Велегезити

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Велегезити или Велегизити су старо словенско племе које се помиње у 7. веку као племе које је насељавало област Тесалије. Они су тамо на простору око залива Вола створили провинцију Велегизитију лат. Belegezitiae.

Учествовали су у словенској опсади Солуна 616. године, заједно са Драговићима, Сагудатима, Вајонитима и Брсјацима. Познат је и владар Велегезита у 7. веку. Био је тоТихомир. Склавинија коју су чинили велегезити називала се Велехатива.

Како је освајање Солуна од стране словена пропало, као и освајање Цариграда 626. године, то је имало за последицу да словенска племена која су у то време населила скоро целу данашњу копнену Грчку, не успеју да током времена формирају своје државе сем такозваних заједница склавинија, које су временом постале византијске вазалне територије, а касније током дугог историјског периода све до 20. века, резултирало је и потпуним губитком индентитета, асимилацијом, тј хеленизацијом изузимајући мало подручје у Егејској Македонији на граници са Северном Македонијом. Ту судбину избегли су Срби који су у то време 620-640 године населили део Северне Грчке (данашњи Сервиа у Егејској Македонији) и кренули ка Скадру где су формирали своју прву државу Дукљу.

Литература[уреди]