Пређи на садржај

Нгоронгоро

Координате: 3° 12′ С 35° 27′ Е / 3.200° Ј; 35.450° И / -3.200; 35.450
С Википедије, слободне енциклопедије
Нгоронгоро заштићено подручје
Поглед на кратер
Map showing the location of Нгоронгоро заштићено подручје
Map showing the location of Нгоронгоро заштићено подручје
ЛокацијаАруша регион, Танзанија
Координате3° 12′ S 35° 27′ E / 3.200° Ј; 35.450° И / -3.200; 35.450
Површина8.292 km2 (3.202 sq mi)[1]
Успостављен1959
ПосетилацаПреко 500.000 годишње[2]
Управно телоТанзанијска национална управа паркова
ТипПриродна
Критеријуми(iv)(vii)(viii)(ix)(x)
Означен1979 (3. заседање)
Референца бр.39
Држава Танзанија
РегионАфрика
Угрожен1984–1989

Нгоронгоро је калдера угашеног вулкана у истоименом дистрикту (површине 14.036 km² с 174.278 становника 2012. год.) региона Аруша у Танзанији која се налази 180 km западно од града Аруша.[3][4][5][6][7]

Његових 8.288 km² уз Национални парк Серенгети је заштићено подручје још од 1959. године[8]. Ово подручје је 1979. године уписано на УНЕСКО-ву Списак места Светске баштине у Африци због заштите његовог јединственог биодиверзитета и многих угрожених животињских врста, али и доказа о раном пристуству хоминина од пре око 3,6 милиона година[9]. Наиме, простране равнице око кратера припадају кланцу Олдувај који је познат као "колевка човечанства" јер су ту пронађени најстарији остаци првих хоминина, као што су Paranthropus boisei и Homo habilis. У подручју екосистема Нгоронгоро обитава око 40.000 припадника племена Масаји и налази се смештај за туристе Ngorongoro Wildlife Lodge, а уз њега је резерват Маква и резерват природе Масаји Мара, површине 320 km², а у ком је лов дозвољен, а постоји и могућност обиласка балоном.

Историја и географија

[уреди | уреди извор]
Карта „висоравни кратера” с калдером Нгоронгоро у средини

Шире подручје кратера Нгоронгоро припада географском подручју познатом као "висораван кратера", које је део Велике раседне долине. Кратер Нгоронгороа је највећа калдера на свету, површине 260 km² и дубине 610 м, и претпоставља се да је настала урушавањем вулкана високог од 4.500-5.800 метара пре око 2,5-3 милиона година[10]. У средишту се налази сезонско слано језеро које Масаји зову Макат (Магади), што значи "со", а које се напаја из потока Мунге и извора Нгоитокиток који напаја и истоимено мочварно подручје.

Ловце-сакупљаче заменили су сточари пре неколико хиљада година. Мбулу[11] су дошли у ово подручје пре око 2.000 година и придружили су им се Датуге око 1700. године. Обе групе су из тог подручја протерали Масаји током 1800-их.[12][13]

Није познато да су Европљани крочили у кратер Нгоронгоро све до 1892. године када га је посетио Оскар Бауман. Два немачка брата (Адолф и Фридрих Сидентопф) су се бавила пољопривредом у кратеру до избијања Првог светског рата, након што су земљу закупили од администрације Немачке источне Африке. Браћа су редовно организовала стрељачке забаве да забављају своје немачке пријатеље. Такође су покушали да истерају крда гнуова из кратера.[1][12][10]

Године 1921, донета је прва уредба о очувању дивљачи, која је ограничила лов на особе са дозволом широм Танзаније. Године 1928, забрањен је лов на свим земљиштима унутар ивице кратера, осим на некадашњим фармама Сидентопф. Уредбом о националном парку из 1948. (примењеном 1951. године) створен је Национални парк Серенгети (СНП). Ово је, међутим, изазвало проблеме са Масајима и другим племенима, што је резултирало Уредбом о заштићеном подручју Нгоронгоро (1959) која је одвојила заштићено подручје од националног парка.[14] Масајски сточари који живе у Националном парку Серенгети су систематски премештани у Нгоронгоро, повећавајући популацију Масаја и стоке која живи у кратеру.[15][7]‍:48 Управа за очување области Нгоронгоро је основана Законима о парку за дивљач (разни амандмани) 1976 године, и поседује већину земљишта заштићеног подручја Нгоронгоро, укључујући и кратер. Подручје је 1979. године постало локација Унескове светске баштине, првобитно уписана због свог природног значаја.[16] Затим је добио статус мешовитог наслеђа 2010. године.[17] Његово културно признање произилази из „изузетно дугог низа кључних доказа везаних за људску еволуцију и динамику човек-околина... укључујући физичке доказе о најважнијим мерилима у људском еволуционом развоју“. Ово признање, међутим, није укључило масајаку заједницу, те отуда дугогодишњи сукоб око коришћења и управљања парком.[18][19] Закон о очувању дивљих животиња из 2009. додатно је ограничио људску употребу кратера Нгоронгоро и створио правни оквир за политичко обесправљење и присилно расељавање традиционалних сточара.[7]‍:57–59 Међународна унија за очување природе (IUCN) тражи решења за ублажавање сукоба и побољшање заједничких напора у правцу очувања са локалним становништвом.[20]

Земљиште заштићеног подручја је вишенаменско и јединствено, јер је то једино заштићено подручје у Танзанији које штити дивље животиње док дозвољава људско становање. Коришћење земљишта се контролише како би се спречили негативни ефекти на популацију дивљих животиња. На пример, култивација је забрањена на свим нивоима осим егзистенцијалних.[21]

Биодиверзитет

[уреди | уреди извор]

Источна страна кратера је углавном прекривена планинском шумом, док је мање стрма источна страна сушнија и углавном прекривена травама и покојим дрветом акација. У њему живи око 25.000 великих сисара (углавном гнуови и зебре) и грабежљиваца (некад највећа концентрација лавова у Африци), те око 500 врста птица. Од осталих сисара на овом подручју ту су: црни носорог (јако угрожен), афрички слон, нилски коњ, афрички биво, леопард, гепард, жирафа и много врста мањих сисара.

Иако се сматрало да се животиње из кратера не могу селити и да је екосистем Нгоронгороа затворен зидинама калдере, сваке године у мају и јуну велика крда гнуова и зебри из Нгоронгороа (око 20% укупног броја животиња) се упути према западним великим трајним мочверним подручјима Серенгетија. Након суша 1961. и 1962. године, услед недостатка воде ројеви мува пецара (Stomoxys calcitrans) су се појили крвљу лавова чија се популација због рана и болести смањила са 70 на десетак. Њихов број је годинама био угрожен због међусобног парења блиских сродника, и опоравио се тек 2001. године, када их је било 62. Но, исте године наступила је суша која се поновила 2002. и поновио се исти проблем с мушицама[22]. Након суше, научници су предложили програм контролисаних пожара, до 20% пашњака, како би се контролисао број појединих врста у кратеру[23]. Такође је Масајима дозвољена испаша стоке унутар кратера, али морају ући и изаћи у истом дану.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б "The historical ecology of the large mammal populations of Ngorongoro Crater, Tanzania, east Africa", Mammal Review, authored by Louise Oates and Paul A. Rees, 2012
  2. ^ „Dar registers "three wonders"”. Daily News (Tanzania). 20. 8. 2012. Архивирано из оригинала 22. 9. 2012. г. Приступљено 28. 1. 2013. 
  3. ^ „Ngorongoro”. Lexico UK English Dictionary. Oxford University Press. Архивирано из оригинала 2020-03-22. г. 
  4. ^ „Ngorongoro Crater”. The American Heritage Dictionary of the English Language (5th изд.). Boston: Houghton Mifflin Harcourt. 2014. Приступљено 2. 8. 2019. 
  5. ^ „Ngorongoro Crater”. Merriam-Webster Dictionary. Приступљено 2. 8. 2019. 
  6. ^ 'Tourism is a curse to us', Guardian, 6 September 2009
  7. ^ а б в Laltaika, Elifuraha (2013). „Pastoralists' Right to Land and Natural Resources in Tanzania” (PDF). Oregon Review of International Law. 15 (1): 43—62. ISSN 1543-9860. Приступљено 12. 6. 2017. 
  8. ^ Robert M. Poole, Heartbreak on the Serengeti Архивирано 2012-06-29 на сајту Archive.today, National Geographic, фебруар 2006, pp. 4. (језик: енглески) приступљено 7. новембра 2011.
  9. ^ Ngorongoro на званичним страницама UNESCO-a (језик: енглески) присутпљено 7. новембра 2011.
  10. ^ а б Pavitt, Nigel (2001). Africa's Great Rift Valley. New York: Harry N. Abrams, Incorporated. стр. 135—139. ISBN 978-0-8109-0602-0. 
  11. ^ "Mbulu", Information about northern Tanzania: a personal scrapbook of "cuttings" from published sources
  12. ^ а б Northern Tanzania: The Bradt Safari Guide with Kilimanjaro and Zanzibar, authored by Phillip Briggs, 2006, pages 197, 198 ISBN 1-84162-146-3
  13. ^ „Hanby, Jeannette & Bygott, David: Ngorongoro Conservation Area”. ntz.info. Приступљено 2023-01-01. 
  14. ^ „Ngorongoro Conservation Area | Tanzania”. Wild Safari Guide (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-04. 
  15. ^ Robert M. Poole. „Heartbreak on the Serengeti”. National Geographic. стр. 4. Архивирано из оригинала 29. 6. 2012. г. Приступљено 21. 2. 2008. 
  16. ^ Homewood, K. M.; Rodgers, W. A. (2004). Maasailand Ecology: Pastoralist Development and Wildlife Conservation in Ngorongoro, Tanzania. Cambridge University Press. ISBN 9780521607490. 
  17. ^ Centre, UNESCO World Heritage. „34 COM 8B.13 - Decision”. UNESCO World Heritage Centre (на језику: енглески). Приступљено 2022-08-09. 
  18. ^ ICOMOS, UNESCO (2010). „Advisory Body Evaluation ICOMOS (Ngorongoro Conservation Area)”. 
  19. ^ Melubo, Kokel; Lovelock, Brent (2019-03-04). „Living Inside a UNESCO World Heritage Site: The Perspective of the Maasai Community in Tanzania”. Tourism Planning & Development. 16 (2): 197—216. ISSN 2156-8316. S2CID 134262021. doi:10.1080/21568316.2018.1561505. 
  20. ^ Hodgetts, Timothy; Lewis, Melissa; Bauer, Hans; Burnham, Dawn; Dickman, Amy; Macdonald, Ewan; Macdonald, David; Trouwborst, Arie (2. 6. 2018). „Improving the role of global conservation treaties in addressing contemporary threats to lions”. Biodiversity and Conservation. 27 (10): 2747—2765. ISSN 0960-3115. PMC 6435094 Слободан приступ. PMID 30996533. doi:10.1007/s10531-018-1567-1. 
  21. ^ Boone, Randall B.; Galvin, Kathleen A.; Thornton, Philip K.; Swift, David M.; Coughenour, Michael B. (2006-12-01). „Cultivation and Conservation in Ngorongoro Conservation Area, Tanzania”. Human Ecology (на језику: енглески). 34 (6): 809—828. S2CID 56251977. doi:10.1007/s10745-006-9031-3. Приступљено 2021-02-04. 
  22. ^ Deadly insects plagued Crater, Arusha Times Reporters 10. ožujka 2001. (језик: енглески) приступљено 7. новембра 2011.
  23. ^ R.D. Estes, J.L. Atwood i A.B. Estes, Downward trends in Ngorongoro Crater ungulate populations 1986–2005 Архивирано на сајту Wayback Machine (7. септембар 2016): Conservation concerns and the need for ecological research, Biological Conservation (Elsevier), 2006. (језик: енглески) Preuzeto 7. studenog 2011.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Ngorongoro Conservation Area Архивирано на сајту Wayback Machine (15. новембар 2008) at the UNEP World Conservation Monitoring Centre
  • Deocampo, D.M., 2004. Hydrogeochemistry in the Ngorongoro Crater, Tanzania, and implications for land use in a World Heritage Site. Applied Geochemistry, volume 19, p. 755-767
  • Deocampo, D.M., 2005. Evaporative evolution of surface waters and the role of aqueous CO2 in magnesium silicate precipitation: Lake Eyasi and Ngorongoro Crater, northern Tanzania. South African Journal of Geology, volume 108, p. 493-504.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Нгоронгоро на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нгоронгоро&oldid=28061088”