Sedmica

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Italijanska ugravirana narukvica predstavlja dane u nedelji po njihovim istoimenim božanstvima (iz sredine 19. veka, Volterov umetnički muzej)
Kružni dijagrami iz karolinškog perioda prikazuju podelu dana i nedelja. Nedelja je podeljena u sedam dana, i svaki dan u 96 puncta (četvrtina časova), 240 minuta (desetina sata) i 960 momenata (40. delova sata).

Sedmica (nedelja) je jedinica za vreme duža od dana, a kraća od meseca. U većini modernih kalendara, uključujući Gregorijanski kalendar, sedmica je period od sedam dana, kao i najduža konvencionalno korišćena jedinica za vreme koja sadrži fiksni broj dana. Najšire je rasprostranjena i prihvaćena teorija da je sedmica nastala kao vremenski period između dve mesečeve mene. S obzirom da lunarni mesec traje 29 1/2 dana to je trajanje između dve mene približno 7 dana. Na osnovu rezultata iskopavanja su arheolozi zaključili da su još ljudi kamenog doba računali vreme povezano sa mesečevim menama.

Za sedmice može da se kaže da formiraju nezavisan kalendar u kontinuitetu koji ide paralelno sa raznim drugim kalendarima. Međutim, neki kalendari su tako dizajnirani da se neki datum pojavljuje istog dana u sedmici svake godine. Ovo može da se uradi tako što će sedmica biti nezavisna od godine, sa nekim danima u svakoj godini koji ne pripadaju ni jednoj nedelji: predloženi Svetski kalendar ima 52 sedmice i 1 ili 2 dodatna dana godišnje, dok je Francuski revolucionarni kalendar imao 36 sedmica od po 10 dana i 5 ili 6 dodatnih dana. Godina takođe može da se napravi da bude nezavisna od sedmice: bivši islandski kalendar je imao godine od 52 ili 53 sedmice.

Članak dani sedmice pokriva detaljno red i imena dana u sedmici.

Definicija i trajanje[uredi | uredi izvor]

Nedelja se definiše kao interval od tačno sedam dana,[a] tako da je tehnički, izuzev pri prelazima na letnje računanje vremena ili usled prestupnih sekundi,

1 nedelja = 7 dana = 168 sati = 10.080 minuta = 604.800 sekundi.

U pogledu gregorijanskog kalendara:

  • 1 gregorijanska godina = 52 nedelje + 1 dan (2 dana u prestupnoj godini)
  • 1 nedelja = ​16006957 ≈ 22,9984% prosečnog gregorijanskog meseca

U gregorijanskoj prosečno godini ima 365,2425 dana, i stoga tačno ​52 71400 ili 52,1775 nedelja (za razliku od julijanske godine sa 365,25 dana ili ​52 528 ≈ 52,1786 nedelje, što se ne može predstaviti konačnom decimalnom ekspanzijom). Postoji tačno 20.871 nedelja u 400 gregorijanskih godina, tako da je 27. septembar 1621. bio ponedeljak, kao i 27. septembar 2021.

Relativno na putanju Meseca, nedelja je 23,659% prosečnog Mesečevog ciklusa ili 94,637% njegove prosečne četvrtine.

Istorijski, sistem dominičkih slova (slova A do G koja identifikuju dane u nedelji) je korišten pri određivanju dana u nedelji. Dan u nedelji se može lako odrediti polazeći od datumovog julijanskog broja dana (JD, i.e. celobrojna vrednost u podne UT): Dodavanjem jedinice na ostatak nakon deljenja julijanskog broja dana sa sedam (JD modul 7 + 1) daje za dati datum dan u nedelji prema ISO 8601.[1]

Religija i poreklo sedmodnevne nedelje[uredi | uredi izvor]

Mnoge religije su u svoje spise i dogme ugradile sedmicu kao bitan elemenat za čovekovo ponašanje u društvu i nalazile u tome božansku premisu.

  • Hindu civilizacija je bila poznata po konceptu sedmodnevne sedmice sa primerima u Ramajani, svetom epu u Sanskritu oko 300. p. n. e., gde se spominje "Bhanu"-vaar, što znači nedelja, "Soma"-vaar, što znači mesečev dan i tako dalje.
  • Stari Vavilonci su poznati da su posmatrali sedmodnevnu nedelju, gde je svaki dan bio posvećen različitom božanstvu. Značaj broja sedam dolazi iz vavilonske astronomije. Postoji sedam nebeskih (svetlećih) tela koja su normalno vidljiva golim okom (Sunce, Mesec i pet vidljivih planeta) i oni su povezali svako telo sa božanstvom.
  • Biblijsko stvaranje takođe uključuje sedmodnevnu nedelju, po kojem je Bog radio šest dana, a sedmog se odmarao, a Deset Zapovesti uključuju Božja uputstva za posmatranje sedmice.
  • Islamski kalendar takođe uključuje sedmodnevnu nedelju.

Kasnije upotrebe sedmice[uredi | uredi izvor]

Razne grupe stanovnika Rimskog carstva su usvojile sedmicu, pogotovo one koje su bile u istočnim delovima carstva, kao što je Egipat, gde je u upotrebi bila sedmodnevna nedelja. U savremeno doba, hrišćani koji prate biblijska uputstva su raširili upotrebu sedmice zajedno sa svojom religijom.

Kako su rani hrišćani evoluirali od Jevreja do odvojene grupe, razne grupe su evoluirale od proslavljanja i jevrejskog Sabata (subota) i prvog dana Gospodovog dana (nedelja) do proslavljanja samo nedelje. Vidite: Sabat (hrišćanski); Šabat (jevrejski).

U ranom 4. veku, rimski car Konstantin je regulisao upotrebu sedmice zbog problema mirijanskih upotreba raznih dana za religijske praznike i uspostavio je nedelju kao dan za religijske praznike i odmor za sve grupe, a ne samo za Hrišćane i ostale koji su već praznovali nedelju.

Jevreji su zadržali svoju (najmanje) 800 godina dugu tradiciju praznovanja subote. Kasnije, posle uspostavljanja islama, petak je postao dan praznovanja te religije -- međutim islamska sedmica i dalje počinje nedeljom, a završava se subotom, kao i jevrejsko-hrišćanska sedmica.

Sedmodnevna nedelja je uskoro postala praksa kod Hrišćana, Jevreja i Muslimana. Posle evropske kolonizacije i potonjeg uspona globalnog korporacijskog biznisa, sedmodnevna nedelja je postala univerzalna u održavanju vremena, čak i u kulturama koje ju nisu praktikovale ranije. Zbog dvodnevnog vikenda, neki moderni kalendari se završavaju nedeljom i počinju ponedeljkom.

Činjenice i brojke[uredi | uredi izvor]

U Gregorijanskoj prosečnoj godini, postoji tačno 365,2425 dana, pa samim tim 52,1775 sedmice (za razliku od Julijanske godine od 365,25 dana, koja se ne deli ravnomerno na sedmice). Postoji tačno 20871 sedmica u 400 Gregorijanskih godina, tako da je 25. decembar 1601. godine bio utorak, isto kao i 25. decembar 2001.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ U prošlosti su dani mereni bilo od zalazak sunca do zalaska sunca, ili od izlaska do izlaska sunca, tako da je dužina nedelje (i dana) bila podložna malim varijacijama u zavisnosti od doba godine i geografske latitude posmatrača.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Richards, E. G. (2013). "Calendars". In S. E. Urban & P. K. Seidelmann, eds. Explanatory Supplement to the Astronomical Almanac, 3rd ed. (pp. 585–624). Mill Valley, Calif.: University Science Books. 2013, pp. 592, 618. This is equivalent to saying that JD0, i.e. 1 January 4713 BC of the proleptic Julian calendar, was a Monday.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]