Стефан Шћеповић

С Википедије, слободне енциклопедије
Стефан Шћеповић
Стефан Шћеповић као играч Спортинга из Хихона 2017. године
Лични подаци
Пуно име Стефан Шћеповић
Датум рођења (1990-01-10)10. јануар 1990. (34 год.)
Место рођења Београд, СФР Југославија
Висина 1,87 m
Позиција нападач
Јуниорска каријера
Мерида
Партизан
ОФК Београд
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2008—2010 ОФК Београд 16 (1)
2008 → Млади радник 2 (0)
2009 → Сопот 11 (4)
2010 → Сампдорија 2 (0)
2010—2011 Клуб Бриж 4 (0)
2011 → Кортрајк 8 (1)
2011—2012 Хапоел Ако 31 (13)
2012—2013 Партизан 14 (8)
2013 → Ашдод 13 (6)
2013—2014 Спортинг Хихон 39 (23)
2014—2016 Селтик 19 (4)
2015—2016 → Хетафе 33 (6)
2016—2018 Хетафе 25 (3)
2017—2018 → Спортинг Хихон 15 (4)
2018—2019 МОЛ Види 16 (7)
2019 Јагелонија Бјалисток 6 (0)
2020 Мачида зелвија 31 (1)
2021 Малага 13 (3)
2021—2022 АЕЛ Лимасол 40 (10)
2023 Бризбејн Роар 10 (1)
2023— Муангтонг јунајтед 10 (4)
Репрезентативна каријера**
2009—2011 Србија до 21 12 (7)
2012—2014 Србија 8 (1)
* Датум актуелизовања: 6. новембар 2023.
** Датум актуелизовања: 28. август 2017.

Стефан Шћеповић (Београд, 10. јануар 1990) српски је фудбалер који игра на позицији нападача.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Шћеповић је сениорску каријеру почео у ОФК Београду. Дебитовао је за први тим ОФК Београда током такмичарске 2007/08. у Суперлиги Србије. Наредну 2008/09. сезону је провео на позајмицама. Током јесењег дела ове такмичарске године је наступао за Сопот у Српској лиги Београд а пролећни део је провео у Младом раднику из Пожаревца са којим је наступао у Првој лиги Србије. Вратио се затим у ОФК Београд и добио нешто већу минутажу током првог дела сезоне 2009/10. Наступио је на 12 суперлигашких утакмица током јесењег дела сезоне и постигао је један гол, 30. августа 2009. у победи 2:0 на гостовању Раду на Бањици.

У јануару 2010. је прослеђен на позајмицу у италијанску Сампдорију.[1] Наступио је на две утакмице за Сампдорију у Серији А, али клуб из Ђенове је одлучио да не откупи његов уговор.

У јулу 2010. је потписао трогодишњи уговор са белгијским Клуб Брижом.[2] За Бриж је наступио на четири првенствене утакмице након чега је током зимске паузе прослеђен на позајмицу у Кортрајк до краја 2010/11. сезоне.

Сезону 2011/12. је провео у израелском прволигашу Хапоелу из Акре.

У јуну 2012. потписао је двогодишњи уговор са београдским Партизаном.[3] Провео је само први део такмичарске 2012/13. у Партизану. На 14 првенствених утакмица је постигао осам голова. Играо је са Партизаном и у квалификацијама за Лигу шампиона (елиминисани од кипарског АЕЛ-а) као и у групној фази Лиге Европе. За разлику од домаћег првенства, Шћеповић је у европским утакмицама имао доста слабији учинак, само један гол на 10 наступа. У јануару 2013. је прослеђен на позајмицу у израелски Ашдод до краја сезоне.[4]

У јулу 2013, и даље као играч Партизана, Шћеповић је прослеђен на позајмицу у шпанског друголигаша Спортинг из Хихона.[5] На првих пет утакмица за Хихон је постигао по барем један гол и тим учинком је ушао у клупску историју као први фудбалер који је то урадио.[6] У јануару 2014. је и званично постао Спортингов играч пошто је клуб из Хихона откупио његов уговор од Партизана.[7] Шћеповић је током такмичарске 2013/14. у шпанској Сегунди на 41 одиграној утакмици постигао 23 гола.

Пред сам крај летњег прелазног рока 2014. потписао је четворогодишњи уговор са Селтиком.[8] Током такмичарске 2014/15. је наступио на 18 утакмица за Селтик у шкотском Премијершипу, постигавши притом четири гола. Два пута је био стрелац за Селтик и у групној фази Лиге Европе. Почео је и наредну 2015/16. сезону у Селтику, наступио је на једној утакмици, након чега је прослеђен на позајмицу шпанског прволигаша Хетафе

Забележио је 34 наступа за Хетафе у шпанској Примери, уз шест постигнутих голова, али је клуб заузео претпоследње место на табели и испао у нижи ранг такмичења. У јуну 2016. године, Хетафе је откупио Шћеповићев уговор.[9] Хетафе је са Шћеповићем у тиму у сезони 2016/17. изборио повратак у Примеру. Ипак, српски фудбалер није поново заиграо са Хетафеом у Примери јер је у јуну 2017. прослеђен на позајмицу у свој бивши клуб Спортинг из Хихона.[10] Током свог другог боравка у Хихону, Шћеповић је на 15 утакмица у Сегунди постигао четири гола с тим што није целу сезону провео у клубу пошто је крајем јануара 2018. позајмица прекинута.[11] Шћеповић је затим раскинуо уговор са Хетафеом и прешао у мађарски Видеотон.[12] Са шест постигнутих голова током пролећног дела такмичарске 2017/18, Шћеповић је дао свој допринос освајању титуле првака Мађарске. Провео је и први део 2018/19. сезоне у Видеотону, али уз знатно мању минутажу, након чега је у јануару 2019. потписао за пољског прволигаша Јагелонију.[13]

Током 2020. је играо за јапанског друголигаша Мачида зелвију.[14] Други део сезоне 2020/21. провео је у шпанском друголигашу Малаги.[15] У јуну 2021. потписао је уговор са АЕЛ-ом из Лимасола.[16] Годину и по дана је провео у кипарском клубу након чега је у фебруару 2023. потписао у Аустралији за екипу Бризбејн Роар.[17] У јулу исте године прешао је у тајландски Муангтонг јунајтед.[18]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Свој деби у репрезентацији Србије је имао 29. фебруара 2012. на мечу са Кипром. Свој први гол у државном дресу је постигао 15. октобра 2013. у квалификацијама за СП 2014. против Македоније.[19]

Голови за репрезентацију[уреди | уреди извор]

# Датум Место Противник Гол Резултат Такмичење
1. 15. октобар 2013. Јагодина, Србија  Македонија 5:0 5:1 Квалификације за Светско првенство 2014.

Приватан живот[уреди | уреди извор]

Отац Слађан је бивши фудбалер и играч Партизана, а рођени брат Марко је такође наступао за ФК Партизан.

Трофеји[уреди | уреди извор]

Селтик[уреди | уреди извор]

Видеотон[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Шћеповић потписао за Сампдорију”. sport.blic.rs. 21. 1. 2010. Приступљено 27. 2. 2014. 
  2. ^ „Šćepović u Klub Brižu”. novosti.rs. 9. 7. 2010. Приступљено 9. 2. 2023. 
  3. ^ „Stefan Šćepović: Partizan, pa ženidba”. mondo.rs. 8. 6. 2012. Приступљено 16. 2. 2023. 
  4. ^ „Израелци објавили долазак Шћеповића”. b92.net. 28. 1. 2013. Приступљено 27. 2. 2014. 
  5. ^ „Стефан Шћеповић прешао у Спортинг из Хихона”. zurnal.rs. 17. 7. 2013. Архивирано из оригинала 27. 02. 2014. г. Приступљено 27. 2. 2014. 
  6. ^ „Шћеповић постао легенда Хихона”. b92.net. 15. 9. 2013. Приступљено 27. 2. 2014. 
  7. ^ „Шћеповић четири године у Спортингу, Партизану милион евра!”. novosti.rs. 7. 2. 2014. Приступљено 27. 2. 2014. 
  8. ^ „Шћеповић званично у Селтику”. sportske.net. 1. 9. 2014. Приступљено 2. 9. 2014. 
  9. ^ „Seltik pristao - Šćepović ponovo u Segundi”. mozzartsport.com. 28. 6. 2016. Приступљено 9. 2. 2023. 
  10. ^ „Šćepović prešao u Sporting”. mozzartsport.com. 12. 7. 2017. Приступљено 9. 2. 2023. 
  11. ^ „Scepovic queda desvinculado del Sporting” (на језику: шпански). Sporting de Gijón. 31. 1. 2018. Архивирано из оригинала 11. 02. 2022. г. Приступљено 31. 1. 2018. 
  12. ^ „Nikolić na kupi, u navali trio Šćepović - Šćepović - Lazović”. mozzartsport.com. 31. 1. 2018. Приступљено 9. 2. 2023. 
  13. ^ „Potpisao Stefan Šćepović na 1+2”. mozzartsport.com. 17. 1. 2019. Приступљено 16. 2. 2023. 
  14. ^ „Braća Šćepović za SK: Japan i Tajland kao sudbina”. sportklub.rs. 6. 8. 2020. Приступљено 16. 2. 2023. 
  15. ^ „Šćepoviću 25.000 evra do kraja sezone”. mozzartsport.com. 12. 3. 2021. Приступљено 9. 2. 2023. 
  16. ^ „Pao dogovor: Još jedan Šćepović ide na Kipar”. mozzartsport.com. 19. 6. 2021. Приступљено 16. 2. 2023. 
  17. ^ „Za 15 godina 18 klubova - na redu je Australija”. mozzartsport.com. 7. 2. 2023. Приступљено 16. 2. 2023. 
  18. ^ „Stefan Šćepović pronašao 19. angažman u karijeri: Stigao kod Marija Đurovskog”. mozzartsport.com. 27. 7. 2023. Приступљено 3. 11. 2023. 
  19. ^ „Стефан Шћеповић–репрезентација”. reprezentacija.rs. Архивирано из оригинала 06. 12. 2013. г. Приступљено 27. 2. 2014. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стефан_Шћеповић&oldid=27017246”