Адигејски језик
адигејски | |
---|---|
западночеркески | |
Адыгабзэ | |
Изговор | [a:dəɣaːbza] |
Говори се у | Русија, Турска, Јордан, Сирија, Израел, Македонија, Ирак, Саудијска Арабија |
Етничка припадност | Черкези, Адигејци |
Број говорника | око 590.000; од чега 117.500 у Русији (2010−2014.) |
северозападнокавкаски
| |
ћирилица (тренутно) латиница (историјски) арапско писмо (историјски) грузинско писмо (историјски) | |
Званични статус | |
Службени језик у | Адигеја (Русија) |
Језички кодови | |
ISO 639-2 | ady |
ISO 639-3 | ady |
Глотолог | adyg1241 [1] |
Распрострањеност адигејског језика на подручју Адигеје (2002) | |
Адигејски језик (изворно: Адыгабзэ), познат и као западночеркески језик (изворно: КӀахыбзэ), матерњи је језик којим говоре Адигејци, севернокавкаски черкески народ који углавном живи на подручју Северног Кавказа и у Турској. Припада породици северозападнокавкаских језика.
Има статус званичног језика у Републици Адигеји на југозападу Русије. Изван Русије, највећи број говорника адигејског језика живи у Турској, Јордану, Сирији, Израелу, Ираку и Саудијској Арабији, а једна мања група и у неколико села на северу Северне Македоније. Укупан број говорника је процењен на око 590.000 особа.[2]
Адигејски језик је правописно стандардизован релативно касно, тек након Октобарске револуције 1917. у Русији, а као званично писмо од 1936. користи се ћирилица. Пре увођења ћириличног писма паралелно је кориштена латиница и арапско писмо.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Adyghe”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
- ^ Adyghe at Ethnologue (19th ed., 2016)