Пређи на садржај

2-Хлорофенол

С Википедије, слободне енциклопедије
2-Хлоропхенол[1][2][3][4]
2-Цхлоропхенол
2-Цхлоропхенол
2-Цхлоропхенол
2-Цхлоропхенол
Називи
IUPAC назив
2-Hlorofenol
Други називи
2-Хидроксихлоробензен, о-Хлорофенол
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.002.213
КЕГГ[5]
  • Oc1ccccc1Cl
Својства
C6H5ClO
Моларна маса 128,56 g/mol
Агрегатно стање Светли ћилибар, течност
Густина 1,2634 g/cm3 na 20 °C
Тачка топљења 9.4 °C
Тачка кључања 174.9 °C
20 g/L на 20 °C
Растворљивост растворан у етанолу, диетил етру, бензену
Напон паре 0,308 kPa
Киселост (пКа) 8,56
Термохемија
Специфични топлотни капацитет, C 1,468 J·g-1·K-1
Опасности
Опасност у току рада Корозиван - узрокује опекотине
Безбедност приликом руковања МСДС
Тачка паљења 64 °Ц (147 °Ф; 337 К)
550 °Ц (1.022 °Ф; 823 К)
Сродна једињења
бензен
фенол
хлоробензен
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

2-Арени или орто-хлорофенол је органско једињење, дериват фенола. Сродна једињења се користе као дезинфективни агенси и пестициди. Ово једињење има мали број примена, али је интермедијер у полихлоринацији фхенола.[6]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Лиде, Давид Р. (1998), Хандбоок оф Цхемистрy анд Пхyсицс (87 изд.), Боца Ратон, ФЛ: ЦРЦ Пресс, стр. 3—120, ИСБН 978-0-8493-0594-8 
  2. ^ Лиде, Давид Р. (1998), Хандбоок оф Цхемистрy анд Пхyсицс (87 изд.), Боца Ратон, ФЛ: ЦРЦ Пресс, стр. 1281, ИСБН 978-0-8493-0594-8 
  3. ^ Лиде, Давид Р. (1998), Хандбоок оф Цхемистрy анд Пхyсицс (87 изд.), Боца Ратон, ФЛ: ЦРЦ Пресс, стр. 8—103, ИСБН 978-0-8493-0594-8 
  4. ^ Лиде, Давид Р. (1998), Хандбоок оф Цхемистрy анд Пхyсицс (87 изд.), Боца Ратон, ФЛ: ЦРЦ Пресс, стр. 15—18, ИСБН 978-0-8493-0594-8 
  5. ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х. 
  6. ^ Фиеге, Х.; Вогес, Х.-M.; Хамамото, Т; Умемура, С.; Иwата, Т.; Мики, Х.; Фујита, Y.; Буyсцх, Х.-Ј.; Гарбе, D.; Паулус, W. (2000), „Пхенол Деривативес”, Уллманн'с Енцyцлопедиа оф Индустриал Цхемистрy, Wеинхеим: Wилеy-ВЦХ, дои:10.1002/14356007.а19_313 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]