Пређи на садржај

Хуан Доминго Перон

С Википедије, слободне енциклопедије
Хуан Доминго Перон
Хуан Перон
Лични подаци
Датум рођења(1895-10-08)8. октобар 1895.
Место рођењаЛобос, Аргентина
Датум смрти1. јул 1974.(1974-07-01) (78 год.)
Место смртиОливос, Аргентина
УниверзитетColegio Militar de la Nación
Професијавојно лице
Породица
СупружникЕва Перон
Изабела Перон
Политичка каријера
Политичка
странка
Јустицијалистичка партија
Председник Аргентине
4. јун 1946 — 21. септембар 1955.
ПретходникЕделмиро Фарел
НаследникЕдуардо Лонарди
Председник Аргентине
12. октобар 1973 — 1. јул 1974.
ПретходникРаул Ластири
НаследникИзабела Перон
Потпредседник Аргентине (де факто)
8. јул 1944. — 10. октобар 1945.
ПретходникЕделмиро Фарел
НаследникХуан Пистарини

Потпис

Хуан Доминго Перон (шп. Juan Domingo Perón; Лобос, 8. октобар 1895Оливос, 1. јул 1974) је био аргентински генерал и председник од 1946. године до 1955. године и од 1973. године до 1974. године.[1] Перона је са власти 1955. године оборила војна хунта. После државног удара, отишао је из Аргентине и до 1973. године живео у иностранству. У земљу се вратио 1973. године, када је формирана перонистичка влада Хектора Кампоре и поново је изабран за председника. По повратку у земљу поново изабран за председника и био на челу државе до смрти 1974. године. После његове смрти 1974. године положај председника преузела је његова супруга Изабела Перон.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Перон је одрастао у сеоској породици, а са 16 година се уписао на војну академију и након тога брзо напредовао у редовима аргентинске војске. Био је војни аташе у Мусолинијевој Италији 30-их година, где је развио склоност према фашизму.[тражи се извор]

Године 1943. учествовао је у војном удару против владе Рамона Кастиља и учествовао у пучистичкој влади. Крајем 1945. се разишао са пучистима, био присиљен на оставку и краће време ухапшен. Међутим, популарност његове тадашње супруге Еве Перон и синдикалне демонстрације су натерале властодршце да га ослободе, а године 1946. је победио на председничким изборима.

Перон је као председник увео низ реформи с циљем национализације индустрије, смањења утицаја страних — првенствено британских компанија — на политику земље, те побољшања социјалног положаја најсиромашнијих слојева. Перонова идеологија — коју је описивао као трећи пут између социјализма и капитализма — данас се назива перонизам.

Перон је за председника изабран 1946. године, али се након смрти Еве нашао све више политички изолован. Године 1955. је збачен у војном удару и протеран у Шпанију.

Када је у Аргентини након осамнаест година поновно успостављена демократија, Перон се вратио и глатко победио на изборима. Међутим, био је тешко болестан и није био у стању спречити све крвавије обрачуне између леве и десне фракције својих присталица.

Након смрти га је наследила супруга Изабела Перон.

Контроверзе

[уреди | уреди извор]

Након завршетка Другог светског рата, Аргентина је постала популарно склониште за нацисте, од којих су неки били под Пероновом заштитом. У Аргентину су се пребацивали преко тзв. пацовских канала из Европе. Неки од њих били су Јозеф Менгеле (стигао 1949) и Адолф Ајхман (1950). У Аргентини су уточиште нашли и функционери марионетских режима, попут Анте Павелића, који је до одласка у Франкову Шпанију 1957. године био Перонов саветник за безбедност.[2] Бегунци су обично добиjали фалсификоване пасоше у аргентинском конзулату у Барселони.

  1. ^ „Juan Peron | Rise to Power, Wife, & Death | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2023-12-28. Приступљено 2024-02-05. 
  2. ^ Yossi Melman, Tied up in the Rat Lines, Haaretz, January 17, 2006

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]