Никола Пантелијин Луњевица
| Николa Луњевица | |
|---|---|
 Никола Пантелијин Луњевица | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1876. |
| Место рођења | Горњи Милановац, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 11. јун 1903. (26/27 год.) |
| Место смрти | Београд, Краљевина Србија |
| Место укопа | Манастир Вујан |
| Војна каријера | |
| Служба | Војска Краљевине Србије |
| Чин | поручник |
Николa Луњевица (Горњи Милановац, 1876 — Београд, 29. мај/11. јун 1903), био је aртиљеријски поручник Војске Краљевине Србије и брат краљице Драге (1866—1903), супруге краља Александра Обреновића (1876—1903). Имао је млађег брата Никодијa Луњевицу (1881—1903), коњичкoг поручникa.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у Горњем Милановцу, Кнежевина Србија, у породици Панте Луњевице (1840—1887), начелника аранђеловачке области и његове супруге Анђелије, девојачко Кољевић. Имао је брата Никодија и четири сестре, Драгу (1866—1903), Христину (1861—1936), Ђурђину и Ану - Војку (1884—1975). Мајка му је боловала од дипсоманије, док је отац преминуо у менталној институцији. [1] Његов деда је био Никола Милићевић Луњевица (1776—1842), сарадник кнеза Милоша Обреновића и рођак књегиње Љубице Обреновић.
Брзо је напредовао по официрској хијерархији након удаје Драге за краља Александра Обреновића.[2] Никола као краљев шурак био је изузетно арогантнан према другим официрима. У тренуцима свог опијања чак је у вили Обреновића убио дежурног официра што је био велики скандал али је интервенцијом краља то експресно заташкано. Његова сестра краљица Драга га је преко првог ађутанта генерала Лазара Петровића, фаворизовала у официрској каријери, док је млађег Никодија видела као потенцијалног престолнаследника.[3] Занимљивост је била да је увек када је улазио у кафану захтевао од музичара да му се прво свира државна химна што је нервирало госте а и војску.[3]
Убијен је по наређењу колеге са класе његовог брата, Воје Танкосића у Мајском преврату[4], заједно са сестром Драгом, братом Никодијeм и краљем Александрем.[5] Због претходних понижења и опхођења према војсци и народу, Танкосић је Николу Луњевицу и његовог брата Никодија, од тренутка хапшења до стрељања, ословљавао са Ваше величанство.[2]
Заједно са својом породицом сахрањен је у Манастиру Вујан.[6]
Занимљивости
[уреди | уреди извор]У тв-серији Крај династије Обреновић, улогу Николe Луњевице тумачио је Владан Гајовић.[7]
Породично стабло
[уреди | уреди извор]| Никола Милићевић Луњевица (1776–1842). | ||||||||||||||||
| Пантелија Луњевица (1840–1887). | ||||||||||||||||
| Атанасије Чарапић (1770–1810). | ||||||||||||||||
| Ђурђија Луњевица рођ. Чарапић (17–18). | ||||||||||||||||
| Николa Луњевица (1876–1903). | ||||||||||||||||
| Анђелија Луњевица рођ. Кољевић (18–1). | ||||||||||||||||
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Vucinich 2008, стр. 318.
- ^ а б Павловић 2017, стр. 18.
- ^ а б Ристић 2014, стр. 444.
- ^ Белић 2005, стр. 16–17.
- ^ Казимировић 1997, стр. 19.
- ^ „Упокојио се архимандрит Јован (Никитовић), игуман вујански | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]”. www.spc.rs (на језику: српски). Архивирано из оригинала 01. 05. 2021. г. Приступљено 2021-05-03.
- ^ Kraj dinastije Obrenovic (TV Series 1995– ) - IMDb, Приступљено 2021-05-03
Литература
[уреди | уреди извор]- Казимировић, Васа (1997). Црна рука: личности и догађаји у Србији од преврата 1903. до Солунског процеса 1917. године. Призма. ISBN 978-86-7084-016-4.
- Белић, Милорад (2005). Комитски војвода Војислав Танкосић. Међуопштински Историјски Архив. ISBN 978-86-80613-07-9.
- Павловић, Славиша (2017). Ратници Црне руке: Бесмртна претходница. Прометеј. ISBN 978-86-6195-129-9.
- Ристић, Љубодраг П. (2014). Србија у британској политици (1889-1903). Балканолошки институт САНУ. ISBN 978-86-7179-080-2.
- Vucinich, Wayne S. (2008). Serbia Between East and West: The Events of 1903-1908. Acls History E Book Project. ISBN 978-1-59740-402-0.