Крвави Божић (1945)

С Википедије, слободне енциклопедије

Крвави Божић (буг. Кървава Коледа; мкд. Крвава Коледа) или Крвави Божик (буг. Кървав Божик; мкд. Крвав Божиќ) је била кампања у којој је од 7. до 9. јануара 1945. године југословенске комунистичке власти у Социјалистичкој Републици Македонији убиле неколико стотина људи македонско-бугарског порекла као колаборационисте [1] [2] Хиљаде других који су задржали своје пробугарске симпатије и пробугарске ставове, претрпели су озбиљну репресију као резултат. [3]

По завршетку Другог светског рата, Бугари у „новим земљама” у Вардарској Македонији, накратко припојеним Бугарској током рата, били су прогањани уз оптужбе за „великобугарски шовинизам”. Ово поглавље македонске историје било је табу тема за разговор до касних 1980-их, а као резултат тога, деценије званичног ћутања изазвале су реакцију у виду бројних манипулација подацима у националистичке и комунистичке пропагандне сврхе. [4] [5] Да би збрисали бугарскофилска осећања дела локалног становништва, југословенски комунисти су започели процес изградње нације. [6]

Од почетка нове Социјалистичке Републике Македоније појавиле су се оптужбе да су нове власти умешане у освету људима који нису подржавали формирање новог етничког идентитета Македоније. [7] Нејасан је број мртвих „издајника“ и „сарадника“ због организованих убистава Бугара током Крвавог Божића и после њега, али неки извори наводе да је број жртава око 1.200 људи. [8] Идеја је била да се ослаби бугарска интелигенција у Македонији, да се искорени бугарска самосвест дела становништва и да се убрза процес македонске оријентације. [9] Крајем 1944. године донет је закон о заштити македонске националне части, којим је легализован прогон људи који су отворено изражавали бугарску самосвест. Успостављени су и специјални судови за заштиту националне части Македоније - преседана у европској правној историји, непостојећи чак ни у НР Словенији, подвргнутој током рата присилној германизацији и италијанизацији.

Током јануарског терора 1945. године, на путу између Охридског и Преспанског језера, и на брдима планине Галичице код села Отешево и других села, погубљено је више Бугара. [10] Већина тела одложена је у Преспанско језеро. Скоро сва насељена места у Вардарској Македонији дала су жртве за кампању. [11] У неколико градова Вардарске Македоније формирани су народни судови, који су изрицали смртне пресуде грађанима оптуженим за „великобугарски шовинизам”. У Скопљу, само у 1945. години одржано је 18 суђења са 226 оптужених, од којих је 22 осуђено на смрт. У Штипу је у истом периоду на смрт осуђено седам Бугара. У Прилепу и Велесу на смрт је осуђено десет Бугара. У Битољу је деветоро осуђено на смрт. [12]

Према бугарским изворима, између 1945. и 1947. масакрирано је или нестало преко 4.700 Бугара. [13] Као резултат чистке, до 100.000 људи је депортовано, расељено, затворено, прогањано или послато у концентрационе логоре у Југославији. [14]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ The most poignant example of Communist Party of Macedonia excess was Bloody Christmas: a series of pro-Bulgarian Macedonian purges that started in January 1945. For more see: James Horncastle, The Macedonian Slavs in the Greek Civil War, 1944–1949, Rowman & Littlefield, (2019) ISBN 1498585051, p. 107.
  2. ^ Bechev, Dimitar (2009) Historical Dictionary of the Republic of Macedonia. Scarecrow Press. p.287. ISBN 0810855658
  3. ^ Poulton, Hugh (2000) Who Are the Macedonians?. C. Hurst & Co. p.118. ISBN 1850655340
  4. ^ Kostov, Chris (2010) Contested Ethnic Identity: The Case of Macedonian Immigrants in Toronto, 1900-1996. Peter Lang. p.84/ ISBN 3034301960
  5. ^ Ramet, Sabrina P. (2005) Thinking About Yugoslavia: Scholarly Debates About the Yugoslav Breakup and the Wars in Bosnia and Kosovo. Cambridge, U.K.: Cambridge University Press. p.281. ISBN 0521616905
  6. ^ Zahariadis, Mickolaos (2005) Essence of Political Manipulation: Emotion, Institutions, and Greek Foreign Policy. Peter Lang. p.85. ISBN 0820479039
  7. ^ Djokić, Dejan (2003). Yugoslavism: Histories of a Failed Idea, 1918-1992, C. Hurst & Co. p. 122. ISBN 1-85065-663-0
  8. ^ Phillips, John (2004) Macedonia: Warlords and Rebels in the Balkans. I.B. Tauris. p.40 ISBN 186064841X
  9. ^ Michev, D. (1994) The Macedonian Question and the Bulgarian-Yugoslav Relations 1944-1949. (in Bulgarian) Sofia:St. Kliment Ohridski University Publishing House. pp.80-82
  10. ^ (1992) Macedonianism and Macedonia's Resistance Against It Kosta Tsarnushanov. Sofia: (in Bulgarian) St. Kliment Ohridski University Publishing House. Chapters 25 and 26
  11. ^ Angelov, Veselin (2003) Macedonian Bloody Christmas. Sofia: Galik Publishing House. pp.179-201. ISBN 9548008777
  12. ^ Serafimov, Tsanko (2004) Encyclopedic Dictionary of Macedonia and Macedonian Affairs (in Bulgarian) Orbel. p.298.
  13. ^ Gotsev, Dimitar (1998) The New National Liberation Struggle in Vardar Macedonia 1944-1991. Sofia:Macedonian Scientific Institute. p.3
  14. ^ Rae, Heather (2002) State Identities and the Homogenisation of Peoples. Cambridge, U.K.: Cambridge University Press. p.227. ISBN 052179708X

Спољашње везе[уреди | уреди извор]