Пређи на садржај

Zlatofilnost

С Википедије, слободне енциклопедије
Kad se ligand prikazan na levoj strani tretira sa 3 ekvivalenta zlato(I) halida (pri čemu se svaka fosfinska grupa koordinira sa zasebnim centrom zlata), zlatofilna interakcija između atoma zlata gold atoms ometa slobodnu rotaciju oko jednostrukih veza. Temperatura neophodna za ponovno uspostavljanje slobodne rotacije u smislu NMR vremenkog perioda je mera jačine zlatofilne interakcije.[1]

U hemiji, zlatofilnost se odnosi na tendenciju kompleksa zlata da se agregiraju putem fomiranja slabih zlato-zlato veza.[1][2]

Glavni dokaz za postojanje zlatofilnosti proizilazi iz kristalografske analize Au(I) kompleksa. Zlatofilna veza ima dužinu od oko 3,0 Å i jačinu od oko 7–12 kcal/mol,[1] što je uporedivo sa jačinom vodonične veze. Zlatofilna interakcija se smatra rezultatom elektronske korelacije komponenti zatvorene-ljuske, što je neobično pošto atomi sa zatvorenim ljuskama obično imaju zanemarljive međusobne interakcije na rastojanjima u skali Au-Au veza. Ove interakcije su u izvesnoj meri slične sa van der Valsovim interakcijama, ali su obično jake usled relativističkih efekata. Opažanja i teorija pokazuju da se u proseku 28% energije vezivanja u zlatofilnoj interakciji može pripisati relativističkoj ekspanziji d orbitala zlata.[3]

Manifestacija zlatofilnosti je sklonost centara zlata da se agregiraju. Mada su intra- i inter-molekulske aurofilne interakcije poznate, jedino je primećena intramolekularna agregacija.[4]

  1. ^ а б в Schmidbaur, Hubert (2000). „The Aurophilicity Phenomenon: A Decade of Experimental Findings, Theoretical Concepts and Emerging Application”. Gold Bulletin. 33 (1): 3—10. doi:10.1007/BF03215477. 
  2. ^ Schmidbaur, Hubert (1995). „Ludwig Mond Lecture. High-carat gold compounds”. Chem. Soc. Rev. 24 (6): 391—400. doi:10.1039/CS9952400391. 
  3. ^ Runeberg, Nino; Schütz, Martin & Hans-Joachim Werner (1999). „The aurophilic attraction as interpreted by local correlation methods”. J. Chem. Phys. 110 (15): 7210—7215. Bibcode:1999JChPh.110.7210R. doi:10.1063/1.478665. 
  4. ^ Schmidbaur, Hubert; Cronje, Stephanie; Djordjevic, Bratislav & Schuster, Oliver (2005). „Understanding gold chemistry through relativity”. J. Chem. Phys. 311: 151—161. Bibcode:2005CP....311..151S. doi:10.1016/j.chemphys.2004.09.023.