Манастир Вујан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Манастир Вујан
Manastir Vujan.jpg
Манастир Вујан
Опште информације
Место Вујан
Општина Горњи Милановац
Држава  Србија
Врста споменика манастир
Време настанка 13. век
Тип културног добра Споменик културе од великог значаја
Власник Српска православна црква
Надлежна институција
Надлежна установа за заштиту Завод за заштиту споменика културе Краљево
Седиште Краљево
Адреса Цара Лазара 24 36000
Званични веб-сајт

Манастир Вујан, манастир Српске православне цркве, налази се на шумовитој падини под врхом планине Вујан, на средини пута између Горњег Милановца и Чачка. Припада епархији жичкој. Слава манастира је Сабор светог Архангела Гаврила. Није познато када је основан, али свакако потиче из 13. века.[1]

Име планине Вујан и манастира Вујан, потиче од старе српске речи ујити, вујити или хујити, јер се на планини стално чује звук хујања ветра, који се спушта низ планину преко густе столетне шуме.[2]

Садашњи манастирски архимандрит је Јован Никитовић.

Архитектура[уреди]

Црква је једнобродна грађевина заведена сегменичнима сводовима. Над припратом је, уместо куполе, узидана непропорционална кула-звоник, округаоног облика. Споља је призидан дрвени нартекс. Испод профилисаног кровног венца, цркву опасује декоративни фриз слепих аркада.[1]

Данашња црква светог арханђела Михаила саграђена је 1805. године. Ктитор цркве је Никола Милићевић Луњевица.[1]

Унутрашњост[уреди]

Првобитни живопис из 1805. године је уништен а део старог иконостаса из 1808. године који су по једном запису радили Стојан и Јеремија Михајловић, стари изографи, премештен је у цркву свете Богородице у Горњој Трепчи.[1] Садашње фреске су без веће уметничке вредности и потичу из 1939. и 1943. године.

Остао је само стуб од часне трпезе као спомен на време Немањића.[2]

Историја[уреди]

Почетком 14. века, за време краља Милутина, монаси са Свете горе Атонске, бежећи пред најездом одметнутих католичких плаћеника каталана, устројили су монашки живот у Овчарско-кабларској клисури. Основали су манастир Обровин, на километар и по удаљен од места где се данас налази манастир Вујан.[2]

Манастир Обровин је име добио по сакупљању или обревању народном. Обровин је био место где су се одржавали народни сабори и састанци. После злочина над српским народом од стране Турака, предвођених Синан-пашом, 1597. године манастир је запустео.[2]

Мошти[уреди]

Мошти „Вујанског светитеља“ остале су унутар храма, крај јужног зида припрате. Десет година касније, до ових светих моштију биће положено тело устаничког војводе Лазара Мутапа.[2]

Уз јужни зид цркве сахрањен је и газда Никола Луњевица. Аманет Николе Милићевића да буде сахрањен у тој цркви осам година након његове смрти није одмах испуњен. То је учинила тек 60 година касније његова унука, краљица Драга Обреновић. На надгробном споменику код јужног зида, исписала је 1902. године посвету: "Своме милом деди, војводи Николи Луњевици, Драга Обреновић, краљица Србије".[2] Чланови породице Николе Милићевића сахрањени су на источној страни уз цркву.

У оквиру цркве су касније смештене и земни остаци браће краљице Драге Обреновић, Никодија и Николе Луњевице, убијених током мајског преврата 1903. године.[2]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Манастир Вујан, општина Горњи Милановац
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 Слободан М. Радуловић: Вујански крст Патријарха Павла, Приступљено 12. 4. 2013.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]