Нагоја
| Нагоја[1] 名古屋市 | |
|---|---|
      .jpg) Поглед на Нагоју | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Јапан |
| Префектура | Аичи |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2005. | 2.215.031 |
| — густина | 6,79 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 35° 10′ 53″ С; 136° 54′ 23″ И / 35.181456° С; 136.906386° И |
| Временска зона | UTC+9 |
| Површина | 326.430 km2 |
 Положај Нагоје у префектури Аичи | |
![Нагоја[1] на карти Јапана](/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Japan_location_map_with_side_map_of_the_Ryukyu_Islands.svg)
![Нагоја[1]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/8px-Red_pog.svg.png){kind=small}
Нагоја (јап. 名古屋市) град је у Јапану у префектури Аичи. Према попису становништва из 2005. године у граду је живело 2.215.031 становника. Нагоја је четврти по броју становника град у Јапану. Налази се на пацифичкој обали у региону Чубу на централном делу острва Хоншу. Овај град је једна од најзначајнијих јапанских лука. Центар је конурбације Чукио која има 8,74 милиона становника.[2]
Географија[уреди | уреди извор]
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Клима[уреди | уреди извор]
| Клима Нагоје (1991−2020 нормале, екстреми 1890−садашњост) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 21,0 (69,8) |
23,5 (74,3) |
25,8 (78,4) |
30,5 (86,9) |
34,8 (94,6) |
35,8 (96,4) |
39,6 (103,3) |
40,3 (104,5) |
38,0 (100,4) |
32,7 (90,9) |
27,2 (81) |
22,6 (72,7) |
40,3 (104,5) |
| Максимум, °C (°F) | 9,3 (48,7) |
10,5 (50,9) |
14,5 (58,1) |
20,1 (68,2) |
24,6 (76,3) |
27,6 (81,7) |
31,4 (88,5) |
33,2 (91,8) |
29,1 (84,4) |
23,3 (73,9) |
17,3 (63,1) |
11,7 (53,1) |
21,1 (70) |
| Просек, °C (°F) | 4,8 (40,6) |
5,5 (41,9) |
9,2 (48,6) |
14,6 (58,3) |
19,4 (66,9) |
23,0 (73,4) |
26,9 (80,4) |
28,2 (82,8) |
24,5 (76,1) |
18,6 (65,5) |
12,6 (54,7) |
7,2 (45) |
16,2 (61,2) |
| Минимум, °C (°F) | 1,1 (34) |
1,4 (34,5) |
4,6 (40,3) |
9,7 (49,5) |
14,9 (58,8) |
19,4 (66,9) |
23,5 (74,3) |
24,7 (76,5) |
21,0 (69,8) |
14,8 (58,6) |
8,6 (47,5) |
3,4 (38,1) |
12,3 (54,1) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −10,3 (13,5) |
−9,5 (14,9) |
−6,8 (19,8) |
−2,1 (28,2) |
2,8 (37) |
8,2 (46,8) |
14,0 (57,2) |
14,4 (57,9) |
9,5 (49,1) |
1,5 (34,7) |
−2,7 (27,1) |
−7,2 (19) |
−10,3 (13,5) |
| Количина падавина, mm (in) | 50,8 (2) |
64,7 (2,547) |
116,2 (4,575) |
127,5 (5,02) |
150,3 (5,917) |
186,5 (7,343) |
211,4 (8,323) |
139,5 (5,492) |
231,6 (9,118) |
164,7 (6,484) |
79,1 (3,114) |
56,6 (2,228) |
1.578,9 (62,161) |
| Количина снега, cm (in) | 4 (1,6) |
5 (2) |
0 (0) |
0 (0) |
0 (0) |
0 (0) |
0 (0) |
0 (0) |
0 (0) |
0 (0) |
0 (0) |
3 (1,2) |
12 (4,7) |
| Дани са падавинама (≥ 0.5 mm) | 6,3 | 7,2 | 9,8 | 10,4 | 10,7 | 12,7 | 13,0 | 9,4 | 11,9 | 10,0 | 7,0 | 7,5 | 115,9 |
| Релативна влажност, % | 64 | 60 | 58 | 59 | 64 | 71 | 73 | 69 | 70 | 68 | 66 | 66 | 66 |
| Сунчани сати — месечни просек | 174,5 | 175,5 | 199,7 | 200,2 | 205,5 | 151,8 | 166,0 | 201,3 | 159,6 | 168,9 | 167,1 | 170,3 | 2.141 |
| UV индекс | 2 | 4 | 6 | 7 | 9 | 10 | 10 | 10 | 8 | 6 | 3 | 2 | 6,4 |
| Извор: Japan Meteorological Agency[3] | |||||||||||||
Историја[уреди | уреди извор]
Оснивач Нагоје је Ода Нобухиде, отац ујединитеља Јапана, Оде Нобунаге. Нобухиде је око 1538. заузео мало дрвено утврђење на месту данашњег града, у то време у средишту провинције Овари, и подигао замак Нагоја, око кога се убрзо развило насеље. Замак и град је 1552. наследио Ода Нобунага, и до 1554. био је његова престоница. Замак је проширен у периоду Токугава (1600-1868) и већим делом уништен у Другом светском рату, али је обновљен после рата.[4]
Становништво[уреди | уреди извор]
Према подацима са пописа, у граду је 2005. године живело 2.215.031 становника.
| 1995. | 2000. | 2005. |
|---|---|---|
| 2.152.184[5] | 2.171.557[5] | 2.215.031[5] |
Спорт[уреди | уреди извор]
Нагоја има фудбалски клуб Нагоја грампус.
Градови побратими[уреди | уреди извор]
Лос Анђелес, Калифорнија, САД
Мексико Сити, Мексико
Сиднеј, Аустралија
Торино, Италија
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Nagoya's official English Name Архивирано 2010-02-02 на сајту Wayback Machine
- ^ „Population of Japan”. Japanese Statistics Bureau. 2010.
- ^ 気象庁 / 平年値（年・月ごとの値）. Japan Meteorological Agency. Приступљено 19. 5. 2021.
- ^ Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. стр. 53. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801.
- ^ а б в „Population Census”. StatisticsBureau.
Литература[уреди | уреди извор]
- Benesch, Oleg (2018). „Castles and the Militarisation of Urban Society in Imperial Japan” (PDF). Transactions of the Royal Historical Society (на језику: енглески). 28: 107—134. ISSN 0080-4401. S2CID 158403519. doi:10.1017/S0080440118000063. Архивирано из оригинала (PDF) 2018-11-20. г. Приступљено 2018-11-25.
- Ryfle, Steve; Godziszewski, Ed (2017). Ishiro Honda: A Life in Film, from Godzilla to Kurosawa. Wesleyan University Press. ISBN 9780819570871.
- „Nagoya”, Encyclopædia Britannica (11th изд.), New York, 1910, OCLC 14782424
- „Nagoya”, Handbook for Travellers in Japan (9th изд.), London: J. Murray, 1913
- T. Philip Terry (1914), „Nagoya”, Terry's Japanese Empire, Boston: Houghton Mifflin, LCCN 14005129
- Robert P. Porter (1915), „Ports and Other Cities: (Nagoya)”, Japan, the New World-Power (2nd изд.), London: Oxford University Press
- John Douglas Eyre (1982). Nagoya: the changing geography of a Japanese regional metropolis. University of North Carolina at Chapel Hill.
- Matthi Forrer (1985). Eirakuya Tōshirō, publisher at Nagoya: a contribution to the history of publishing in 19th century Japan. Amsterdam: J.C. Gieben. ISBN 9070265184.
- Kuniko Fujita and Richard Child Hill, ур. (1993). „Nagoya”. Japanese Cities. USA: Temple University Press. ISBN 978-1-4399-0092-5.
- Kenneth Henshall (2014). Historical Dictionary of Japan to 1945. USA: Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-7872-3.
- Karen M. Gerhart (1997). „Honchō Gashi and Painting Programs: Case Studies of Nijō Castle's Ninomaru Palace and Nagoya Castle's Honmaru Palace”. Ars Orientalis. 27: 67—97. JSTOR 4629516.
- Haruo Shirane, ур. (2008). Early Modern Japanese Literature: An Anthology, 1600–1900. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-51614-3.
- Peter Kornicki (2001). The Book in Japan: A Cultural History from the Beginnings to the Nineteenth Century. University of Hawaii Press. ISBN 978-0-8248-2337-5.
- James L. Huffman (1997). Creating a Public: People and Press in Meiji Japan. University of Hawaii Press. ISBN 978-0-8248-1882-1.
- „History of Nagoya (timeline)”. City of Nagoya. Приступљено 30. 7. 2015.
- W.N. Whitney, ур. (1889). „List of towns having population of over 10,000”. Concise Dictionary of the Principal Roads, Chief Towns and Villages of Japan. Tokyo: Z.P. Maruya and Co..
- Ayanori Okasaki (1957). „Growth of Urban Population in Japan”. Genus. 13 (1/4): 132—152. JSTOR 29787368.
- Japan Year Book. Tokyo. 1905.
- „Chronology”. History of Japanese Photography
. USA: Museum of Fine Arts, Houston. 2003. ISBN 978-0-300-09925-6. - „Timeline of Religion and Nationalism in Meiji and Imperial Japan”. About Japan: A Teacher's Resource. New York: Japan Society. Приступљено 30. 7. 2015.
- Michael Lewis (1990). Rioters and Citizens: Mass Protest in Imperial Japan. University of California Press. ISBN 978-0-520-06642-7.
- Ian Neary (1989). Political Protest and Social Control in Pre-war Japan: The Origins of Buraku Liberation. Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-2985-1.
- Allen Guttmann; Lee Austin Thompson (2001). Japanese Sports: A History. University of Hawaii Press. ISBN 978-0-8248-2464-8.
- Vernon N. Kisling, ур. (2000). „Zoological Gardens of Japan (chronological list)”. Zoo and Aquarium History. USA: CRC Press. ISBN 978-1-4200-3924-5.
- Norio Tamaki (1995). „Genealogy of leading Japanese banks, 1859–1959”. Japanese Banking: A History, 1859–1959. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-02233-0.
- „Japan”. Europa World Year Book. Europa Publications. 2004. ISBN 978-1-85743-254-1.
- Richard Worth (2013). Baseball Team Names: a Worldwide Dictionary, 1869–2011. USA: McFarland & Company. ISBN 978-0-7864-9124-7.
- Philip Shapira; et al., ур. (1994). Planning for Cities and Regions in Japan. Liverpool University Press. ISBN 978-0-85323-248-3.
- J.A. Sargeant (1959). Sumo: the Sport and the Tradition. Tuttle Publishing. ISBN 978-1-4629-0422-8.
- なごやカレンダー１月 [Nagoya Calendar] (на језику: јапански), Nagoya City Library, Приступљено 30. 7. 2015
- William D. Hoover (2011). Historical Dictionary of Postwar Japan. USA: Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-7539-5.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Archived copy” 平成23年6月1日現在の世帯数と人口(全市・区別) (на језику: јапански). Архивирано из оригинала 22. 9. 2011. г. Приступљено 19. 6. 2011.
- Nagoya City official website
- Nagoya City official website Архивирано на сајту Wayback Machine (13. новембар 2015)
- WikiSatellite view of Nagoya at WikiMapia
- Nagoya International Center
- Official Tourism Guide – Nagoya Travel Guide
- „Population”. City of Nagoya. Архивирано из оригинала 13. 11. 2015. г. Приступљено 30. 7. 2015.
- „Movie Theaters in Nagoya”. CinemaTreasures.org. Los Angeles: Cinema Treasures LLC. Приступљено 30. 7. 2015.
- „Historical Profile”. City of Nagoya. Архивирано из оригинала 13. 11. 2015. г. Приступљено 30. 7. 2015.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Академске | |
| Остале | |
