Сикорски С-76
| Сикорски С-76 (Sikorsky S-76) | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Општи подаци | ||
| Намена | Путнички хеликоптер | |
| Посада | 1 или 2 | |
| Број путника | 13 | |
| Порекло |  САД
| |
| Произвођач | Sikorsky Aircraft | |
| Пробни лет | 13.03.1977. | |
| Уведен у употребу | 1977. | |
| Статус | активан | |
| Број примерака | 1.090 (до јуна 2015) | |
| Димензије | ||
| Пречник носећег ротора | 13,41 m | |
| Пречник репног ротора | 2,44 m | |
| Дужина | 16,00 m | |
| Ширина | 2,13 m | |
| Висина | 4,42 m | |
| Маса | ||
| Маса празног | 2.545 kg | |
| Максимална маса | 5.307 kg | |
| Количина горива | 1.083 lit | |
| Перформансе | ||
| Максимална брзина | 287 km/h | |
| Крстарећа брзина | 259 km/h | |
| Брзина успона | 495 m/min | |
| Врхунац лета | 4.200 m | |
| Долет | 813 m | |
| Погон | ||
| Мотори | Турбомека Ариел 2С2 | |
| Врста мотора | Турбо-осовински | |
| Број мотора | 2 | |
| Снага полетања | 2 х 688 kW | |
 Портал Ваздухопловство
| ||
Сикорски С-76 (енгл. Sikorsky S-76) је амерички хеликоптер средње величине којег производи корпорација Сикорски Еркрафт. Хеликоптер има два мотора и четворокраке носећи и репни ротор.
Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]
.jpg)
Пројектовање хеликоптера С-76 је почео половином седамдесетих година двадесетог века на бази хеликоптера С-74. Циљ пројекта је био хеликоптер намењен пре свега за велике пословне система и индустрију за бушење нафте. Хеликоптер је требало да буде способан да превезе туце људи и помоћни материјал.
Хеликоптер може да понесе од 12 до 13 путника и њиме може да управља један или два пилота. Хеликоптер има долет од 761 km и може да крстари при брзини од 287 km/h.
С-76 је први лет обавио 13. марта 1977. а до марта 2011. године произведено је 774 примерка.[1]
Увидевши квалитет и употребну вредност овог хеликоптера војска САД је је наручила за своје потребе овај хеликоптер који је носио ознаку УХ-60 или популаран назив Блек Хоук
Технички опис[уреди | уреди извор]
Носећа конструкција трупа хеликоптера је била монокок. Имао је пространу кабину у којој је број седишта зависио од типа хеликоптера и кретао се од 12 или 13 путника. Кабина је имала шесторо врата и велике стаклене површине које су обезбеђивале лепу прегледност у свим правцима. Војна и карго варијанта су имале шибер врата која су омогућавала лак утовар (укрцавање) и истовар (искрцавање) терета и људства.
Погон хеликоптера је био удвојен турбо-осовински мотор (два мотора спојена једним редуктором) смештених на крову хеликоптера у непосредној близини носећег ротора, који је имао четири крака. Репни ротор је имао такође четири крака и налазио се са леве стране хеликоптера. Стајни трап путничке варијанте је био трицикл типа (један напред два позади) са увлачећим точковима а војна варијанта је имала фиксни стајни трап са два носећа точка напред а један на репу хеликоптера.
Варијанте[уреди | уреди извор]
Цивилне варијанте
- S-76MkII - Хеликоптер са снажнијим мотором и модернизованијом конструкцијом.
- S-76A - Хеликоптер опремљен моторима Ролс - Ројс Алисон.
- S-76A - Хеликоптер опремљен моторима Турбомека Аријел.
- S-76B – Хеликоптер опремљен моторима Прат & Витни Канада PT6B.
Војне варијанте
- AUH-76 - Војна варијанта базирана на овом хеликоптеру.
- S-76 MkIIH-76 Орао - Војна верзија развијена од варијанте S-76B.
Карактеристике[уреди | уреди извор]
Техничке карактеристике за модел S-76A+[2][уреди | уреди извор]
- Посада: 1 или 2 пилота
- Број седишта: до 13
- Дужина (до ротора репа): 16,0 m
- Дужина трупа: 13.21 m
- Пречник ротора: 13,41 m
- Пречник репног ротора: 2,44 m
- Ширина трупа: 2,13 m
- Висина: 4,42 m (ротор на репу)
- Размах између точкова: 2,44 m
- Маса празног хеликоптера: 2545 kg
- Максимална полетна маса: 5307 kg
- Максимална тежина терета: 1616 kg
- Тежина горива: 3030 kg
- Величина резервоара за гориво: 1083 l
- Погон: 2 × Турбомека Ариел 2С2
- Јачина мотора: 2 × 688 kW
Димензије кабине[уреди | уреди извор]
- Дужина: 2,46 m
- Ширина: 1,93 m
- Висина: 1,35 m
- Површина: 4,18 m²
- Запремина: 5,8 m³
Перформансе[уреди | уреди извор]
- Максимална дозвољена брзина: 287 km/h
- Брзина крстарења: 259 km/h
- Максимални долет: 813 km
- Плафон лета: 3871 m
- Брзина успона: 8,25 m/s
Корисници[уреди | уреди извор]
Коришћење у Југославији и Србији[уреди | уреди извор]
Први хеликоптер Сикорски С-76Б је набављен за Јединицу за специјалне операције 2002. године. Према Југословенском регистру цивилних ваздухоплова за 2009. годину, један С-76Б је регистрован 2004. године са цивилном ознаком YU-HEG у власништву полиције Србије[3][4].
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ ROTORSPOT - Sikorsky S-76 production list
- ^ Sikorsky Aircraft S-76A (S-76A+ / S-76A++) - Specifications - Technical Data / Description
- ^ Јанић, Чедомир (2008—2009). Годишњак српског ваздухопловства. Београд: Аерокомуникације.
- ^ Serbia Police Aviation
Литература[уреди | уреди извор]
- Gunston, Bill (1987). Military helicopters. London: Salamander books Ltd. ISBN 0-86191-110-4.
- Пејчић, Предраг (1993). Војни хеликоптери. Београд: Војноиздавачки и новински центар.
- Јанић, Чедомир (2008—2009). Годишњак српског ваздухопловства. Београд: Аерокомуникације.
- Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9.
- Димитријевић, Бојан (2012). Југословенско ратно ваздухопловство 1942-1992. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-163-6.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Official Sikorsky S-76 page Архивирано на сајту Wayback Machine (26. јун 2014)
- FAA S-76 Type Certificate Data Sheet
- S-76 database by serial number, tail numbers, models, and current status
- S-76A/A+/A++ Specs & Photo on flugzeuginfo.net
- S-76B Specs & Photo on flugzeuginfo.net
- S-76C/C+/C++ Specs & Photo on flugzeuginfo.net
- BBC News - "Which party is winning the air war?"
- Serbia Police Aviation