Седмица

Седмица (недеља) је јединица за време дужа од дана, а краћа од месеца. У већини модерних календара, укључујући Грегоријански календар, седмица је период од седам дана, као и најдужа конвенционално коришћена јединица за време која садржи фиксни број дана. Најшире је распрострањена и прихваћена теорија да је седмица настала као временски период између две месечеве мене. С обзиром да лунарни месец траје 29 ¹/₂ дана то је трајање између две мене приближно 7 дана. На основу резултата ископавања су археолози закључили да су још људи каменог доба рачунали време повезано са месечевим менама.

За седмице може да се каже да формирају независан календар у континуитету који иде паралелно са разним другим календарима. Међутим, неки календари су тако дизајнирани да се неки датум појављује истог дана у седмици сваке године. Ово може да се уради тако што ће седмица бити независна од године, са неким данима у свакој години који не припадају ни једној недељи: предложени Светски календар има 52 седмице и 1 или 2 додатна дана годишње, док је Француски револуционарни календар имао 36 седмица од по 10 дана и 5 или 6 додатних дана. Година такође може да се направи да буде независна од седмице: бивши исландски календар је имао године од 52 или 53 седмице.

Дефиниција и трајање

Недеља се дефинише као интервал од тачно седам дана,^{[н. 1]} тако да је технички, изузев при прелазима на летње рачунање времена или услед преступних секунди,

1 недеља = 7 дана = 168 сати = 10.080 минута = 604.800 секунди.

У погледу грегоријанског календара:

1 грегоријанска година = 52 недеље + 1 дан (2 дана у преступној години)
1 недеља = ¹⁶⁰⁰⁄₆₉₅₇ ≈ 22,9984% просечног грегоријанског месеца

У грегоријанској просечно години има 365,2425 дана, и стога тачно 52 ⁷¹⁄₄₀₀ или 52,1775 недеља (за разлику од јулијанске године са 365,25 дана или 52 ⁵⁄₂₈ ≈ 52,1786 недеље, што се не може представити коначном децималном експанзијом). Постоји тачно 20.871 недеља у 400 грегоријанских година, тако да је 5. новембар 1624. био уторак, као и 5. новембар 2024.

Релативно на путању Месеца, недеља је 23,659% просечног Месечевог циклуса или 94,637% његове просечне четвртине.

Историјски, систем доминичких слова (слова A до G која идентификују дане у недељи) је кориштен при одређивању дана у недељи. Дан у недељи се може лако одредити полазећи од датумовог јулијанског броја дана (ЈД, тј. целобројна вредност у подне UT): Додавањем јединице на остатак након дељења јулијанског броја дана са седам (ЈД модul 7 + 1) даје за дати датум дан у недељи према ISO 8601.^[1]

Религија и порекло седмодневне недеље

Многе религије су у своје списе и догме уградиле седмицу као битан елеменат за човеково понашање у друштву и налазиле у томе божанску премису.

Хинду цивилизација је била позната по концепту седмодневне седмице са примерима у Рамајани, светом епу у Санскриту око 300. п. н. е., где се спомиње "Bhanu"-vaar, што значи недеља, "Soma"-vaar, што значи месечев дан и тако даље.
Стари Вавилонци су познати да су посматрали седмодневну недељу, где је сваки дан био посвећен различитом божанству. Значај броја седам долази из вавилонске астрономије. Постоји седам небеских (светлећих) тела која су нормално видљива голим оком (Сунце, Месец и пет видљивих планета) и они су повезали свако тело са божанством.
Библијско стварање такође укључује седмодневну недељу, по којем је Бог радио шест дана, а седмог се одмарао, а Десет Заповести укључују Божја упутства за посматрање седмице.
Исламски календар такође укључује седмодневну недељу.

Касније употребе седмице

Разне групе становника Римског царства су усвојиле седмицу, поготово оне које су биле у источним деловима царства, као што је Египат, где је у употреби била седмодневна недеља. У савремено доба, хришћани који прате библијска упутства су раширили употребу седмице заједно са својом религијом.

Како су рани хришћани еволуирали од Јевреја до одвојене групе, разне групе су еволуирале од прослављања и јеврејског Сабата (субота) и првог дана Господовог дана (недеља) до прослављања само недеље. Видите: Сабат (хришћански); Шабат (јеврејски).

У раном 4. веку, римски цар Константин је регулисао употребу седмице због проблема миријанских употреба разних дана за религијске празнике и успоставио је недељу као дан за религијске празнике и одмор за све групе, а не само за Хришћане и остале који су већ празновали недељу.

Јевреји су задржали своју (најмање) 800 година дугу традицију празновања суботе. Касније, после успостављања ислама, петак је постао дан празновања те религије -- међутим исламска седмица и даље почиње недељом, а завршава се суботом, као и јеврејско-хришћанска седмица.

Седмодневна недеља је ускоро постала пракса код Хришћана, Јевреја и Муслимана. После европске колонизације и потоњег успона глобалног корпорацијског бизниса, седмодневна недеља је постала универзална у одржавању времена, чак и у културама које ју нису практиковале раније. Због дводневног викенда, неки модерни календари се завршавају недељом и почињу понедељком.

Чињенице и бројке

1 седмица = 7 дана
1 седмица = 168 сати = 10.080 минута = 604.800 секунди (сем код прелаза код летњег рачунања времена или преступних секунди)
1 година = 52 седмице + 1 дан (2 дана у преступној години)
1 седмица = 23% просечног месеца (скоро тачно)

У Грегоријанској просечној години, постоји тачно 365,2425 дана, па самим тим 52,1775 седмице (за разлику од Јулијанске године од 365,25 дана, која се не дели равномерно на седмице). Постоји тачно 20871 седмица у 400 Грегоријанских година, тако да је 25. децембар 1601. године био уторак, исто као и 25. децембар 2001.

Историја

Древни Блиски исток

Најранији доказ астролошког значаја седмодневног периода повезан је са Гудеом, свештеником-краљем Лагаша у Сумеру за време династије Гутијан (око 2100. п. н. е.), који је саградио храм са седам соба, који је посветио са седмодневном фестивалу. У причи о потопу у асирско-вавилонском Епу о Гилгамешу, олуја траје седам дана, голуб се шаље после седам дана, а карактер налик Ноји Утнапиштима напушта барку седам дана након што доспе до чврстог тла.^{[н. 2]}

Јудаизам

Континуирани седмодневни циклус који се одвија кроз историју без осврта на месечеве фазе први пут је практикован у јудаизму, датирано најкасније у 6. век пре нове ере.^[5]^[6]

Постоји неколико хипотеза о пореклу библијског седмодневног циклуса.

Фридрих Делич и други су сугерисали да је седмодневна седмица која износи отприлике четвртина лунације имплицитно астрономско порекло седмодневне недеље,^[7] и заиста је вавилонски календар користио интеркаларне дане да синхронизује последњу недељу у месецу са младим месецом.^[8] Према овој теорији, јеврејска недеља је преузета од Вавилонаца док је уклоњена зависност од месеца.

Џорџ Арон Бартон је спекулисао да је седмодневни извештај о стварању у Постанку повезан са вавилонским епом о стварању, Енума Елиш, који је забележен на седам плоча.^[9]

У често цитираној сугестији која сеже до почетка 20. века,^[10] хебрејски Sabbath се пореди са сумерским sa-bat „средином одмора“, термином за пун месец. Сумерски израз је реконструисан као преведен Sapattu^m или Sabattu^m на вавилонском, вероватно присутан у изгубљеној петој плочи Енума Елиша, условно реконструисаном „[су]бат ће те тада срести, средином [месеца]“.^[11]

Види још

Напомене

^ У прошлости су дани мерени било од залазак сунца до заласка сунца, или од изласка до изласка сунца, тако да је дужина недеље (и дана) била подложна малим варијацијама у зависности од доба године и географске латитуде посматрача.
^ Copeland (1939) states as the date for Gudea "as early as 2600 BC";^[2] the modern estimate according to the short chronology places Gudea in the 22nd century BC. By contrast, Anthony R. Michaelis claims that "the first great empire builder, King Sargon I of Akkad ([ruled] 2335 to 2279 BC [viz., middle chronology]), decreed a seven-day week in his empire. He lived for 56 years, established the first Semitic Dynasty, and defeated the Sumerian City-States. Thus the Akkadian language spread, it was adopted by the Babylonians, and the seven-day week was similarly inherited from him."^[3] The number seven is significant in Sumerian mythology.^[4]

Референце

^ Richards, E. G. (2013). "Calendars". In S. E. Urban & P. K. Seidelmann, eds. Explanatory Supplement to the Astronomical Almanac, 3rd ed. (pp. 585–624). Mill Valley, Calif.: University Science Books. 2013, pp. 592, 618. This is equivalent to saying that JD0, i.e. 1 January 4713 BC of the proleptic Julian calendar, was a Monday.
^ Copeland, Leland S. (1939). „Sources of the Seven-Day Week”. Popular Astronomy. 47 (4): 176. Bibcode:1939PA.....47..175C.
^ Michaelis, Anthony R. „The Enigmatic Seven” (PDF). Interdisciplinary Science Reviews. 7: 373.
^ „The power of seven”. The Economist. 20. 12. 2001.
^ Zerubavel (1989), p. 11. harv грешка: више циљева (2×): CITEREFZerubavel1989 (help)
^ Senn, Frank C. (1997). Christian Liturgy: Catholic and Evangelical. Fortress Press. ISBN 978-0-8006-2726-3.
^ Leland, S. Copeland (април 1939). „Sources of the Seven-Day Week”. Popular Astronomy. XLVII (4): 176 ff. Bibcode:1939PA.....47..175C.
^ A month consisted of three seven-day weeks and the fourth week of eight or nine days, thus breaking the seven-day cycle every month. Consequently, there is no evidence that the days of the week were given individual names in Babylonian tradition. Pinches, T.G. (2003). „Sabbath (Babylonian)”. Ур.: Hastings, James. Encyclopedia of Religion and Ethics. 20. Selbie, John A., contrib. Kessinger Publishing. стр. 889—891. ISBN 978-0-7661-3698-4. Приступљено 2009-03-17.
^ "Each account is arranged in a series of sevens, the Babylonian in seven tablets, the Hebrew in seven days. Each of them places the creation of man in the sixth division of its series." cited after Albert T. Clay, The Origin of Biblical Traditions: Hebrew Legends in Babylonia and Israel, 1923, p. 74.
^ „The Babylonian Sabbath”. The American Antiquarian and Oriental Journal. XXX. 1908. стр. 181. Приступљено 2018-06-21.
^ Pinches, T.G. (2003). „Sabbath (Babylonian)”. Ур.: Hastings, James. Encyclopedia of Religion and Ethics. 20. Selbie, John A., contrib. Kessinger Publishing. стр. 889—891. ISBN 978-0-7661-3698-4. Приступљено 2009-03-17.

Литература

Falk, Michael (1999). "Astronomical Names for the Days of the Week", Journal of the Royal Astronomical Society of Canada, Vol. 93, pp. 122. 1999JRASC..93..122F. [1]
Zerubavel, Eviatar (1989). The Seven Day Circle: The History and Meaning of the Week. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-98165-9.
Colson, Francis Henry (1926). The Week: An Essay on the Origin and Development of the Seven-day Cycle. Cambridge University Press. OCLC 59110177.
Zerubavel, Eviatar (1989). The Seven Day Circle: The History and Meaning of the Week. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-98165-9.
Colson, Francis Henry (1926). The Week: An Essay on the Origin and Development of the Seven-day Cycle. Cambridge University Press. OCLC 59110177.
Thomas, Northcote Whitridge (1911). „Week”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 28 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 466.
Schaff, Philip (1884). History of the Christian Church Vol. III. Edinburgh: T&T Clark. стр. 380. Приступљено 15. 3. 2019.
Brown, Cecil H. (1989). „Naming the days of the week: A cross-language study of lexical acculturation”. Current Anthropology. 30 (4): 536—550. JSTOR 2743391. S2CID 144153973. doi:10.1086/203782.
Falk, Michael (2004). „Astronomical Names for the Days of the Week”. Royal Astronomical Society of Canada. 93: 122—133. Bibcode:1999JRASC..93..122F.
Neugebauer, Otto (1979). Ethiopic astronomy and computus, Österreichische Akademie der Wissenschaften, philosophisch-historische klasse, sitzungsberichte, 347 (Vienna)
„The April 2019 Global Positioning System (GPS) Week Number Rollover”. Energy.gov (на језику: енглески). Приступљено 14. 3. 2019.
„Již příští měsíc nastane rollover: Přestane fungovat celosvětově systém GPS?”. techfocus.cz (на језику: чешки). Приступљено 14. 3. 2019.
Čížek, Jakub. „Blíží se GPS Week Number Rollover Event. Staré přijímače mohou přestat fungovat”. VTM.cz (на језику: чешки). Приступљено 14. 3. 2019.

Спољашње везе

Мистериозни седмодневни циклус

[1] У прошлости су дани мерени било од залазак сунца до заласка сунца, или од изласка до изласка сунца, тако да је дужина недеље (и дана) била подложна малим варијацијама у зависности од доба године и географске латитуде посматрача.

[6] Copeland (1939) states as the date for Gudea "as early as 2600 BC";^[2] the modern estimate according to the short chronology places Gudea in the 22nd century BC. By contrast, Anthony R. Michaelis claims that "the first great empire builder, King Sargon I of Akkad ([ruled] 2335 to 2279 BC [viz., middle chronology]), decreed a seven-day week in his empire. He lived for 56 years, established the first Semitic Dynasty, and defeated the Sumerian City-States. Thus the Akkadian language spread, it was adopted by the Babylonians, and the seven-day week was similarly inherited from him."^[3] The number seven is significant in Sumerian mythology.^[4]

[2] Richards, E. G. (2013). "Calendars". In S. E. Urban & P. K. Seidelmann, eds. Explanatory Supplement to the Astronomical Almanac, 3rd ed. (pp. 585–624). Mill Valley, Calif.: University Science Books. 2013, pp. 592, 618. This is equivalent to saying that JD0, i.e. 1 January 4713 BC of the proleptic Julian calendar, was a Monday.

[3] Copeland, Leland S. (1939). „Sources of the Seven-Day Week”. Popular Astronomy. 47 (4): 176. Bibcode:1939PA.....47..175C.

[4] Michaelis, Anthony R. „The Enigmatic Seven” (PDF). Interdisciplinary Science Reviews. 7: 373.

[5] „The power of seven”. The Economist. 20. 12. 2001.

[FOOTNOTEZerubavel1989[httpsbooksgooglecombooksidCd5ZjRsNj4sCpgPA11_p._11]-7] Zerubavel (1989), p. 11. harv грешка: више циљева (2×): CITEREFZerubavel1989 (help)

[Senn_1997-8] Senn, Frank C. (1997). Christian Liturgy: Catholic and Evangelical. Fortress Press. ISBN 978-0-8006-2726-3.

[LSC-9] Leland, S. Copeland (април 1939). „Sources of the Seven-Day Week”. Popular Astronomy. XLVII (4): 176 ff. Bibcode:1939PA.....47..175C.

[10] A month consisted of three seven-day weeks and the fourth week of eight or nine days, thus breaking the seven-day cycle every month. Consequently, there is no evidence that the days of the week were given individual names in Babylonian tradition. Pinches, T.G. (2003). „Sabbath (Babylonian)”. Ур.: Hastings, James. Encyclopedia of Religion and Ethics. 20. Selbie, John A., contrib. Kessinger Publishing. стр. 889—891. ISBN 978-0-7661-3698-4. Приступљено 2009-03-17.

[11] "Each account is arranged in a series of sevens, the Babylonian in seven tablets, the Hebrew in seven days. Each of them places the creation of man in the sixth division of its series." cited after Albert T. Clay, The Origin of Biblical Traditions: Hebrew Legends in Babylonia and Israel, 1923, p. 74.

[12] „The Babylonian Sabbath”. The American Antiquarian and Oriental Journal. XXX. 1908. стр. 181. Приступљено 2018-06-21.

[ere-13] Pinches, T.G. (2003). „Sabbath (Babylonian)”. Ур.: Hastings, James. Encyclopedia of Religion and Ethics. 20. Selbie, John A., contrib. Kessinger Publishing. стр. 889—891. ISBN 978-0-7661-3698-4. Приступљено 2009-03-17.

[н. 1]

[1]

[н. 2]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[2]

[3]

[4]

Нормативна контрола
Државне	Немачка Израел Сједињене Државе
Остале	Енциклопедија Британика