Невидљиви човек (роман)

С Википедије, слободне енциклопедије
Невидљиви човек
Корице Деретиног издања из 2021. године
Настанак
Ориг. насловThe Invisible Man
АуторХерберт Џорџ Велс
ЗемљаУједињено Краљевство
Језикенглески
Садржај
Жанр / врста деланаучнофантастични роман, хорор
ЛокализацијаИпинг, Порт Бардок; XIX век
Издавање
ИздавачC. Arthur Pearson
Датум1897.
Број страница150
Класификација
ISBN ?978-86-6457-354-2
Хронологија
ПретходникОстрво др. Мороа
НаследникРат светова

Невидљиви човек (енг. The Invisible Man) је научнофантастични роман енглеског књижевника Херберта Џорџа Велса, објављен 1897. године. Велс је започео рад на роману 1896. године, и он је био објављиван периодично у магазину Pearson's Weekly почетком 1897. године, да би онда након завршетка приче, роман био у својој комплетности објављен. Невидљиви човек је био Велсов трећи роман, објављен годину дана након његова прва два романа, Времеплов и Острво доктора Мороа. За разлику од ова два романа која су писана у првом лицу, Невидљиви човек је у целости испричан у трећем лицу.

Невидљиви човек прати Грифина, студента медицине који је опседнут оптиком, који успева да промени индекс преламања свог тела тако да његово тело постаје невидљиво људском оку. Грифин покушава да обрне овај процес, али не успева и он остаје трајно невидљив. Киван, он почиње да чини насумичне акте насиља над људима, а затим бива убијен од стране бесне руље.[1]

Роман Невидљиви човек је имао велики утицај на популарну културу, а карактер Грифина је инспирисао многе карактере у фикцији. Роман је инспирисао више филмских и телевизијских адаптација, почевши са филмом Невидљиви човек из 1933. године. Најскорија адаптација концепта Невидљивог човека био је филм Невидљиви човек из 2020. године. Права за карактер Невидљивог човека припадају Јуниверзал пикчрсу и он се сматра једним од најзначајнијих Јуниверзалових хорор чудовишта поред Франкенштајновог створења и Створења из Црне лагуне.[2]

Невидљиви човек сагледава теме људске похлепе, наглог развоја индустрије и науке, борбе скептицизма и вере у невероватно, и односа анонимности са неморалношћу.[3] Роман се сматра ремек-делом научне фантастике и класичне књижевности и један је од фактора због којих се Велс сматра "оцем научнофантастичног жанра".

Настанак романа[уреди | уреди извор]

Херберт Џорџ Велс почео је рад на роману који ће евентуално постати Невидљиви човек 1896. године, са кратком причом од 25 000 речи, која се звала "Човек код кочије и коња". Велс је био незадовољан овом причом па је одлучио да је прошири и разради. Већи део ове кратке приче се задржао у роману, и једанаеста глава романа дели њен назив.[4]

Главне инспирсације за настанак Невидљивог човека били су кратка прича сер Вилијама Швенка Гилберта из његове колекције кратких прича "Бабове баладе" (енг. Bab Ballads) где један карактер постаје комплетно невидљив, и исечак из Платонове Државе у којем Глаук прича легенду о Гиговом прстену чији би носилац постао невидљив. Глаук је тврдио да би особа која је поседовала такву моћ, њу и злоупотребљавала.[5]

Радња[уреди | уреди извор]

Иако време радње романа никад није јасно исказано, роман је највероватније смештен у 19. век, тј. у време када је написан, роман је био смештен у савремено доба.

Роман почиње у гостионици господина и госпође Хол, смештеној у градићу Ипинг у Енглеској. Једне вечери, у гостионицу пристиже странац (научник Грифин) прекривен завојима од главе до пете. Он на себи носи шешир, дуги капут, рукавице и простетички нос. Овај странац изнајмљује собу у гостионици где се затвара, проводећи своје време радећи на неком хемијском експерименту. Странчева чудна појава и његова интровертна природа постају интерест народа Ипинга.

Грифину полако понестаје новац и он одлучује да опљачка сеоску кућу. Када госпођа Хол покуша да натера Грифина да плати своје рачуне и напусти њену гостионицу, он јој, у акту беса, показује да је невидљив. Полицајац Џаферс покушава да приведе Грифина, али он скида своју одећу, и користећи своју невидљивост, успева да побегне све до Саут Дауна.

У Саут Дауну, Грифин успева да убеди скитницу Тома Марвела да му постане асистент, и да се са њим врати у Ипинг, где су остале његове свеске са записима о експериментима које је спроводио. Марвел покушава да изда Грифина, али му овај прети убиством. Том успева да побегне од Грифина који га јури све до гостионице у луци Порт Бардок где једна од барских мушица пуца на Грифина.

Невидљиви човек се сакрива у кућици др Кемпа, којег је он познавао док су заједно ишли у медицинску школу. Ту, он открива Кемпу свој идентитет. Грифин је био албино студент медицине који је посветио свој живот студирању оптике.

Грифин је успео да открије серум који би начинио човека невидљивим, и искористио је тај серум на себи. Он је затим спалио своју лабораторију тако да нико не може ући њему у траг и лутао кроз Енглеску. Процес кроз који је прошао је излудео Грифина, и он покушава да убеди Кемпа да користе њихов интелект и његову невидљивост да тероришу нацију.

Кемп не верује Грифиновом плану и позива шефа полиције, поручника Ејра да ухапси Грифина. Грифин успева да побегне, и бесан проклиње Кемпа. Кемп предлаже шефу полиције да он постане мамац за хватање Грифина, али писмо које му шаље бива пресретено од стране Грифина. Током свог бега од полиције Грифин узима гвоздену шипку и убија једног од својих гонитеља.

Грифин наставља да јури за Кемпом, па пуца на заменика Ејра, и упада у Кемпову кућу. Полицајци успевају да задрже Грифина, а Кемп бежи ка граду где се сакрива међу грађанима. Касније, Грифин успева да пронађе Кемпа и покушава да га удави, али Кемпу у помоћ долазе грађани Порт Бардока који немилосрдно туку Грифина, чије су задње речи очајан вапај за милост. Кемп покушава да удаљи руљу од Грифина, али он то чини прекасно. Тело Невидљивог човека постаје полако видљиво након његове смрти. Локални полицајац каже некоме у руљи да покрије Грифиново лице.

У епилогу романа, откривено је да је Марвел задржао Грифинове записе и уз помоћ украденог новца отворио гостионицу "Невидљиви човек". Навече, када нема посла, Марвел покушава да схвати мистериозне записе у нади да ће једног дана поновити Грифинов експеримент. Али делом због брисања страна, и делом због Грифиновог насумичног коришћења шифрованог грчког и латинског, његови записи су скоро неразумљиви.

Утицај на популарну културу[уреди | уреди извор]

Невидљиви човек је био и остао јако утицајан на популарну културу. Грифин је постао једна од икона хорор филма и научне фантастике, и инспирисао је многе карактере.[6]

Карактери базирани на Невидљивом човеку се појављују у Лиги изузетних џентлмена Алана Мура, Наруту, серијалу видео-игара Улични Борац, серијалу филмова Хотел Трансилванија, серији играчака ЛЕГО Нинџаго и Монстер Хај, и многим другим медијима.[7]

Бенд Квин објавио је песму "The Invisible Man" као сингл са њиховог тринеастог албума "Miracle". Песму је написао бубњар бенда Роџер Тејлор и базирао ју је на роману.[8][9]

Амерички стрип сценариста и уметник Џеф Лемир, написао је графичку новелу "Нико" 2009. године, у којој Невидљиви човек долази у успавани градић у руралној Америци.[10][11]

Невидљиви човек је био тема двадесет филмова, претежно објављених од стране Јуниверзал пикчерса. Први филм, Невидљиви човек из 1933. године, био је критички и комерцијални успех, па је од 1933. до 1951. године, Јуниверзал објавио још пет филмова. Више серија су биле базиране на роману, или су из њега вукле инспирацију, од којих су најзначајније, британска серија Невидљиви човек из 1958. године, креирана од стране Ралфа Смарта, и серија Невидљиви човек из 2000. године у продукцији канала Syfy.[12][13]

Енглески драматург Кен Хил преточио је роман у драму 1991. године, и она је била у репертоару Ројал Стафорд Ист позоришта до 1993. године. Почетком 2010. године, представа је имала поновно приказивање и задржала се у репертоару до 2011. године.[14]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ kanopiadmin (2010-08-31). „The Invisible Man and the Invisible Hand: H.G. Wells's Critique of Capitalism”. Mises Institute (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-26. 
  2. ^ „The Invisible Man Archives”. Universal Monsters Universe (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-26. 
  3. ^ „LitCharts”. LitCharts (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-27. 
  4. ^ „11. In the Coach and Horses. Wells, H.G. 1898. The Invisible Man”. www.bartleby.com. Приступљено 2021-05-26. 
  5. ^ Kellermeyer, M. Grant (2019-08-22). „The Invisible Man: Inspirations, Interpretations, and a Literary Analysis”. oldstyletales (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-26. 
  6. ^ World, Jimmie Tramel Tulsa. „Jimmie Tramel: Here's your A-to-Z guide to the invisible man in pop culture history”. Tulsa World (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-27. 
  7. ^ „8 Invisible Characters You Have To See To Believe”. Nerdist. Приступљено 2021-05-27. 
  8. ^ „ShieldSquare Captcha”. www.songfacts.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-27. 
  9. ^ 2loud2oldmusic (2020-12-27). „My Sunday Song – “The Invisible Man” by Queen”. 2 Loud 2 Old Music (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-27. 
  10. ^ Lemire, Jeff (2009-07-07). „Jeff Lemire's Blog: THE NOBODY IN STORES TOMMOROW!”. Jeff Lemire's Blog. Приступљено 2021-05-27. 
  11. ^ „The Nobody Graphic Novel Review | Shelf Abuse” (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-27. 
  12. ^ The Invisible Man (TV Series 1958–1960) - IMDb, Приступљено 2021-05-27 
  13. ^ „The Invisible Man (TV Series 2000–2002) - IMDb”. www.imdb.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-27. 
  14. ^ „The Invisible Man”. Concord Theatricals (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-27. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Невидљиви_човек_(роман)&oldid=26949016”