Dvoelektronska tricentarska veza

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search

Dvoelektronska tricentarska veza je elektronski oskudna hemijska veza gde tri atoma dele dva elektrona. Kombinacijom tri atomske orbitale se formiraju tri molekulske orbitale: jedna vezujuća, jedna nevezujuća, i jedna antivezujuća. Dva elektrona idu u vezujuću orbitalu, što dovodi do net vezujućeg efekta i formiranja hemijske veze između sva tri atoma. U mnogim uobičajenim vezama ovog tipa, vezujuća orbitala je pomerena u smeru dva od tri atoma, umesto da bude ravnomerno raspodeljena među sva tri. Najjednostavniji primer 3c-2e veze je trivodonični katjon, H3.[1] Još jedan primer 3c-2e veze su divodonični kompleksi.

Jedinjenja bora[уреди]

Rezonantne strukture 3c-2e veze diborana.
Diboran. Dva centralna atoma vodonika su simultano vezana za oba atoma bora u 3c-2e vezama.

Dvoelektronske tricentarske veze se često javljaju u jedinjenjima bora, poput diborana (B2H6). Monomer BH3 je nestabilan pošto je atom bora okružen sa samo šest valentnih elektrona, i stoga da bi se formirala stabilna elektronska konfiguracija bliža oktetu, deli elektrone sa B−H vezom drugog atoma bora, formirajući B−H−B vezu sa 3-centra-2-elektrona. U diboranu, postoje dve takve veze: dva H atoma premoštavaju dva B atoma, ostavljajući dva dodatna H atoma u uobičajenim B−H vezama na svakom atomu bora.

Dva elektrona (koja odgovaraju jednoj vezi) u B−H−B vezujućoj molekulskoj orbitali su raspoređena preko tri internuklearna prostora.[2] Red veze svake B−H interakcije je 0,5,[3] i stoga su premoštavajuće B−H veze slabije i duže od terminalnih B−H veza, kao što to pokazuju dužine veza na strukturnom dijagramu.

Ovaj šablon vezivanja je isto tako prisutan u trimetilaluminijumu, koji formira dimer Al2(CH3)6 sa atomima ugljenika dve metil grupe u pozicijama premoštavanja. Ovaj tip veze se takođe javlja u jedinjenjima ugljenika, gde se ponekad naziva hiperkonjugacijom.

Reference[уреди]

  1. ^ IUPAC Gold Book
  2. ^ I. Mayer (1989). „Bond orders in three-centre bonds: an analytical investigation into the electronic structure of diborane and the three-centre four-electron bonds of hypervalent sulphur”. Journal of Molecular Structure. 186: 43—52. doi:10.1016/0166-1280(89)87037-X. 
  3. ^ F. Albert Cotton, Geoffrey Wilkinson and Paul L. Gaus, Basic Inorganic Chemistry, 2nd ed. (Wiley 1987), p.113

Vidi još[уреди]