Склавинија

Словенска племена и њихове склавиније у бившим византијским областима у раном средњем веку

Склавинијa (грч. Σκλαβηνία, Склавинија / Словенијa, мн. грч. Σκλαβηνίαι, Склавиније / Словеније) средњовековни је грчки, односно византијски назив за словенске области и ране обласне државе словенских племена, првенствено на подручјима у суседству или под врховном влашћу Византијског царства. У ширем значењу, исти термин се понекад употребљавао и за означавање словенских држава уопште, не само на јужнословенским, већ и на осталим словенским просторима. У византијској терминологији, поглавари склавинија су најчешће називани архонтима, односно кнезовима.

Употреба

Српске племенске области, односно државе (склавиније) у 9. веку

У једном византијском извору споменут је кнез (ексархонт) једне Склавиније, који је 836—837. дигао велики устанак у области Солуна. Други извор наводи да цар Константин V Копроним 758—759. „пороби Склавиније по Македонији, а остале присили да признају његову врховну власт”. Словени под бугарском влашћу нису имали Склавиније.

Спис „О управљању царством” (лат. De administrando imperio), који се приписује цару Константину VII Порфирогениту, наводи Склавиније Србију (у чијем је саставу Босна), Хрватску, Травунију, Захумље, Паганију и Дукљу, као и друге под влашћу Руса. По том извору, Склавиније су подељене на жупаније (грч. ζουπανίας) којима владају жупани (грч. ζουπάνος).

Један јерменски извор из 7. века спомиње да на територији европске Византије живе 25 народа под именом „Словени”.

Од 7. до 9. века Склавиније се постепено утапају у управне структуре Франачког (крајине) и Византијског царства (теме) и у пространије организације самих Јужних Словена. У писаним изворима последњи пут се спомињу средином 9. века.

Види још

• Досељавање Словена у југоисточну Европу
• Словенска племена у Македонији
• Српске земље у раном средњем веку
• Историја Срба у раном средњем веку

Литература

• Баришић, Фрањо (1953). Чуда Димитрија Солунског као историски извори. Београд: Научна књига. 
• Баришић, Фрањо (1955a). „Miracula S. Demetrii I”. Византиски извори за историју народа Југославије. 1. Београд: Византолошки институт. стр. 173—184. 
• Баришић, Фрањо (1955б). „Miracula S. Demetrii II”. Византиски извори за историју народа Југославије. 1. Београд: Византолошки институт. стр. 185—216. 
• Ковачевић, Јован И. (1981). „Досељење Словена на Балканско полуострво”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 109—124. 
• Коматина, Предраг (2019). „Рани јужнословенски етноними и питање порекла и постанка јужнословенских племена” (PDF). Наслеђе и стварање: Свети Ћирило - Свети Сава: 869-1219-2019. 1. Београд: Институт за српски језик. стр. 3—28. 
• Moravcsik, Gyula, ур. (1967) [1949]. Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio (2. изд.). Washington: Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies. 
• Ћирковић, Сима (1981). „Образовање српске државе”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 141—155. 
• Ферјанчић, Божидар (1959). „Константин VII Порфирогенит”. Византиски извори за историју народа Југославије. 2. Београд: Византолошки институт. стр. 1—98. 

Спољашње везе

• Сима Ћирковић: Трагови словенског становништва на тлу Албаније у средњем веку. Извор: „Становништво словенског поријекла у Албанији“ — Зборник радова са међународног научног скупа одржаног на Цетињу 21, 22. и 23. јуна 1990. године.