Саборна црква Свете Тројице у Паризу
Саборна црква Свете Тројице | |
---|---|
![]() Саборна црква Свете Тројице | |
Основни подаци | |
Тип | православна црква |
Јурисдикција | Руска православна црква |
Епархија | Епархија корсунска |
Оснивање | 2016. |
Посвећен | Света Тројица |
Архитектура | |
Архитекта | Жан Мишел Вилмот |
Стил | византијско-руски |
Локација | |
Место | Париз |
Држава | ![]() |
Координате | 48° 51′ 43″ N 2° 18′ 04″ E / 48.86194° С; 2.30111° И |
Саборна црква Свете Тројице (рус. Свято-Троицкий кафедральный собор, фр. Cathédrale de la Sainte-Trinité) православни је саборни храм Епархије корсунске и Егзархата западне Европе Руске православне цркве. Налази се поред кеја Бранли, 7. арондисману Париза, Француска. Храм је посвећен Светој Тројици. Део је Руског духовно-културног православног центра, где се поред цркве налазе и центар за допунско образовање, изложбени центар и зграда амфитеатра.
Историја
[уреди | уреди извор]Идеја о изградњи нове цркве и православног културног центра је потекла средином прве деценије 21. века од руске заједнице у Паризу, јер тадашњи број цркава у том граду није био довољан за све већи број верника. Питање изградње центра је покренуо 2007. године патријарх московски и целе Русије Алексије II на састанку са француским председником Николом Саркозијем. Француска влада је октобра 2009. године ставила на продају земљиште површине од око 4,2 хектара у непосредној близини Ајфеловог торња. На тој локацији је био комплекс зграда изграђених 1948. године, где је била смештена француска метеоролошка агенција Метео-Франс, касније пресељена у други крај Париза.
У јануару 2010. године руска држава је изразила намеру да купи ту локацију за центар који жели отворити у Паризу. Стручњаци су проценили да ће трошкови бити између 60 и 70 милиона евра. Канада и Саудијска Арабија су такође биле заинтересоване за ту локацију. Следећег месеца на тендеру за куповину овог земљишта победило је администативно одељење предеседника Руске Федерације.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/94/Vladimir_Putin_in_France_%282017-05-29%29_03.jpg/250px-Vladimir_Putin_in_France_%282017-05-29%29_03.jpg)
Пројекат будућег центра је израдио француски архитекта Жан Мишел Вилмот, који је представљен 17. јануара 2014. у Паризу. Грађевински радови су почели у децембру 2014. године. Церемонија полагања камена темељца будућег храма одржана је 14. априла 2015. године, а подизања купола 19. марта 2016. године. Свечано отварање новог центра десило се 19. октобра 2016. године, а руску делегацију је предводио министар културе Владимир Медински.[1] Освештење новог храма је обавио патријарх московски и целе Русије Кирил 4. децембра 2016, у присуству угледних породица руске емиграције, градоначелнице Париза Ане Идалго, амбасадора Русије у Француској Александра Орлова и других званица.[2]
Председник Русије Владимир Путин обишао је Руски духовно-култирни центар приликом своје посете Француској 29. маја 2017. године.[3]
Архитектура
[уреди | уреди извор]Парцела за градњу центра је била компликована, јер се налазила у уском, дугом и изграђеном подручју, заштићеном од Унеска. Архитектима је посао био олашкан помоћу 3D модела пројекта, развијеног уз помоћ инжењера. Током изградње зидова коришћене су савремене технологије. Широки 48 cm, високи 17 м и дубоки 20 м, подигнути су у једном потезу. За спољну облогу бетонских зидова одабран је пешчани камен произведен у Бургундији. Фасада је украшена помоћу 73 профила камена, тако да преламањем сунчевих зрака на зидовима у различито доба дана долази до промена палета боја на згради. Поштујући православне каноне, архитекте су успеле да храм уклопе у модерни стил париске четврти.
За израду купола коришћени су композитни материјали који се користе код прављења авиона и у бродоградњи, што је омогућило смањење тежине главне куполе на осам тона уместо 45 према класичној технологији. На бродоградилишту у Бретањи, сијалице од фибергласа су биле прекривене златним листићима. За ово је коришћено 90 хиљада листова легуре злата са паладијумом, која има мат нијансу. Крстови су направљени у Русији, на којима је нането седам слојева позлате. Висина крста на главној куполи је 36 м.[4]
Галерија
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Патриарх Кирилл освятил новый кафедральный Троицкий собор в Париже”. tass.ru (на језику: руски).
- ^ „В Париже состоялось официальное открытие Духовно-культурного центра”. cerkov-ru.com (на језику: руски).
- ^ „Владимир Путин посетил Российский духовно-культурный центр в Париже”. tass.ru (на језику: руски).
- ^ „Свято-Троицкий собор”. frenchparis.ru (на језику: руски).
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Медији везани за чланак Саборна црква Свете Тројице у Паризу на Викимедијиној остави
- Званична интернет страница Саборне цркве Свете Тројице (језик: руски)
- Званична интернет страница Епархије корсунске Руске православне цркве (језик: руски)