Пређи на садржај

Сура (град)

С Википедије, слободне енциклопедије
Сура
Сура (град) на карти Ирака
Сура (град)
Приказ на мапи Ирака
Место Ирак
Координате31° 32′ С; 44° 16′ И / 31.53° С; 44.27° И / 31.53; 44.27

Сура је био град у јужном делу области коју су древни јеврејски извори називали Вавилонија, а налази се источно од Еуфрата. Био је познат по својим пољопривредним производима, који су обухватали грожђе, пшеницу и јечам. То је такође био главни центар изучавања Торе и дом важног јешива - Академије Сура - који је заједно са јешивима у Пумбедити и Нехардеи створио вавилонски Талмуд.

Према Шерири Гаон, Сура (арамејски: סורא) била је идентична граду Мата Мехасја, који се такође спомиње у Талмуду, али Мата Мехасиа се у Талмуду наводи много пута, било као оближњи град или предграђе Суре ,[1] а Талмудиска академија у Мата Мехасији служила је као огранак Академије Суре коју је у трећем веку основао Аба Ариха.

Савремени сиријски извор описује га као град у потпуности насељен Јеврејима, смештен између Махозе и Ал-Хире у Саваду.У одговору(реплици из торе) рабин Натронаи бен Хилаи каже да је Сура била удаљена око 6 километара од Ал-Хире.[2]

Историја

[уреди | уреди извор]

Римска и сасанидска владавина

[уреди | уреди извор]

Сура је била под римском контролом у време Плинија Старијег (23-79 пре нове ере) и Птоломеја (око 100-170 п.н.е), али ју је освојио сасанидски цар Шапур I 253. г.н.е.[3]

Византијско-сасанидски ратови

[уреди | уреди извор]

Био је то [византијски] гарнизон од одређеног значаја у Велизаровим походима на Персију; и у потпуности се даје у обзир околност под којом га је узео и спалио Хозроје I (532. г.н.е.), који је, након три дана, марширао из Киркесијума у Зенобију, дуж Еуфрата, одатле је наставио путем који је био исте дужине као претходни од реке до Суре. Случајно помињање епископа доказује да је то тада било епископско седиште. (Procop. Bell. Pers. i. 18, ii. 5.) Зидови су му били тако слаби да није издржао више од пола сата; али је након тога знатно ојачан, по налогу цара Јустинијана. (Id. de Aedificiis Justiniani, ii. 9.) "[4]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ * Шаблон:Daat enc
  2. ^ Gîl, Moše (2004). Jews in Islamic Countries in the Middle Ages. BRILL. стр. 507. ISBN 90-04-13882-X. 
  3. ^ “Thapsacus and Zeugma the Crossing of the Euphrates in Antiquity.” Michal Gawlikowski. Iraq, Vol. 58 (1996), pp. 123-133.
  4. ^ Dictionary of Greek and Roman Geography. Vol. II. Iabadius—Zymethus (1870). Edited by William Smith. London: Walton and Maberly; John Murray, London, p. 1048. Јавно власништво Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.