Sikorski S-76

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sikorski S-76 (Sikorsky S-76)

Helikopter Sikorski S-76 tokom sletanja
Helikopter Sikorski S-76 tokom sletanja

Opšti podaci
Namena Putnički helikopter
Posada 1 ili 2
Broj putnika 13
Poreklo  SAD
Proizvođač Sikorsky Aircraft
Probni let 13.03.1977.
Uveden u upotrebu 1977.
Status aktivan
Broj primeraka 1.090 (do juna 2015)
Dimenzije
Prečnik nosećeg rotora 13,41 m
Prečnik repnog rotora 2,44 m
Dužina 16,00 m
Širina 2,13 m
Visina 4,42 m
Masa
Masa praznog 2.545 kg
Maksimalna masa 5.307 kg
Količina goriva 1.083 lit
Performanse
Maksimalna brzina 287 km/h
Krstareća brzina 259 km/h
Brzina uspona 495 m/min
Vrhunac leta 4.200 m
Dolet 813 m
Pogon
Motori Turbomeka Ariel 2S2
Vrsta motora Turbo-osovinski
Broj motora 2
Snaga poletanja 2 h 688 kW
 Portal Vazduhoplovstvo

Sikorski S-76 (engl. Sikorsky S-76) je američki helikopter srednje veličine kojeg proizvodi korporacija Sikorski Erkraft. Helikopter ima dva motora i četvorokrake noseći i repni rotor.

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Sikorski S-76B, helikopter u službi MUP-a Srbije.
Sikorski Blek Houk, vojna verzija helikoptera

Projektovanje helikoptera S-76 je počeo polovinom sedamdesetih godina dvadesetog veka na bazi helikoptera S-74. Cilj projekta je bio helikopter namenjen pre svega za velike poslovne sistema i industriju za bušenje nafte. Helikopter je trebalo da bude sposoban da preveze tuce ljudi i pomoćni materijal.

Helikopter može da ponese od 12 do 13 putnika i njime može da upravlja jedan ili dva pilota. Helikopter ima dolet od 761 km i može da krstari pri brzini od 287 km/h.

S-76 je prvi let obavio 13. marta 1977. a do marta 2011. godine proizvedeno je 774 primerka.[1]

Uvidevši kvalitet i upotrebnu vrednost ovog helikoptera vojska SAD je je naručila za svoje potrebe ovaj helikopter koji je nosio oznaku UH-60 ili popularan naziv Blek Houk

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Noseća konstrukcija trupa helikoptera je bila monokok. Imao je prostranu kabinu u kojoj je broj sedišta zavisio od tipa helikoptera i kretao se od 12 ili 13 putnika. Kabina je imala šestoro vrata i velike staklene površine koje su obezbeđivale lepu preglednost u svim pravcima. Vojna i kargo varijanta su imale šiber vrata koja su omogućavala lak utovar (ukrcavanje) i istovar (iskrcavanje) tereta i ljudstva.

Pogon helikoptera je bio udvojen turbo-osovinski motor (dva motora spojena jednim reduktorom) smeštenih na krovu helikoptera u neposrednoj blizini nosećeg rotora, koji je imao četiri kraka. Repni rotor je imao takođe četiri kraka i nalazio se sa leve strane helikoptera. Stajni trap putničke varijante je bio tricikl tipa (jedan napred dva pozadi) sa uvlačećim točkovima a vojna varijanta je imala fiksni stajni trap sa dva noseća točka napred a jedan na repu helikoptera.

Varijante[uredi | uredi izvor]

Civilne varijante

  • S-76MkII - Helikopter sa snažnijim motorom i modernizovanijom konstrukcijom.
  • S-76A - Helikopter opremljen motorima Rols - Rojs Alison.
  • S-76A - Helikopter opremljen motorima Turbomeka Arijel.
  • S-76B – Helikopter opremljen motorima Prat & Vitni Kanada PT6B.

Vojne varijante

  • AUH-76 - Vojna varijanta bazirana na ovom helikopteru.
  • S-76 MkIIH-76 Orao - Vojna verzija razvijena od varijante S-76B.

Karakteristike[uredi | uredi izvor]

Tehničke karakteristike za model S-76A+[2][uredi | uredi izvor]

  • Posada: 1 ili 2 pilota
  • Broj sedišta: do 13
  • Dužina (do rotora repa): 16,0 m
  • Dužina trupa: 13.21 m
  • Prečnik rotora: 13,41 m
  • Prečnik repnog rotora: 2,44 m
  • Širina trupa: 2,13 m
  • Visina: 4,42 m (rotor na repu)
  • Razmah između točkova: 2,44 m
  • Masa praznog helikoptera: 2545 kg
  • Maksimalna poletna masa: 5307 kg
  • Maksimalna težina tereta: 1616 kg
  • Težina goriva: 3030 kg
  • Veličina rezervoara za gorivo: 1083 l
  • Pogon: 2 × Turbomeka Ariel 2S2
  • Jačina motora: 2 × 688 kW

Dimenzije kabine[uredi | uredi izvor]

  • Dužina: 2,46 m
  • Širina: 1,93 m
  • Visina: 1,35 m
  • Površina: 4,18 m²
  • Zapremina: 5,8 m³

Performanse[uredi | uredi izvor]

  • Maksimalna dozvoljena brzina: 287 km/h
  • Brzina krstarenja: 259 km/h
  • Maksimalni dolet: 813 km
  • Plafon leta: 3871 m
  • Brzina uspona: 8,25 m/s

Korisnici[uredi | uredi izvor]

Korišćenje u Jugoslaviji i Srbiji[uredi | uredi izvor]

Prvi helikopter Sikorski S-76B je nabavljen za Jedinicu za specijalne operacije 2002. godine. Prema Jugoslovenskom registru civilnih vazduhoplova za 2009. godinu, jedan S-76B je registrovan 2004. godine sa civilnom oznakom YU-HEG u vlasništvu policije Srbije[3][4].

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ ROTORSPOT - Sikorsky S-76 production list
  2. ^ Sikorsky Aircraft S-76A (S-76A+ / S-76A++) - Specifications - Technical Data / Description
  3. ^ Janić, Čedomir (2008—2009). Godišnjak srpskog vazduhoplovstva. Beograd: Aerokomunikacije. 
  4. ^ Serbia Police Aviation

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Gunston, Bill (1987). Military helicopters. London: Salamander books Ltd. ISBN 0-86191-110-4. 
  • Pejčić, Predrag (1993). Vojni helikopteri. Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar. 
  • Janić, Čedomir (2008—2009). Godišnjak srpskog vazduhoplovstva. Beograd: Aerokomunikacije. 
  • Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Dimitrijević, Bojan (2012). Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo 1942-1992. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-163-6. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Sikorski S-76 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сикорски_С-76&oldid=27762066”