Шапсуги

Шапсуги (рус. Шапсуги, шапс. Шапсыг), једно су од дванаест черкеских племена (Черкези су кавкаски народ који претежно живи у Русији и Турској).^[1] Живе у Туапсинском и Лазаревском округу — Краснодарски крај.^[2] Нема прецизних података о променама броја Шапсуга кроз време, јер на пописима нису регистровани као посебна група, али према индиректним подацима, 1926. године било је више од 4 хиљаде Шапсуга, а данас племе броји око 10 хиљада људи.^[2] Поред Русије, веће шапсушке заједнице налазе се у Турској, Израелу (Кфар Кама), Јордану, Ираку, Сирији, западној Европи и Сједињеним Америчким Државама.

Крајем 1700-их година ово племе постаје све битније и моћније. Током 1860-их, већина Черкеза је или убијена или се преселила у Турску — Османско царство. Шапсуги говоре шапсушким дијалектом адигејског језика, а вера им је ислам.^[1]

Географија

Шапсуги у Русији живе на северним обронцима Кавказа, представљају једну од највећих прицрноморских група Адигејаца. Насељавају земљу између реке Џубге и реке Шахе (Мали Шапсуг).^[2]

Шапсушки национални округ

Дана 6. септембра 1924. године, бољшевици су основали Шапсушки национални регион (Шапсугский национальный район) као део Црноморског округа. У округу је било око 3.400 Шапсуга, а центар округа био је обални град Туапсе. Почетком 1925. године подељена је на четири села: Карповски, Кичмај, Красно-Александровски и Псеушко.

Након завршетка Другог светског рата, овај округ је преименован у Лазаревски округ.

1990. године одржан је први конгрес племена Шапсуг, на ком је усвојена декларација о поновном успостављању Шапсушког националног региона, а званично је прихваћена 12. јуна 1992. године.^[2]

Историја

Шапсузи су били велико племе које је заузимало територије на обали Црног мора и реке Кубањ. Различити извори помињу да је пре рата на Кавказу број Шапсуга био у распону од 150.000 до 300.000. Постали су моћно племе 1700—их година и тада настају први договори са Русима.^[1] Шапсузи су веома активно учествовали у Кавкаском рату. Имали су репутацију непобедивих људи и били су једно од последњих племена које је положило своје оружје под притиском царских трупа 1864. године.^[2] Након завршетка рата, већина Шапсуга била је присилно исељена у Турску или побијена.^[1] Не више од 6.000 Шапсуга је остало на њиховој родној земљи.

Култура

Култура Шапсуга слична је свим осталим племенима Адигејаца. Сејали су пшеницу, раж, јечам, зоб; Од краја 18. века кукуруз се широко распространио. Познати су по узгоју коња. Значајно место је припадало вртларству и виноградарству, али и пчеларству.^[2]

Мушкарци носе крзнене капуте у комбинацији са европским оделом, женама је обавезна марама. Друштвени и породични живот задржао је многе патријархалне врлине: породица и племенска солидарност, поштовање старијих и др. Венчања су обично веома раскошна и могу трајати неколико дана, праћена коњаничким такмичењима. Фолклор укључује разне приче, митове, легенде.^[2]

Шапсушке породице

черкески	енглеска транскрипција	черкески	енглеска транскрипција	черкески	енглеска транскрипција	черкески	енглеска транскрипција	черкески	енглеска транскрипција	черкески	енглеска транскрипција
Натхъомэ ялIакъохэр	Natkhoma Yalhakhokhar	НэтIахъомэ ялIакъохэр	Natkhoma Yalhakhokhar	Коблы ялIакъохэр	Kobl Yalhakhokhar	Шъхьаптэхэ ялIакъохэр	Shhaptakha Yalhakhokhar	Гъуагъо-Шъэотэхмэ ялIакъохэр	Ghorha-shawatkhma Yalhakhokhar	Гуаемэ ялIакъохэр	Guayama Yalhakhokhar
Акьэжъ	Achazh	Абир (Абыр)	Abir	Ачъумыжъ	Achmuzh	Абрэгь	Abreg	БжьашIо	Bzhasho	БжыхьалI	Bzhihalh
Ачъокъу	Achoq	Алащэ	Alasha	Бастэ	Basta	Егъум	Yagum	Борэкъо	Boraqo	Гунай	Gunai
Багьэ	Baga	Бэус	Baws	Батэ	Bata	Нэгъучъу	Naghuchu	Гусэр	Gusar	Дачъэ	Dacha
Бзыщ	Bzish	Гъурыжъ	Ghurezh	Бгъанэ	Bghana	ОгъулI	Waghulh	Джадэ	Jada	ЕкIуашъ	Yaquash
Быркьэ	Berka	Дыжьы	Dizh	Джарым	Jarem	Пцашэ	Ptsasha	Иныхъу	Yinikho	КIэсэбэжъ	Chasabazh
БэгъэгушIу	Baghagushu	Дэджэраджэ	Dajaraja	Дэбэхьу	Dabahu	Тыркуао	Tirquawa	Къанщэжь	Qanshazh	Къэрэджан	Qarajam
Джарым	Jarem	Ешъуталъэ	Yashutalha	Дэгуф	Daguf	Хъуд	Khud	Къуаджэ	Quaja	ЛIыхъужъ	Lhekhuzh
Емызагъ	Yamezagh	КIакIыхъу	Chachekhu	ЛIыф	Lhif	ХыдзэлI	Khidzalh	ЛIыхъужъыкъу	Lhekhuzhequ	Лъэцэрыкъу	Lhatsariqu
Ергъужъ	Yarghuzh	МэзакIу	Mazaku	ЛIыхъужъ	Lhekhuzh	Хьагъур	Haghur	Лъэпшъыкъу	Lhapshiqu	Мэджаджэкъу	Majajaqu
КIуф	Kuf	Пэхъу	Pakhu	Наго	Nago	Хьахъу	Hakhu	Мышъэ	Misha	Мэмэт	Mamat
Кьэхъу	Kakhu	Тхыжъ	Tkhizh	Нащэ	Nasha	Хьэлъакъу	Halhaqu	Мэт	Met	Мэт	Met
ЛIыкьас	Lhikas	Хьазыкъу	Haziqu	Нэгъужъ	Naghuzh	Шъау	Shaw	ПсэкIэкI	Psachach	Нэукъ	Nawq
Мэлыщ	Malish	Хьахъуратэ	Hakhurata	Нэпсэу	Napso	Шъхьэлахъо	Shhalakho	Тым	Tim	ПщыукI	Pshiwch
Мэфэуд	Mafawud	Хьурым	Hurim	Псэукъо	Psoqo			Ушъый	Wshiy	Сабын (Сабыныкъу)	Sabeniqu)
Натхъо	Natkho	ШIужъэкъу	Shuzhaqu	Пэкожъ	Pakozh			Хъун	Khun	ТхьалI	Thalh
НэмылIэкъу	Namilhaqu	Шъуагьэ	Shuaga	РатIэкъу	Rataqu			Хьатыщ	Hatish	Хьагъун	Haghun
Отэхь	Watah	Шъхьабэ	Shhaba	ТIэшъу	Tashu			Чъушъхьэ	Choshha	ХьамтIэхъу	Hamtakhu
Сэхъут	Sakhut	ШъхьакIумыдэ	Shhakumida	Тамухъ	Tamukh			ШIуцIэ	Shutsa
Тхьэкъуахъо	Thaquakho			Тхьакъуахъо	Thaquakho			Шъэгьашъ	Shagash
Тыкъо	Tiqo			Тыу	Tiw			Шъэотэхьу	Shawatahu
Тыу	Tiw			Хъупщ	Khupsh			Шыу	Shiw
Хьапый	Hapiy			ХъутIыжъ	Khutezh			ШэкIолI	Shakolh
Хьатх	Hatkh			ХьамтIыжъ (ХьамтIэ)	Hamtizh
Хьатыу	Hatuw			Хьантыу	Hantuw
Шыумыжъ	Shiwmizh			Хьаратэ	Harata
ШэхэлI	Shakhalh			Хьэтаужъ	Hatawzh
чемсо	Chemso			ШъэIужъу	Shauzhu
				Шъэумэн	Shawman
				ШэрэлI	Sharalh
				Шэугьэн	Shogan

Значајни људи

Tirimüjgan Kadınefendi — мајка султана Абдула Хамида II
Karzeg Sait Bey (1887–1920)^[3]
Hazret Sovmen
Suna Öz — мајка др Оза
Nili Natkho^[4]
Бибрас Натхо

Референце

^ ^а ^б ^в ^г „Shapsug, Circassian in Russia”.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е „Шапсуги”. Архивирано из оригинала 18. 10. 2017. г. Приступљено 12. 09. 2017.
^ „Karzeg Sait Bey”.
^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 08. 08. 2010. г. Приступљено 12. 09. 2017.

Спољашње везе

Званични сајт Шапсуга

[joshuaproject-1] а ^б ^в ^г „Shapsug, Circassian in Russia”.

[narodru-2] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е „Шапсуги”. Архивирано из оригинала 18. 10. 2017. г. Приступљено 12. 09. 2017.

[3] „Karzeg Sait Bey”.

[4] „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 08. 08. 2010. г. Приступљено 12. 09. 2017.

[1]

[2]

[3]

[4]