Вајонити

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Словенска племена у Југоисточној Европи током 8. века

Вајунити или Вајонити су једно од јужнословенских племена који су живели у периоду од 7- 9. века на југозападном делу Балканског полуострва.[1]

У почетку су насељавали горњи слив реке Бистрице. Касније су се постепено пребацивали на источну обалу Јонског мора, где су дошли у контакт са локалном грчком становништвом. Центар вајонитских насеља до 800. био је Епир и јужна Албанија. Престоница Вегенетије, вајонитске склавиније било је место Главинице у данашњој јужној Албанији.

Име Вајонити, је најверовазније потекло од његовог бунтовног карактера. Дуго су задржали традиционална словенске веровања,

До почетка XI века, када је почео пад јужнословенских држава, Вајонити су пали под власт Византијског царства.

Након душанових освајања, а и након његове смрти Епиром влада Тома Прељубовић који покушава да ојача српску заједницу дајући им разне повластице и земљу. По Цвијићу, у току српске владавине, један део колониста се населио у Епир који се мешао са староседелачким словенским становништвом које је било бројније и које га је асимилирало временом.

Главни занимања су им била пољопривреда и сточарство. У периоду од 13-16. века Вајонити нестају утапањем међу племенима приобалних група, која су убрзано хеленизују и постају део будуће грчке нације. На овај начин су током 15. и 16. века Вајонити углавном хеленизовани иако у томе периоду владају османлије. Велики број словенских идиома и фраза је уткан у говор грка северног Епира у јужној Албанији. По Цвијићу један део словена се од 13-16. века исељавао у Македонију.

Француски конзул Лежеан у Отоманској Империји је боравећи у Албанији средином 19. века пронашао словенске оазе на подручју ушћа реке Војуше, неколико села која су опстала упркос албанизацији и хеленизацији.

Како су се смењивала царства, тако су Вајонити били уткани у друге народе. Један део је бугаризован, ало врло брзо је та бугаризација спласнула након пропасти Бугарског царства, један део је хеленизован, а један србизован, док је један данас део северномакедонског народа након што је мигрирао у данашњу Македонију и наравно један део је албанизован. Изворно Вајонити нису били народ већ словенско племе, а с обзиром на даљину Србије и Бугарске и релативно кратку дужину њихових власти у Епиру, нису успели да уђу у национални корпус тих два народа сем делимично и недугорочно, а нису успели ни да створе своју независну државу,што је као последицу имало нестанак и асимилацију.

Има мишљења да Вајунити не могу бити друго сем срби. Њихово име је изведено из имена војници, а треба имати у виду да су вајунити грчки назив слично као што су Драговићи били Драгувити, а и сама појава вајунита везује за долазак Срба на Балкан са севера Европе које је описао Константин Порфирогенит. Вајунити су учествовали у опсади Солуна и Константинопоља управо у време кад долази први талас Срба из Лужице у Тесалију у околину Сервије у северној Грчкој. Тек након тога следи насељавање Вајунита у Епир из Тесалије и Егејске Македоније.

Извори[уреди]

  1. ^ [http://www.russika.ru/ef.php?s=2603 Славяне в Византии — Энциклопедический Фонд

Литература[уреди]