Пређи на садржај

Сигма веза

С Википедије, слободне енциклопедије
σ веза између два атома: локализација електронске густине.

У хемији, сигма везе (σ везе) су најјачи тип ковалентне хемијске везе.[1] Молекули настају стварањем заједничких парова између атома при чему се орбитале у којима су били електрони преклапају и тако настају молекулске орбитале. Уколико је веза једнострука, орбитале су се преклопиле чеоно (директно) и тако настаје јака σ (сигма) веза. Сигма везе могу настати преклапањем: две s орбитале, једне s са једном p орбиталом, или две p орбитале које су постављене по истој оси. Сигма везе могу настати и преклапањем хибридизованих орбитала. Хибридизоване орбитале увек граде сигма везе.

Сигма везивање је најјасније дефинисано код диатомских молекула користећи језик и оруђа група симетрије. У том формалном приступу, σ-веза је симетрична у погледу ротације око осе везе. Уобичајене форме сигма веза су s+s, pz+pz, s+pz i dz2+dz2 (где је z дефинисано као оса везе).[2] Квантна теорија такође налаже да су молекулске орбитале (МО) идентичне симетрије у ствари мешовите. Практична консеквенца тог мешања диатомиских молекула је да таласне функције s+s и pz+pz молекулских орбитала постају мешовите. Степен тог мешања зависи од релативних енергија молекулских орбитала сличне симетрије.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Moore, John; Stanitski, Conrad L.; Jurs, Peter C. Principles of Chemistry: The Molecular Science. 
  2. ^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]