Шумско пиле
| Šumsko pile | |
|---|---|
| |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Fungi |
| Tip: | Basidiomycota |
| Klasa: | Agaricomycetes |
| Red: | Polyporales |
| Porodica: | Polyporaceae |
| Rod: | Leatiporus |
| Vrsta: | L. sulfureus
|
| Binomno ime | |
| Leatiporus sulfureus | |
Šumsko pile, žuti hleb, vrbara ili vrbovača (lat. Leatiporus sulfureus) jedna je od najpoznatijih gljiva na području Srbije. U narodu prepoznata kao delikates, vrlo često se sakuplja sa proleća i jeseni zarad korišćenja u ishrani. Ime je dobila po svetloj žutoj boji i ukusu nalik na piletinu. Može se naći širom Severne Amerike i Evrope. Više šešira oblika školjke ove vrste rastu zajedno na kori trulih i mrtvih stabala ili granama listopadnog drveća, praveći ponekad neobične oblike. Najčešće parazitira na vrbi (Salix), jovi(Alnus), topoli (Populus), bukvi (Fagus), hrastu (Quercus) i bagremu (Robinia). Retko se pojavljuje i na četinarima poput bora (Pinus), ariša (Larix) i tise (Taxus). Šumsko pile je saprofit. Predstavlja čestu vrstu. Brojnije plodonosi tokom proleća negoli s jeseni. Najčešće dostiže masu do 20 kg, a najveći primerak sa neverovatnih 45 kg težine zabeležen je u Hempširu u Velikoj Britaniji oktobra 1990. godine.[1]
Opis plodnog tela[uredi | uredi izvor]
Plodna tela su mnogobrojna, nepravilnog oblika i grbave površine veličine od 10 do 40 cm i debljine do 5 cm. Prvobitno su u obliku čvorova, da bi rastom i širenjem tela postali gotovo spojeni. Većinom rastu zajedno, jedan iznad drugog, vodoravno iz podloge. Rub plodnog tela je naboran i podeljen u režnjeve. Gornja površina plodonosnog tela je žuta, ređe narandžasta ili boje limuna, glatka ili somotasta. Cevčice su vrlo kratke, dužine do 4 mm. Pore su sitne (3 do 5 komada po 1 mm), prvobitno okrugle, a kasnije uglaste. Kroz otvore pora izlučuju se rosne kapljice bledožute boje. Meso plodnog tela je debelo, mekano i sočno. Sazrevanjem gubi žutu boju usled gubitka vode postaje tvrdo i krhko. Miris je prijatan i sladunjav. Ukus sveže gljive je blago kiselkast.
Mikroskopija[uredi | uredi izvor]
Spore šumskog pileta variraju od eliptičnog do jajastog oblika, glatke, hijaline, neamiloidne. Veličine su 5–8 x 4–5 µm.
Otisak spora[uredi | uredi izvor]
Otisak spora je svetložute boje.
Jestivost[uredi | uredi izvor]
Jestiva vrsta, ali je potrebna termička obrada. Uglavnom se konzumiraju mladi primerci. Iako većinu ljudi izgled i ukus podseća na pileće meso ima i onih kojima je ukus bliži ukusu krabe ili raka. Osim ljudi mnoge divlje životinje konzumiraju šumsko pile, poput srne ili jelena.[2]
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Laetiporus sulphureus -
Šumsko pile -
Šumsko pile
Slične vrste[uredi | uredi izvor]
Morfološki slične šumskom piletu su huroniensis i L. gilbertsonii.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Glenday, Craig: Guinness World Records 2009. Random House. 2009. ISBN 978-0-553-59256-6.
- ^ Rost, Amy (2007). Survival Wisdom & Know How: Everything You Need to Know to Thrive in the Wilderness. Black Dog Publishing. ISBN 978-1-57912-753-4. str. 149.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Uzelac B. BGV Logic Beogad, 2009.
- Mushrooms. Phillips R. Macmillan London, 2006
- Koja je ovo gljiva? prepoznavanje, sakupljanje, upotreba.Flik M. Marso Beograd, 2010
- Atlas gljiva. Giuseppe P. Prosvejta Zagreb, 1997
- http://www.first-nature.com
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- http://bioras.petnica.rs/home.php Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. septembar 2017)
- http://www.indexfungorum.org/
