Hacon
| Hacon | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Puno ime | Hacon |
| Datum smrti | 616. |
| Mesto smrti | Solun, Vizantija |
| Knez (arhont) plemena Draguvita | |
Hacon ili Haton (grč. Χάτζων; poginuo 616) — vođa Draguvita i predvodnik opsade Soluna 615. ili 616. godine.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Plemena Sklavina su 610. godine iskoristila slabljenje Vizantije i prešla Dunav, nakon čega su u narednih nekoliko godina, zajedno sa Avarima, opustošila Grčko poluostrvo i proterala lokalno stanovništvo u grčke planinske predele u centru poluostrva i do ostrva Egejskog mora.[1].
Druge decenije 7. veka Hacon, na čelu plemena Sagudata, Draguvita, Rinhina, Velegezita, Vajunita i Verzita, stajao je pod zidinama Soluna. Prema „Čudima Svetog Dimitrija Solunskog“, Sklavini su bili toliko sigurni u svoju pobedu da su došli sa svojim porodicama i stvarima, očekujući da će grad pasti i da će u njemu živeti. Opsadnici su sa istoka, severa i zapada podigli logore sa svojim kućnim potrepštinama, a da bi odsekli grad od mora, sagradili su ogroman broj čamaca po slovenskom uzoru (čvrst balvan od kojeg je izdubljen čamac) [2]. Tokom bitke, Grci su uhvatili Hacona i pogubili ga. Posle pogibije svog vođe, Sklavini su se povukli iz Soluna. Ovo je bila treća sklavinska opsada ovog grada[3][3].
Reference[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- I. Stawowy-Kawka: Historia Macedonii. Wrocław: Ossolineum, 2000, s. 43, 46-48 i 55. ISBN 83-04-04549-4.
- S. Turlej: Ziemie greckie w okresie średniobizantyńskim VII—XII wiek. W: Historia Grecji. Kraków: Wydawnictwo Literackie, 2005, s. okładka. ISBN 83-08-03816-6.
- T. Wasilewski: Historia Bułgarii. Wrocław: Ossolineum. 1988. ISBN 83-04-02466-7. str. 83-84..