Раштани (Кичево)
| Административни подаци | |
|---|---|
| Држава | Северна Македонија |
| Општина | Кичево |
| Становништво | |
| — (2002) | 1.063 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 41° 32′ 21″ С; 20° 56′ 32″ И / 41.5392° С; 20.9422° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 750 m |
  Раштани Раштани на карти Северне Македоније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 6250 |
| Позивни број | (+389) 45 |
| Регистарска ознака | KI |
Раштани (мкд. Раштани) су насеље у Северној Македонији, у западном делу државе. Раштани припадају општини Кичево.
Географија[уреди | уреди извор]
Насеље Раштани је смештено у западном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Кичева, насеље је удаљено 6 km северозападно.
Раштани се налазе у историјској области Кичевија, око града Кичева. Село се сместило у на југоисточним падинама планине Бистре, док се југоисточно од насеља пружа Кичевско поље. Надморска висина насеља је приближно 750 метара.
Клима у насељу планинска због знатне надморске висине.
Историја[уреди | уреди извор]
Према подацима из 1873. године, село је имало 12 домаћинстава, у којима је живело 38 становника хришћанске вероисповести.[1] Према подацима Васила Кнчова из 1900. године, у селу је живело 288 становника хришћанске вероисповести.[2]
У месту је била српска народна школа између 1878-1887. године, тада у њој ради учитељ Ђорђе.[3]
На етничкој карти Севрозападне Македоније израђеној 1929. године Афанасиј Селишчев је приказао Раштане као бугарско село.[4]
Становништво[уреди | уреди извор]
Раштани су према последњем попису из 2002. године имали 1.063 становника,[5].
Етнички састав:
| Националност | Укупно |
| Македонци | 679 (63,88%) |
| Албанци | 198 (18,63%) |
| Роми | 132 (12,42%) |
| Турци | 24 (2,26%) |
| Срби | 2 (0,19%) |
| Цинцари | 1 (0,09%) |
| остали | 27 (2,54%) |
Претежна вероисповест месног становништва је православље, а мањинска ислам.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Македония и Одринско. Статистика на населението от 1873 г.“ Македонски научен институт, София, 1995, стр.90-91.
- ^ Кънчов, В. Македония. Етнография и статистика, София, 1900, pp. 256, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ "Цариградски гласник", Цариград 1900. године
- ^ Афанасий Селищев. „Полог и его болгарское население. Исторические, этнографические и диалектологические очерки северозападной Македонии“. - София, 1929.
- ^ Министерство за Локална Самоуправа. База на општински урбанистички планови Архивирано на сајту Wayback Machine (15. септембар 2008), Приступљено 17. 4. 2013.
Извори[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- www.kicevo.gov.mk Званична страница општине Кичево Архивирано на сајту Wayback Machine (23. децембар 2020)
