу и његовој  „Књижици“    Нови живот“ с.9-22) Светови, Н. Сад 1992, с. 25-100
• Микеланђело Буонароти: 10 сонета („Душа смушена“, „Смртан кад виде“, „Извесна смрт је“,  „Оно што смртан“, „О њему је тешко изрећ“, „Пут мог живота“, „Ако вишња милост“, „Ни најбољи уметник“, „О, да Те на сваком месту“, „Мада ми често“, „Боже овог леша ..“, „Док ме жалости“)  – превод са италијанског – Источнок пролеће 1994, Београд, с.104-112
• Емитовано на РТБ
• Џон Вајтинг,  „Песма за грош“, драма,  и III програм 1964, 1-86
• С. Бекет, „Речи и музика“, драма, 1965.
• V.Б. Јејтс, „Сеновите воде“, драма, 30. 12. 1965.
• Аугуст Стринберг, „Предговор госпођици Јулији“, драма, 1967.
• Т.С. Елиот, „Убиство у катедрали“ драма, 1967.
• Т.С.Јејтс, „Осећање мноштва“, драма, 1967.
• Е. Јонеско,“Полазна тачка“, 1967.
• Шон О’Кејзи, „Драмски кредо“, 1967.
• Суџи Тарајана,  „Комета икеја“, 1967.

ОСТАЛО

• Бошко Десница, „Историја котарских ускока“ I -II, Научна књига, Београд 1950, 1952.
• Редакција, индекс имена и ствари Светозар и Зденка Бркић
• Радомир Продановић, „Глас“, СКЗ, Београд 1962, с.5-172
• Из рукописне заоставштине припремили Светозар и Зденка Бркић; Избор и уводници: M. Павловић (5-25) и
• С. Бркић (26-35)
• Синопсис за оперу „На бескрајној траци времена“ композитора Јосипа Калчића, 20. 10. 1966.
• Сценарио за балет „Играч опчињач“ композитора Јосипа Калчића
  

---