Пређи на садржај

Хацон

С Википедије, слободне енциклопедије
Хацон
Лични подаци
Пуно имеХацон
Датум смрти616.
Место смртиСолун, Византија
Кнез (архонт) племена Драгувита

Хацон или Хатон (грч. Χάτζων; погинуо 616) — вођа Драгувита и предводник опсаде Солуна 615. или 616. године.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Племена Склавина су 610. године искористила слабљење Византије и прешла Дунав, након чега су у наредних неколико година, заједно са Аварима, опустошила Грчко полуострво и протерала локално становништво у грчке планинске пределе у центру полуострва и до острва Егејског мора.[1].

Друге деценије 7. века Хацон, на челу племена Сагудата, Драгувита, Ринхина, Велегезита, Вајунита и Верзита, стајао је под зидинама Солуна. Према „Чудима Светог Димитрија Солунског“, Склавини су били толико сигурни у своју победу да су дошли са својим породицама и стварима, очекујући да ће град пасти и да ће у њему живети. Опсадници су са истока, севера и запада подигли логоре са својим кућним потрепштинама, а да би одсекли град од мора, саградили су огроман број чамаца по словенском узору (чврст балван од којег је издубљен чамац) [2]. Током битке, Грци су ухватили Хацона и погубили га. После погибије свог вође, Склавини су се повукли из Солуна. Ово је била трећа склавинска опсада овог града[3][3].

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ T. Wasilewski: Historia Bułgarii. s. 27.
  2. ^ S. Turlej: Ziemie greckie w okresie średniobiznatyńskim VII—XII wiek. W: Historia Grecji. s. 279—280.
  3. ^ а б I. Stawowy-Kawka: Historia Macedonii. s. 43.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • I. Stawowy-Kawka: Historia Macedonii. Wrocław: Ossolineum, 2000, s. 43, 46-48 i 55. ISBN 83-04-04549-4.
  • S. Turlej: Ziemie greckie w okresie średniobizantyńskim VII—XII wiek. W: Historia Grecji. Kraków: Wydawnictwo Literackie, 2005, s. okładka. ISBN 83-08-03816-6.
  • T. Wasilewski: Historia Bułgarii. Wrocław: Ossolineum. 1988. ISBN 83-04-02466-7. стр. 83-84..