Пређи на садржај

Чурчхела

С Википедије, слободне енциклопедије
Чурчхела
Врста јелаКондиторски производ
Регије или државаКахетија, Грузија
Део националне кухињеГрузијска кухиња
Главни састојцисок из свеже муљаног грожђа, орашасти плодови и брашно
  Медији: Чурчхела

Чурчхела (груз. ჩურჩხელა) је традиционална грузијска[1][2][3] посластица. Главни састојци су сок из свеже муљаног грожђа, орашасти плодови и брашно. На жицу се нанижу бадем, орах, лешник, а понекад и суво грожђе, а затим се умачу у згрушавајући сок од грожђа или други воћни сок и после сушења имају облик кобасице.[4][5][6] Традиционална технологија прављења чурчхеле из региона Кахетија је 2015. године уписана на националну листу Нематеријалног културног наслеђа Грузије.[7][8]

Изван Грузије

[уреди | уреди извор]

Чурчхела и њене варијације су популарне у још неколико земаља осим Грузије, и то у: Ирану, Јерменији, Кипру,[9] Грчкој, Русији,[10] Украјини, и Турској.[11][4] У Ирану је позната као "Lævascæck Adjili" (لواشک آجیلی). У Јерменији, Грчкој, и Турској је позната као "слатки суџук" (јерм. քաղցր սուջուխ)[12] (тур. cevizli sucuk, walnut sujuk).[13]

Међу кипарским Грцима је позната као сутцукос (σουτζούκος или σουτζιούκκος)[9][14][15] а у Грчкој сутцуки (σουτζούκι).[16] Кипарска варијација чурчхеле се добија умакањем низа бадема у желе и зове се палузес.

Припрема

[уреди | уреди извор]

Чурчхела је производ грузијске кухиње. Грузини обично праве чурчхелу у јесен када се прикупљају основни састојци. Добија се када се низ орашастих плодова умоче у сок од свеже муљаног грожђа који се зове Татара или Пеламуши (сок од грожђа помешан са брашном због густине), и потом осуше на сунцу.[17] приликом прављења чурчхеле не користи се шећер. Уместо ораха, у регијама у западној Грузији користе се бадеми и лешници.

Чурчхела има облик свеће, али многи кажу да изгледа као кобасица. Грузијски ратници су носили чурчхелу са собом јер садржи много калорија. Најбоље чурчхеле су из региона Кахетија,[тражи се извор] који је познат као домовина вина.

Сок од грожђа се сипа у великом бронзаном котлу (казани) и полако се загрева. Мала количина специјалне беле земље која се зове аспрои додаје се приликом кључања и доприноси да нечистоће избију на површину, где се сакупљају и уклањају. Могуће је заменити аспрои, када није доступан, са лагер пивом, што даје скоро исти резултат. Када се поступак чишћења заврши, течност се оставља да се охлади. Затим се додаје брашно уз мешање и загревање. Када достигне праву конзистенцију, што се види на основу брзине парних мехурића и вискозности смеше, она се склања са топлоте. Смеша је спремна за следећи корак који се састоји од припреме ораха за потапање.

Пре потапања, орашасти плодови морају прво бити очишћени од љуске. Затим се потапају у воду како би омекшали. Када су довољно омекшали, нижу се на 2-3 метра дуге низове. Низе се потом потапају у претходно добијену смешу. Поступак се понавља неколико пута док се не добије жељена дебљина. Процес сушења траје 5-6 дана. Након сушења спремни су за употребу или складиштење.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Goldstein, Darra (1999). The Georgian Feast: The Vibrant Culture and Savory Food of the Republic of Georgia. University of California Press. стр. 210. 
  2. ^ Чурчхела. langet.ru (на језику: руски). Culinary Dictionary of V.V. Pokhlebkin. 2002. „Грузинское национальное лакомство. 
  3. ^ Roufs, Timothy G.; Roufs, Kathleen Smyth (2014). Sweet Treats around the World: An Encyclopedia of Food and Culture. ABC-CLIO. стр. 140. 
  4. ^ а б Zeldes, Leah A. (2. 3. 2011). „Eat this! Rojik, something sweet from Armenia”. Dining Chicago. Chicago's Restaurant & Entertainment Guide, Inc. Архивирано из оригинала 04. 05. 2019. г. Приступљено 30. 6. 2011. 
  5. ^ Кавказская кухня Архивирано на сајту Wayback Machine (13. септембар 2016) (језик: руски)
  6. ^ На Кавказ за чурчхелой Архивирано на сајту Wayback Machine (19. септембар 2018) (језик: руски)
  7. ^ „არამატერიალური კულტურული მემკვიდრეობა” [Intangible Cultural Heritage] (PDF) (на језику: грузијски језик). National Agency for Cultural Heritage Preservation of Georgia. Приступљено 25. 10. 2017. 
  8. ^ „UNESCO Culture for development indicators for Georgia (Analytical and Technical Report)” (PDF). EU-Eastern Partnership Culture & Creativity Programme. 25. 10. 2017. стр. 82—88. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 10. 2017. г. Приступљено 25. 10. 2017. 
  9. ^ а б „Soutzoukos”. hellenicaworld.com. Hellenica World. „Soutzoukos (Greek: σουτζούκος) is a popular traditional sweet of Cyprus. 
  10. ^ „Как сделать чурчхелу в домашних условиях How to make churchkhela at home” (на језику: руски). mail.ru. 10. 10. 2013. Архивирано из оригинала 02. 04. 2019. г. Приступљено 29. 04. 2018. 
  11. ^ Procook.ru:Чурчхела (језик: руски)
  12. ^ „Վրաստան այցելելու պատճառները՝ Buzzfeed-ի ֆոտաշարքում” (на језику: јерменски). Tert.am. 5. 11. 2014. Архивирано из оригинала 05. 11. 2021. г. Приступљено 29. 04. 2018. „չուրչխելա (քաղցր սուջուխ) 
  13. ^ „Going nuts in Pangaltı, Şişli”. Hürriyet Daily News. 29. 1. 2010. „...the cevizli sucuk, a traditional, sausage-shaped candy made of walnuts sewn onto a string and dipped into thickened mulberry juice. 
  14. ^ Cyprus. Hunter Publishing. 1999. стр. 231. „Soutzoukos is a solidified grape juice sweet made with almonds and formed into sausage-like rolls. 
  15. ^ „Σουτζιούκκος”. foodmuseum.cs.ucy.ac.cy (на језику: Greek). Cyprus Food Virtual Museum. Приступљено 30. 11. 2015. 
  16. ^ „Authentic Foods Soujoukos & Palouzes”. cyprusfoodndrinks.com. Cyprus Food and Drinks. Архивирано из оригинала 07. 11. 2017. г. Приступљено 29. 04. 2018. „Soujoukos (grape must roll): A similar name, soutzouki, is also used in Greece to denote the same product. 
  17. ^ Progress Tour. „Churchkhela”. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 19. 11. 2012. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Roufs, Timothy G.; Roufs, Kathleen Smyth (2014). Sweet Treats around the World: An Encyclopedia of Food and Culture. ABC-CLIO. стр. 140. 
  • Goldstein, Darra (1999). The Georgian Feast: The Vibrant Culture and Savory Food of the Republic of Georgia. University of California Press. стр. 210.