2-Hlorofenol

Из Википедије, слободне енциклопедије
2-Hlorophenol[1][2][3][4]
2-Chlorophenol
2-Chlorophenol
Nazivi
IUPAC naziv
2-Hlorofenol
Drugi nazivi
2-Hidroksihlorobenzen, o-Hlorofenol
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.002.213
KEGG[5]
Svojstva
C6H5ClO
Molarna masa 128,56 g/mol
Agregatno stanje Svetli ćilibar, tečnost
Gustina 1,2634 g/cm3 na 20 °C
Tačka topljenja 9.4 °C
Tačka ključanja 174.9 °C
20 g/L na 20 °C
Rastvorljivost rastvoran u etanolu, dietil etru, benzenu
Napon pare 0,308 kPa
Kiselost (pKa) 8,56
Termohemija
Specifični toplotni kapacitet, C 1,468 J·g-1·K-1
Opasnosti
Opasnost u toku rada Korozivan - uzrokuje opekotine
Bezbednost prilikom rukovanja MSDS
Tačka paljenja 64 °C (147 °F; 337 K)
550 °C (1.022 °F; 823 K)
Srodna jedinjenja
benzen
fenol
hlorobenzen
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

2-Арени ili orto-hlorofenol je organsko jedinjenje, derivat fenola. Srodna jedinjenja se koriste kao dezinfektivni agensi i pesticidi. Ovo jedinjenje ima mali broj primena, ali je intermedijer u polihlorinaciji fhenola.[6]

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. Lide, David R. (1998), Handbook of Chemistry and Physics (87 изд.), Boca Raton, FL: CRC Press, стр. 3—120, ISBN 978-0-8493-0594-8 
  2. Lide, David R. (1998), Handbook of Chemistry and Physics (87 изд.), Boca Raton, FL: CRC Press, стр. 1281, ISBN 978-0-8493-0594-8 
  3. Lide, David R. (1998), Handbook of Chemistry and Physics (87 изд.), Boca Raton, FL: CRC Press, стр. 8—103, ISBN 978-0-8493-0594-8 
  4. Lide, David R. (1998), Handbook of Chemistry and Physics (87 изд.), Boca Raton, FL: CRC Press, стр. 15—18, ISBN 978-0-8493-0594-8 
  5. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  6. Fiege, H.; Voges, H.-M.; Hamamoto, T; Umemura, S.; Iwata, T.; Miki, H.; Fujita, Y.; Buysch, H.-J.; Garbe, D.; Paulus, W. (2000), „Phenol Derivatives”, Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, Weinheim: Wiley-VCH, doi:10.1002/14356007.a19_313 

Spoljašnje veze[уреди]