Патуљаста антилопа
| Патуљаста антилопа | |
|---|---|
| |
| Neotragus pygmaeus | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Род: | |
| Врста: | N. pygmaeus
|
| Биномно име | |
| Neotragus pygmaeus (Linnaeus, 1758)
| |
| Синоними | |
| |
Патуљаста антилопа или краљевска антилопа (лат. Neotragus pygmaeus, рус. Карликовая антилопа, енгл. Royal antelope) је врста сисара из реда папкара (Artiodactyla) и породице шупљорожаца (Bovidae).
Опис
[уреди | уреди извор]
Патуљаста антилопа је најмања врста антилопе на свету, али и најмања врста унгулатних сисара и преживара.[2][3][4] Бејтсова патуљаста антилопа је сличних димензија, али мало већа. Патуљаста антилопа достиже висину до рамена од 25 cm и тежину од 2,5-3 kg.[5] Дужина тела укључујући главу је око 40 cm. Карактеристична је по дугим и витким ногама, а задње ноге су јој дупло дуже од предњих.[5] Реп јој је танак и дуг је 5-8 cm. Присутан је полни диморфизам. Женке су веће од мужјака, а рогове имају само мужјаци. Рогови су кратки, глатки, шиљати, усмерени уназад и достижу дужину 2,5-3 cm.[5]
Распрострањеност и станиште
[уреди | уреди извор]Патуљаста антилопа најчешће насељава области са младим и густим жбунастим и другим растињем. Насељава топле и влажне низијске шуме које преовладавају у државама западне Африке као што су Гана, Либерија, Обала Слоноваче и Сијера Леоне. Њена станишта су такође и ивице шума, као и секундарне шуме. Ареал патуљасте антилопе обухвата југозападну Гвинеју, Сијера Леоне, Либерију, Обалу Слоноваче и Гану до реке Волта. Патуљаста антилопа се може наћи и северно од шума Западне Африке, у области где се преклапају шумска и саванска станишта.[6][7]
Угроженост
[уреди | уреди извор]Према Међународној унији за заштиту природе, ова врста није угрожена. Род Ист је 1999. проценио популацију ове врсте на око 62.000, међутим стварна популација патуљасте антилопе је вероватно већа.[8] Верује се да популација врсте опада због уништавања станишта и ширења људских насеља. Значајна претња по опстанак врсте је криволов због њеног меса, што је нарочито изражено у Обали Слоноваче, док је та појава много мање присутна у Сијера Леонеу и Либерији.[6]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Neotragus pygmaeus Архивирано на сајту Wayback Machine (22. август 2011) База података укључује и доказе о ризику угрожености. (језик: енглески)
- ^ Ganeri, A.; Gibbs, B. (1990). "Nature Facts & Lists". стр. 40. (језик: енглески)
- ^ Soest, P.J.V. (1994). "Nutritional Ecology of the Ruminant". стр. 29. (језик: енглески)
- ^ Kilson, M. (1976). "Royal Antelope and Spider : West African Mende Tales." стр. 42. (језик: енглески)
- ^ а б в Rafferty, J.P. (2011). "Grazers". стр. 93—4. (језик: енглески)
- ^ а б Црвена листа Архивирано на сајту Wayback Machine (22. август 2011) (језик: енглески)
- ^ Kingdon, J. (2015). "The Kingdon Field Guide to African Mammals" (2nd ed.). pp. 524–5 (језик: енглески)
- ^ East, R.; IUCN/Species Survival Commission Antelope Specialist Group (1999). African antelope database 1998. стр. 269—70. (језик: енглески)
Литература
[уреди | уреди извор]- http://www.iucnredlist.org/apps/redlist/details/14602/0 Архивирано на сајту Wayback Machine (22. август 2011)
- Ganeri, A.; Gibbs, B. (1990). Nature Facts & Lists (Omnibus изд.). London, UK: Usborne. стр. 40. ISBN 9780746006467.
- Soest, P.J.V. (1994). Nutritional Ecology of the Ruminant (2nd изд.). Ithaca, New York (USA): Cornell University Press. стр. 29. ISBN 9780801427725.
- Kilson, M. (1976). Royal Antelope and Spider : West African Mende Tales. Cambridge (UK): Press of the Langdon Associates. стр. 42. ISBN 9780916704018.
- Rafferty, J.P. (2011). Grazers (1st изд.). New York, USA: Britannica Educational Publications. стр. 93–4. ISBN 9781615303366.
- Kingdon, J. (2015). The Kingdon Field Guide to African Mammals (2nd ed.). London, UK: Bloomsbury. стр. 524—5. ISBN 9781472912367.
- East, R.; IUCN/SSC Antelope Specialist Group (1999). African antelope database 1998. Gland, Switzerland: IUCN Species Survival Commission. стр. 269–70. ISBN 978-2-8317-0477-7.
