Славко Гавриловић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Славко Гавриловић
Лични подаци
Датум рођења(1924-02-01)1. фебруар 1924.
Место рођењаСремске Лазе, Краљевина СХС
Датум смрти15. септембар 2008.(2008-09-15) (84 год.)
Место смртиНови Сад, Србија

Славко Гавриловић (Сремске Лазе, 1. фебруар 1924 — Нови Сад, 15. септембар 2008) био је српски историчар, универзитетски професор и академик САНУ.

Биографија[уреди | уреди извор]

Основну школу завршио је у родном селу, а шест разреда гимназије у Винковцима. Седми разред гимназије завршио је у Сремским Карловцима школске 1941/42, а потом је прекинуо школовање и вратио се у родни крај.

Прикључио се Народноослободилачком покрету 1943. и у њему остао до 1945. када је наставио школовање и наредне 1946. матурирао у гимназији у Новом Саду. Исте године је уписао студије историје на Филозофском факултету у Београду. Дипломирао је 1951. године дипломским радом из Опште историје новог века.

Од септембра 1949. био је стално запослен у Средњој фискултурној школи у Земуну, а потом је од 1951. до 1953. био професор Учитељске школе у Призрену, када је положио и државни стручни испит у Београду. У септембру 1953. прешао је на дужност кустоса у Музеју Војводине у Новом Саду, да би 1955. био изабран за асистента на групи за историју Филозофског факултета у Новом Саду. Априла 1956. докторирао је са тезом „Аграрни покрет у Срему и Славонији почетком XIX века“ и исте године изабран за доцента на катедри за Историју народа Југославије новог века.

У наставничком звању као ванредни и редовни професор био је све до почетка 1988. када је прешао у Историјски институт Српске академије наука и уметности у Београду, задржавши се истовремено као предавач у скраћеном радном односу на Филозофском факултету у Новом Саду. У историјском институту је био научни саветник, а вршио је и функцију председника Научног већа све до пензионисања.

Научне институције[уреди | уреди извор]

За дописног члана САНУ изабран је у новембру 1978, а за редовног члана у децембру 1985. године. Приступну беседу Учешће Срба у друштвеном и политичком животу Хрватске и Славоније у првој половини 19. века одржао је 14. јуна 1986. године.

У Одељењу историјских наука САНУ руководио је одбором за историју српског народа од XVI до XVIII века, као и Одбором за историју Српске револуције 1803-1830. Неколико пута је био и на челу Сентандрејског одбора САНУ.

Био је стални члан Матице српске, члан њеног управног одбора. Био је први уредник Зборника Матице српске за историју и члан уређивачког одбора Српског биографског речника.

Истраживања[уреди | уреди извор]

Предмет истраживања академика Славка Гавриловића била је историја панонског и балканског простора у распону од XVI до XIX века, пре свега историја српског народа и његових непосредних суседа. Објавио је неколико десетина монографија, зборника архивске грађе као и стотине научних радова и прилога.

Награде[уреди | уреди извор]

Добитник је Октобарских награда Београда и Новог Сада и награде за животно дело Универзитета у Новом Саду.

Лични живот[уреди | уреди извор]

Син академика Славка Гавриловић, Владан Гавриловић, ванредни је професор на Националној историји новог века у Новом Саду.

Дела[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Библиографија радова академика Славка Гавриловића, Владан Гавриловић, Београд 2006;
  • О историји и историчарима, Чедомир Попов, Сремски Карловци - Нови Сад 1999;
  • Енциклопедија српске историографије, прир. Сима Ћирковић и Раде Михаљчић, Београд 1997;
  • Знамените личности Срема од I до XXI века, Сремска Митровица 2003.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Славко_Гавриловић&oldid=27055172”