Корисник:Зариц Марко/Талин
Историја Талина
[уреди | уреди извор]Талин Пре писаних извора
[уреди | уреди извор]Није лако утврдити почетак историје Талина. Рана историја Талина почиње од дворца Иру, где је дворац заједно са околним насељима изграђен крајем првог миленијума. Дворац је био напуштен из непознатих разлога на крају 11. века. Дворац је саграђен нешто касније на данашњем Томпеја брду,ово је у суштини центар древног Равала округа (отуда немачки назив за Талин: Ревал). Дворац је највероватније само понудио уточиште у случају напада непријатеља и није трајно насељаван. Трговачки пут у Финском заливу постао је широко коришћен током 9. и 10. века, и тиме је повећао значај луке у Талину. Сезонска насеља су служила скандиванским и руским трговцима на локацији данашњег Доњег града на почетку 2. миленијума, али не постоји јасан доказ ни облик, ни писаних извора.
Талин под краљем Данске и Немачке
[уреди | уреди извор]Први поуздани извори потичу он Хенрика. Хроника описује данску флоту коју је предводио краљ Валдемар. Немачки крсташи врше инвазију над јужном Летонијом и јужном и централном Естонијом,а краљ Данске је напао Северну Естонију. Према летопису било је битака на локацији будућег Талина 15. јуна 1219, где Данци добијају тешку победу. Легенда каже да је битка била срећна по Данце. Данци су основали камени дворац на Томпеји и епископ Андреас Сунесен је постао први владар Данске у Талину. Од 1227 до 1238 немачки трговци су преузели град Талин на управљање од Данаца. 15. маја 1248, краљ Данске Ерик Адрарах је дао правни простор немачким трговачким градовима да обављају важну улогу у трговини,посебно са Русима. Писмо права такође помиње и представнике Градског већа који доказује да мора мањи град да има неку врсту локалне самоуправе у том тренутку. Принудне тешкоће у унутрашњој политици и недостатак новца, краљ Данске је одлучио да прода своје поседе у северној Естонији заједно са Талином. Након година припрема договор је завршен 1346. У граду је регулисано Градског веће. Изабрани су најутицајнији и најбогатијих становника, углавном трговци (Градски савет је изабрао своје чланове). Половина представника Градског већа се бавила градским питањима, звали су се Градски савет (ситзендер пацов), друга половина је названа стари град савет (алтер рат). Од средине 15. века до краја свог постојања. Градско веће се обично састоји од 4 бургермајстерс, 14 представника Градског већа и 1 град адвокат. Чланови Градског већа сада раде на трајној основи, а не у сменама. Трговци и представници најпрофитабилнијих заната били су углавном Немци, углавном из Вестфахл и Рхеинланд, а најмање половина су били естонски локалци. Број становника је порастао, трговина је расла и град се развијао. Број становника у Талину средином 14. века је био око 1000 људи, а у касном средњем веку број становника у Талину је био 6000-7000. Трговина у Талину је била заснована на привилегијама добијеним већ током 13. века. Талин је добио право ковања 1265. године,а право складиштење 1346. године. Дакле, становници Талина су добили значајан део трговине између Западне Европе и Новгорода. Улога Талина у трговини и политици источног Балтика и даље је расла. Затварање Новгородске Ханзеатску канцеларије 1494. године утицало је негативно на трговину Талина,али град је успео да оживи трговину у средини и на крају 16. века. Највећи трговци Талину су били чланови Великог цеха. Било је неколико религијско-социјалних удружења у Талину. Постојала су братства Светог Флеса, Гертруд, Хиоб... Сви најзначајније установе су основане у 13. веку: Нигулисте црква је основана у 1230, Олевисте црква се помиње први пут 1267,а Цистериан Михкли самостан основан је средином прошлог века. На почетку 15. века, Св. Бригит самостан основан је источно од града (Пирита манастир), а данас његове рушевине су познате као величанствени узорак талинске средњовековне архитектуре. Лутеранска црква корак по корак уводи почевши од другог квартала 16. века. Библиотека је основана у Олевисти цркви 1552. године,која је постала прва јавна библиотека у Талину.
Талин Под Шведском круном
[уреди | уреди извор]Русија,Шведска,Пољска и Данска су се борили за превласт у северном делу Балтичког рату од 1558 до 1583. Територија Естоније била је једна од главних борбених разлога. Руске трупе су покушале да опседну Талин два пута од 1570-1571 и 1577-али су били приморани да се повуку без освајања града. То је било током шведског ере када Талин постаје центар нове административне јединице естонске владе. У односу на средњи век значај Талину је у опадању Део града окружен око Градског зида није значајно оштећен у рату. Велики епидемија куге опустошила је град 1602-1603год. Велики пожар уништио је 1684. године већину објеката у Томпеји. Само Купола Цркве и мала камена кућа у близини биле су мање порушене. Развој образовања које је карактеристично за шведско доба је значајо утицало на развој Талина.Гимназија која је основана у манастиру ,данас је позната као Густава Адолфа гимназија(Талин Средња школа број 1 на Совјетском путу) и штампарија 1633. Гимназија Штампарија је одиграла значајну улогу у издавању и раду локалних књижевника и књига на естонском језику. Гимназија је такође имала богату библиотеку, али већина њених фондова су изгубљени.
Талин под Руском државом
[уреди | уреди извор]Северни рат је опустошио балтички простор од 1700 до 1721 год. Главни противници су Шведска и Русија, које су се бориле за превласт на овој територији.1710. године Талин је капитулирао без борбе против руских трупа. Град је претрпео велике несташице свега, већина гарнизона и многи људи у граду су умрли од куге. Ако је било 10.000 становника у Талину, 1708 их је преживело око 2000. Према капитулацији из споразума из 1710. године,Талин задржава већину својих ранијих привилегија. Градски савет је остао у власти, остаје на снази и административни језик који је наставио да буде немачки. У 19. веку руски цар,мало по мало ограничава мандат Градском већу. На пример, почев од 1819. године,Градско веће није више контролисало полицију. Од 1870. године,Дума бира градско веће које бира градоначелника града,претходно одобреног од централне владе. Одлуке које доноси градска власт су под контролом гувернера. Градско веће је наставило да ради као судска институција,а после неког времена та функција је укинута одлуком из 1889 године. Након интегрисања Талина у руско царство,Петар Велики је наредио да се изгради црква у центру Талина. Прво веће индустријско предузеће у Талину је фабрика на старој градској луци подигнута од 1714-1722. Фабрика папира и фабрика машина су основане у другој половини 19.века. Балтичке железничке су отворене 1870. године и повезивале су Талин и Петроград са другим деловима царске Русије и тада су процветали трговински односи. Развијене су фабрике за производњу целулозе и папира 1877. године. Војна индустрија доживљава напредак.
Талин као престоница Републике Естоније од 1918-1940
[уреди | уреди извор]Од 1918. године ниво образовања и економска способност Естонаца се поправила. Естонски књижевници су учествовали у борби за локалну власт, углавном уз помоћ новина „Театаја“.1904. године изборе су освојили један естонско – руски блок са 5 Руса и 38 Естонаца. Први Естонски градоначелник Волдемар Лендер-изабран је 1906. године.1917. године изабрано је градско веће и градска влада и владали су бољшевички у складу са привременим законима. 24. фебруара, 1918. године,Естонија користи слабљење бољшевика и проглашене независности и већ сутрадан немачке трупе су окупирале Естонију. Становништво Талина почело је да расте упоредо са развојем индустрије у 2. половини 19. века. Ако је 1881. године Талин имао скоро 44 000 становника,а затим 1917. године становништва је било скоро 160.000.
Талин за време Совјетске власти и повратак Естонске независности
[уреди | уреди извор]У току Другог светског рата 28. августа, 1941 немачке трупе су окупирале Талин и ставиле га под управу немачког комесара у тој области. Ноћи 9. марта до 10. марта Талин је бомбардован од стране совјетске војске, више од 500 цивила је убијено, а 5073 објеката уништено или оштећено. Ипак, већина вредности Старог града Талина је очувана, само Харју улица и Нигулисте црква су озбиљно оштећени. Црвена армија је окупирала Талин поново 23. септембра 1944. Први локални избори после совјетске власти повратили су независност Естоније 1991. године,а одржани су 17. октобра 1993. године. Становништво у Талину се смањило у првој половини 1940-их, углавном због дешавања у Другом светском рату,(ратни губици,емиграција Западу). До 1939. године становништво је опало са 145 000 на 127 000. Број становника је почео брзо да расте углавном због повећања незапослености на рачун страних радника које долазе из других делова Совјетског савеза. Било је 267 000 становника у Талину у 1956. години и 408 500 у 1976. години. 1980. године у Талину су одржане Олимпијске игре и тада су саграђени многи објекти од националног значаја. Процветала је индустрија,машинска,грађевинска,електро,прехрамбена,широке потрошње а посебно војна индустрија. Талин је постао престоница новостворене независне Републике Естоније. Нека предузећа из совјетских времена су постале приватне компаније после независности Естоније.