Шумско пиле
| Шумско пиле | |
|---|---|
| |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Fungi |
| Тип: | Basidiomycota |
| Класа: | Agaricomycetes |
| Ред: | Polyporales |
| Породица: | Polyporaceae |
| Род: | Leatiporus |
| Врста: | L. sulfureus
|
| Биномно име | |
| Leatiporus sulfureus | |
Шумско пиле, жути хлеб, врбара или врбовача (лат. Leatiporus sulfureus) једна је од најпознатијих гљива на подручју Србије. У народу препозната као деликатес, врло често се сакупља са пролећа и јесени зарад коришћења у исхрани. Име је добила по светлој жутој боји и укусу налик на пилетину. Може се наћи широм Северне Америке и Европе. Више шешира облика шкољке ове врсте расту заједно на кори трулих и мртвих стабала или гранама листопадног дрвећа, правећи понекад необичне облике. Најчешће паразитира на врби (Salix), јови(Alnus), тополи (Populus), букви (Fagus), храсту (Quercus) и багрему (Robinia). Ретко се појављује и на четинарима попут бора (Pinus), ариша (Larix) и тисе (Taxus). Шумско пиле је сапрофит. Представља честу врсту. Бројније плодоноси током пролећа неголи с јесени. Најчешће достиже масу до 20 kg, а највећи примерак са невероватних 45 kg тежине забележен је у Хемпширу у Великој Британији октобра 1990. године.[1]
Опис плодног тела[уреди | уреди извор]
Плодна тела су многобројна, неправилног облика и грбаве површине величине од 10 до 40 cm и дебљине до 5 cm. Првобитно су у облику чворова, да би растом и ширењем тела постали готово спојени. Већином расту заједно, један изнад другог, водоравно из подлоге. Руб плодног тела је наборан и подељен у режњеве. Горња површина плодоносног тела је жута, ређе наранџаста или боје лимуна, глатка или сомотаста. Цевчице су врло кратке, дужине до 4 mm. Поре су ситне (3 до 5 комада по 1 mm), првобитно округле, а касније угласте. Кроз отворе пора излучују се росне капљице бледожуте боје. Месо плодног тела је дебело, мекано и сочно. Сазревањем губи жуту боју услед губитка воде постаје тврдо и крхко. Мирис је пријатан и сладуњав. Укус свеже гљиве је благо киселкаст.
Микроскопија[уреди | уреди извор]
Споре шумског пилета варирају од елиптичног до јајастог облика, глатке, хијалине, неамилоидне. Величине су 5–8 x 4–5 µm.
Отисак спора[уреди | уреди извор]
Отисак спора је светложуте боје.
Јестивост[уреди | уреди извор]
Јестива врста, али је потребна термичка обрада. Углавном се конзумирају млади примерци. Иако већину људи изглед и укус подсећа на пилеће месо има и оних којима је укус ближи укусу крабе или рака. Осим људи многе дивље животиње конзумирају шумско пиле, попут срне или јелена.[2]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Laetiporus sulphureus -
Шумско пиле -
Шумско пиле
Сличне врсте[уреди | уреди извор]
Морфолошки сличне шумском пилету су huroniensis и L. gilbertsonii.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Glenday, Craig: Guinness World Records 2009. Random House. 2009. ISBN 978-0-553-59256-6.
- ^ Rost, Amy (2007). Survival Wisdom & Know How: Everything You Need to Know to Thrive in the Wilderness. Black Dog Publishing. ISBN 978-1-57912-753-4. стр. 149.
Литература[уреди | уреди извор]
- Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Uzelac B. BGV Logic Beogad, 2009.
- Mushrooms. Phillips R. Macmillan London, 2006
- Koja je ovo gljiva? prepoznavanje, sakupljanje, upotreba.Flik M. Marso Beograd, 2010
- Atlas gljiva. Giuseppe P. Prosvejta Zagreb, 1997
- http://www.first-nature.com
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- http://bioras.petnica.rs/home.php Архивирано на сајту Wayback Machine (4. септембар 2017)
- http://www.indexfungorum.org/
