Пређи на садржај

Резбарство

С Википедије, слободне енциклопедије
Алати за резбарење

Резбарство је уметнички занатски правац у стварању скулптура из најчешће дрвета које надовезује на вајарство и уметничко столарство. Дрво спада у најплеменитије живе материјале и наилази на примену у виду декоративних уметничких предмета у ентеријерима у вестибилима у виду украсних елемената степеништа и сл. Али исто тако и у украшавању сеоских простора.

Резбарење је увек било не само професија уметничких заната, али је спадало и у интересантан начин кориштења слободног времена као народно резбарство и сл. И у савременом свету постоји низ скупљача уметничких резбарских дела као и низ резбара који своја дела стварају само за своју радост и радост својих ближњих.

Резбарство није само занат већ је то и неоспорно уметност. Спадало је и спада у уметничке занате исто тако као бижутерија, кујунџиство, производња уметничког намештаја, музичких инструмената, оружја, прерада коже, слоноваче и других природних материјала.

Не свако резбарско дело може се сматрати за уметничко. Уметничка дела натају од стране уметника који су диспонирани не само образовањем већ и фантазијом и инвентивношћу као и уметничким погледима, искуством и способностима као и мануалним квалитетима.

Галерија слика

[уреди | уреди извор]

Историја резбарства

[уреди | уреди извор]

Из овога доба нам је остало много више алатки за прераду дрвета од властитих уметничких дела од дрвета.

На основу писмених података најстарија вајарста дела била су од дрвета. Грци и Римљани нису много ценили дрвене скулптуре и своја уметничка дела израђивали су од камена.

Предхришћанска уметност паганска

[уреди | уреди извор]

Пре свега из ове уметности је настала романска уметност..

После настанка хришћанства и победе варвара над римском цивилизацијом дошло је не само до распада Римског царства, већ и на привременом забораву на уметност античких мајтора. Резбарије од дрвета се само скромно савијало у сенци каменога вајарства и резбарства из слонове кости.

Назив је служио за означавање барбарске уметности Гота. Готска резбарска уметност досегла је свој врхумац најме у Европи. Висок ниво готске резбарске уметности био је првенствено у вези са богатством цркве. Дрво је било јако често позлаћивано и полихромирано. У доба врхунске готике нико је цео ред скулптура и олтара који су били толико утицајно обрађивани да нису морали бити позлаћивани или полихромирани јер њихова даља обрада није била неопходна.

Назив је био одвођен из италијанске речи „riniskata“ која је значила поновно рођење. Представљала је доба које се карактерисало поновним интересовањем за античку уметност. У вајарству је дошло до враћању интересовања за мермер и бронзу који су били у употреби у доба антике. Чак су и дрвене скулптуре биле стваране тако да имитирају скулптуре од метала и камена.

Назив је представљао пежоративно обележавање неантичког стила. Настао је у Италији као стил католичке цркве. Ипак је постепено постало владајућим стилом и последњим врхунцем резбарства у протестантској Европи..

Била је нежнија и завршна фаза барокне уметности. У фигуративном резбарству је драматичност барокне уметности надокнађена игром украшавања. У уметности намештаја у доба рококоа са јављају ситније размере, нежнији облик и асиметрија

Представљао је поновни повратак ка класичној грчкој и римској уметности. Вратила су се дела од камена и бронзе. Вајарски материјал је поново камен и метал. Дрво се користило само у случајевима када су се израђивали модели за већа вајарска дела.

Био је уметнички правац који се обраћао ка природи и људима који су у њој живели у складу са њом. Уметници и уметнички занати су постали делови повећевања моћи трговаца и предузетника. У фигуралним резбаријама се јавља утицај академије који су преферирали рад са каменом и металом. Резбари су своју клијентелу морали да траже међу грађанима којим је била најбитнија цена њихових услуга. Настали су једоставни резени облици скулптура који су били са бојеном полихромијом и орнаментима од бронзаних лакова тзв. „назерени“.

Је био мноментални стил ка прослављању Наполеона Бонапартеа и његове империје. Полазио је од египатске, грчке и римске уметности и дрворези као облици надокнаде бронзаних дела били су распрострањени најме у средњој Европи.

Назив је био одвођен од господин Биденмајера из минхенскох хумористичког часописа. Често је обележаван као грађански емпир. Готовио је грађанству јефтинији али квалитетан намештај и уређења за питоме средине у њиховим просторима геде је резбарство пружало једноставну орнаментику или фигуралне рељефе.

Био је инспирисан историјским стиловима. На намештај који је био произведен машинским путем био је налепљиван орнаменат у стилу каквим је предмет требало да се представи (као псеудоготски, псеудобарокни и сл.)

Одговарала је уметницима који су налазили инспирацију у природи или у јапанској уметности и која није тражилаинспирације у европским историзујућим стиловима.. Представљала је такође и спој ликовних уметности и машинске производње.

Авантгарда

[уреди | уреди извор]

Назив је постао збирни знак за стваралаштво уметника различитих стилова нових уметничких стремљења која се разликују од претходних стилова и често су инспирисана уметношћу природних народа.

Савременост

[уреди | уреди извор]

Је одраз прилагођавања резбарства савременим технологијама у виду ручних дрвопреређивачких машина. Одраз је померања резбарења у области ширег искориштавања слободног времена и налажење примене у обрађивању и израђивању бижутерије, играчака, музичких инструмената, модела и форми за ентеријере, авио-моделерство, оружја, трофеја и др. Традиционални резбарски занатски радови се врше и приликом рестаураторских радова.

Ка најзначајнијем спада ту резбарско стваралаштво у доба старог Египта и уметност црначких народа. За дела у Египту био је најзначајнији материјал камен али је цењено и дрво којега је било мало. Своје резбарске радове су Египћ Ани украшавали стаклом и металима.

Дрворези који су припадали црначкој уметности су у првом реду служили као ритуални и њихова дела су оригинална и нападна. Били су то скулпторе предака, начелника маске духова и сл.

Представља широку скалу културне и етничке резличитости дрворезбарије од најстаријих времена све до савремених. И овде је резберење спојено са вером са култовима као будизам, таоизам, шинтоизам, хиндуизам, браманизам или исламизам. Различито и квалитетно појимање резбарства од једноставних резбарија канибала преко орнаментално исламског ретбарства до савременог врхунског резбарства у Кини, Јапану или Вијетнаму.

Спада у области, где је резбарство и ово стваралаштво са ритуалним ступовима, фигурицама Богова и предака са штитовима, орнаментима и маскама, служила различитим културама укључујући и канибалске.

Овде треба разликовати не само Северну, Јужну и Средњу Америку већ и дела старих домородачких становника и разликовати их од резбарија белаца на овом делу света. У старим културама Средње и Јужне Америке није било много раширено резбарство. Код северноамеричких индијанаца је резбарење било разноврсно (тотеми, кипови и скулптуре, фигуре ловаца и животиња, духова и маске). Међу нејраспространије резбарије белаца спадају ситне пластике које су служиле мисионарству.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]