Латинска црква у Горњем Матејевцу
Латинска црква | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Горњи Матејевац |
Општина | Градска општина Пантелеј, Град Ниш |
Држава | Србија |
Врста споменика | црква |
Време настанка | прва половина 11. века |
Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
Власник | Република Србија |
Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Ниш |
Латинска црква или Русалија[а] у Горњем Матејевцу, на брду Метох изнад Ниша, је посвећена светој Тројици и спада у групу ретких очуваних грађевина из преднемањићког доба,[1] а подигнута је највероватније у првој половини 11. века,[2] у доба византијске владавине тим простором.
Решењем Републичког завода за заштиту споменика културе број 963/3 из 21.10.1963. године уврштена је у споменик културе. Као Непокретно културно добро од великог значаја проглашена је још давне 1983. године. [3]
Историја
[уреди | уреди извор]Латинска црква свој народни назив је добила по Дубровчанима (католицима тј. Латинима) који су је користили током 16. века. У периоду од 1968. до 1974. године, на цркви су обављени конзерваторски и рестаураторски радови, током којих јој је враћен њен изворни облик, који је реконструисан на основу њених остатака и археолошких истраживања. Данас се Латинска црква налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја.[1]
Изглед цркве
[уреди | уреди извор]Латинска црква је једнобродна грађевина малих димензија. Има основу уписаног крста сажетог типа са куполом и полукружном олтарском апсидом. Њена унутрашњост је паровима бочних пиластра, повезаних луковима, подељена на три травеја, неједнаких димензија, тако да су бочни (источни и западни) засведени полуобличасто, док се над централним формира основа куполе. Сама купола је осмострана са четири прозора. Црква је имала и нартекс (који је данас очуван само у нивоу темеља) за који се сматра да су га подигли Дубровчани.
У њеној унутрашњости нису пронађени остаци средњовековног живописа, али је познато да је 1870. године осликана, тада је сликан и лик „Светог Милоша Обилића“ у природној величини.[4] Спољашњост цркве украшена је употребом византијског начина градње (наизменичним постављањем редова белог камена и црвене опеке), слепим аркадама и пластичном декорацијом, а у њеној градњи је искоришћена и једна римска надгробна стела.
Галерија
[уреди | уреди извор]Напомена
[уреди | уреди извор]- ^ Поред ових имена, за цркву се још користе и називи Голема црква, Света Тројица Русалијска и Света Богородица Русалијска.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Латинска црква — Споменици културе у Србији”. САНУ.
- ^ „Латинска црква у Горњем Матејевцу“[мртва веза], Приступљено 10. 4. 2013.
- ^ „Латинска црква”. https://nasledje.gov.rs/index.cfm/spomenici/pregled_spomenika?spomenik_id=45782. Приступљено 2024-06-26. Спољашња веза у
|website=
(помоћ) - ^ Р. Михаљчић, Јунаци косовске легенде, Београд 1989, стр. 65
Литература
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
- Споменици културе у Србији
- „Латинска црква у Горњем Матејевцу“ (сајт града Ниша) (језик: српски) (језик: енглески)
- Латинска црква