Шумско пиле

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Шумско пиле
Šumsko pile 2.jpg
Научна класификација
Дивизија: Basidiomycota
Класа: Agaricomycetes
Ред: Polyporales
Породица: Fomitopsidaceae
Род: Leatiporus
Врста: L.sulfureus
Биномна номенклатура
Leatiporus sulfureus
(Bull.) Murrill (1920)

Шумско пиле, жути хлеб, врбара или врбовача (лат. Leatiporus sulfureus) једна је од најпознатијих гљива на подручју Србије. У народу препозната као деликатес, врло често се сакупља са пролећа и јесени зарад коришћења у исхрани. Име је добила по светлој жутој боји и укусу налик на пилетину. Може се наћи широм Северне Америке и Европе. Више шешира облика шкољке ове врсте расту заједно на кори трулих и мртвих стабала или гранама листопадног дрвећа, правећи понекад необичне облике. Најчешће паразитира на врби (Salix), јови(Alnus), тополи (Populus), букви (Fagus), храсту (Quercus) и багрему (Robinia). Ретко се појављује и на четинарима попут бора (Pinus), ариша (Larix) и тисе (Taxus). Шумско пиле је сапрофит. Представља честу врсту. Бројније плодоноси током пролећа неголи с јесени. Најчешће достиже масу до 20 kg, а највећи примерак са невероватних 45 kg тежине забележен је у Хемпширу у Великој Британији октобра 1990. године.[1]

Опис плодног тела[уреди]

Плодна тела су многобројна, неправилног облика и грбаве површине величине од 10 до 40 cm и дебљине до 5 cm. Испрва су у облику чворова, да би растом и ширењем тела постали готово спојени. Већином расту заједно, један изнад другог, водоравно из подлоге. Руб плодог тела је наборан и подељен у режњеве. Горња површина плодоносног тела је жута, ређе наранџаста или боје лимуна, глатка или сомотаста. Цевчице су врло кратке, дужине до 4 mm. Поре су ситне (3 до 5 комада по 1 mm), испрва округле, а касније угласте. Кроз отворе пора излучују се росне капљице бледожуте боје. Месо плодног тела је дебело, мекано и сочно. Сазревањем губи жуту боју услед губитка воде постаје тврдо и крхко. Мирис је пријатан и сладуњав. Укус свеже гљиве је благо киселкаст.

Микроскопија[уреди]

Споре шумског пилета варирају од елиптичног до јајастог облика, глатке, хијалине, неамилоидне. Величине су 5–8 x 4–5 µm.

Отисак спора[уреди]

Отисак спора је светложуте боје.

Јестивост[уреди]

Јестива врста, али је потребна термичка обрада. Углавном се конзумирају млади примерци. Иако већину људи изглед и укус подсећа на пилеће месо има и оних којима је укус ближи укусу крабе или рака. Осим људи многе дивље животиње конзумирају шумско пиле, попут срне или јелена.[2]

Галерија[уреди]

Сличне врсте[уреди]

Морфолошки сличне шумском пилету су huroniensis и L. gilbertsonii.

Референце[уреди]

  1. ^ Glenday, Craig (2009). Guinness World Records 2009. Random House. ISBN 978-0-553-59256-6
  2. ^ Rost, Amy (2007). Survival Wisdom & Know How: Everything You Need to Know to Thrive in the Wilderness. Black Dog Publishing. p. 149. ISBN 978-1-57912-753-4.

Литература[уреди]

  • Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Uzelac B. BGV Logic Beogad, 2009.
  • Mushrooms. Phillips R. Macmillan London, 2006
  • Koja je ovo gljiva? prepoznavanje, sakupljanje, upotreba.Flik M. Marso Beograd, 2010
  • Atlas gljiva. Giuseppe P. Prosvejta Zagreb, 1997
  • http://www.first-nature.com

Спољашње везе[уреди]