246. батаљон АБХО

С Википедије, слободне енциклопедије
Знак АБХО

246. батаљон АБХО је организацијска јединица рода АБХО војске Србије разноврсног састава. Опремљена је и оспособљена да самостално или у саставу других структура, појединим својим органским јединицама или као бригада у целини, на свим подручјима Републике Србије, успешно извршава задатке посебних мера против нуклеарно-хемијско-биолошког обезбеђења у оквиру пројектованог система АБХО.

246. батаљон АБХО је размештен у крушевачкој касарни „Цар Лазар“ и на вежбалишту „Равњак“. Командант 246. батаљона АБХО је потпуковник Зоран Вукадиновић.

У рату 246. батаљон АБХО, извршава наменске задатке НХБ контроле и РХБ деконтаминације на тежишним правцима и рејонима употребе главних снага Војске Србије.

Историјат[уреди | уреди извор]

Прва регуларна јединица противхемијске заштите, позната као „Барутански батаљон“, формирана је 28. септембар 1932. године у Војнотехничком заводу „Обилићево“ у Крушевцу. Од 1994. године тај дан се у Војсци обележава као Дан рода АБХО.

Назив „Барутански“, по угледу на тадашње хемијске јединице других армија у свету, батаљон је добио због конспирације. Намена му је била да изучава искуства из примене хемијских средстава у протеклом рату, обавља упознавање и испитивање средстава личне и колективне заштите, као и упознавање са бојним отровима и средствима за њихову примену, те са средствима за примену пламена и дима.

Прва јединица противхемијске заштите имала је четири чете од по 150 људи. Била је тако организована да би, у случају рата, у свакој дивизији могла формирати по једну чету противхемијске заштите. Целокупна обука у батаљону имала је форму курса за заштиту од бојних отрова, односно противхемијске заштите, ради што бржег оспособљавања изабраних старешина намењених за будуће носиоце задатака из програма противхемијске заштите у пуковима и дивизијама. Наставно особље чинили су стручњаци из састава завода „Обилићево“.

По узору на водеће светске армије, и војска Краљевине Југословије имала је организовану службу противхемијске заштите што је прво раздобље у развоју АБХО рода. У ратним формацијама бивше Југословенске војске, поред „Барутанског батаљона“ намењеног за противхемијску заштиту Врховне команде, постојали су и хемијски батаљони, армијске хемијске чете, хемијске чете дивизија, планинска хемијска чета, хемијска чета Боке Которске и Шибеника и хемијски вод коњичке дивизије.

Опрему и средства за хемијске јединице обезбеђивао је Војнотехнички завод „Обилићево“.

Друго раздобље у развоју рода АБХО почиње одмах по завршетку Другог светског рата формирањем јединица и органа ПХЗ на челу са командом хемијских јединица МНО 20. јула 1945. године када се изнова почиње са формирањем, консолидацијом и унапређењем службе против хемијске заштите (касније рода АБХО). Тај период траје до средине 1992. године.

У прво фази, од 1945. до 1950. године, служба ПХЗ се организационо, кадровски и материјално технички консолидовала и учврстила. Почетком 1948. године формирају се батаљони ПХЗ при командама армијских области, а дотадашња „а ПХЗ МНО“ преименује се у „Управу ПХЗ МНО“.

Период од 1945. до 1950. године је био веома значајан за развој ПХЗ, односно АБХО јер су тада постављене основе будућег развоја рода.

У другој фази, од 1950. до 1956. дошло је до препотчињавања хемијске службе инжињерији, заостајања и стагнације развоја АБХО у целини и, напокон, до издвајања у самосталну службу.

У трећој фази, од 1956 до 1992. године, самостална служба противхемијске заштите прерасла је у АБХ службу, а убрзо затим у род Атомско-биолошко-хемијске одбране, са појачаном улогом и већим значајем што је довело до наглог развоја. За развој рода у овом периоду посебно је значајно формирање јединица ранга пука.

Треће доба у развоју рода АБХО почело је 1992. године.

Организацијско-формацијском доградњом рода АБХО, повећане су његова ефикасност и рационалнија употреба, посебно у оквиру реализације посебних мера ПНХБОб. Ради што успешнијег и економичнијег трошења расположивих ресурса извршено је укрупњавање јединица АБХО, тако да долази до формирања и бригаде АБХО.

Ослањајући се, пре свега, на домаћу технологију и сировинску базу, уз ангажовање домаће индустрије и стручњака ВТИ, постепено су разрешавани проблеми супституције производње и настављена техничка модернизација рода, уз познате тешкоће финансирања.

Род АБХО се у процесу трансформације ВС успешно прилагодио новим условима. Успостављена је оптимална организацијско-формацијска структура, што је уз квалитетан и стручан кадар, техничку модернизацију и добру борбену обуку, основни предуслов за успешно извршавање наменских задатака.

Данас је род АБХО основни носилац планирања, припрема, организовања и непосредни извршилац специјалистичких задатака противнуклеарно-хемијско-биолошких дејстава. Опремљен је и оспособљен да у одређеном борбеном амбијенту може успешно извршити све наменске задатке.

Наоружање и војна опрема[уреди | уреди извор]

У опреми Војске Србије тренутно има 69 врста, односно 94 модела средстава наоружања и војне опреме и наставно-материјалних средстава (НВО и НМС) АБХО. Од тога, 14 врста, односно 19 модела су у опреми јединица АБХО, а остало у опреми јединица других родова и служби.

Средства НВО АБХО су класификована у следеће групе:

  • Заштита,
  • Деконтаминација,
  • Дозиметрија и радиометрија јонизујућих зрачења,
  • Детекција и идентификација токсичних хемикалија,
  • Наставна средства за имитације ефеката дејства нуклеарног, хемијског и запаљивог оружја и
  • Несмртоносна хемијска средства за привремено онеспособљавање.

Развој НВО и НМС АБХО проистиче из планског научно-истраживачког рада, који је заснован на праћењу достигнућа у свету у области нуклеарне, хемијске и биолошке заштите, могућностима истраживачког потенцијала и индустрије земље. Пре увођења у опрему ВС сва средства АБХО пролазе уобичајену процедуру лабораторијских и трупно-експлоатационих испитивања.

Нека од средства која се налазе у опреми ВС поседују и серификате о квалитету релевантних међународних институција која су компетентна за издавање истих, чиме је постигнута компатибилност са сличним средствима модерних армија света.

Носиоци израде средстава за обезбеђење општих и посебних мера противнуклеарног, хемијског и биолошког обезбеђења су следеће фирме, предузећа и корпорације:

  • Trayal Корпорација–Крушевац,
  • Предузеће „Производња Миле Драгић“–Зрењанин,
  • Институт за нуклеарне науке „Винча“,
  • Чајавец – Професионална електроника, д.о. – Београд,
  • Тигар – Пирот и др.

У циљу одржавања тренда развоја средстава АБХО у модерним армијама света и ради добијања средстава са полифункционалним могућностима мањи број средстава се и набавља из увоза уз прилагођавање и оптимизацију рада система према условима и захтевима техничких прописа наше државе. На тај начин се долази до интеграције примењених модерних технологија, високог нивоа поузданости рада и оптималног искоришћења расположивих домаћих потрошних ресурса.

Заштита[уреди | уреди извор]

Средства заштите намењена су за заштиту органа за дисање и за заштиту тела од радиолошких, хемијских и биолошких контаминаната у различитим условима током извршавања задатака. Класификована су као лични заштитни комплет који следује сваком војнику (заштитна маска, рукавице, огртач и заштитне чарапе) и као специјални заштитни комплети који следују појединим специјалностима родова и служби за извршавање специјалних задатака за заштиту у условима присуства РХБ контаминације.

  • Средства за личну заштиту за ОПШТЕ мере ПНХБ обезбеђења
    • Чарапе заштитне M.1 (ЧЗ M.1)
    • Чарапе заштитне M.2 (ЧЗ M.2)
    • Рукавице заштитне M.3 (РЗ M.3)
    • Рукавице заштитне M.4 (РЗ M.4)
    • Маска заштитна M.2 (МЗ M.2)
    • Маска заштитна M.2 фонична (МЗ M.2Ф)
    • Маска заштитна M.2

фонична за пијење воде (МЗ M.2ФВ)

    • Маска заштитна M.3 (МЗ M.3)
    • Маска заштитна за коње (МЗК)
    • Огртач заштитни M.68 (ОЗ M.68)
    • Огртач заштитни M.3 (ОЗ M.3)
    • Огртач заштитни лаки M.4 (ОЗЛ M.4)
  • Средства за личну заштиту за ПОСЕБНЕ мере ПНХБ обезбеђења
    • Комбинезон заштитни M.3 (КЗ M.3)
    • Комбинезон заштитни M.5 (КЗ M.5)
    • Одело филтрујуће заштитно M.1 (ОФЗ-M.1)
    • Одело филтрујуће заштитно M.00 (ОФЗ-M.00)
    • Одело филтрујуће заштитно M.2 (ОФЗ-M.2)
    • Одело филтрујуће заштитно M.2 ПУР

(ОФЗ-M.2 ПУР)

  • Кецеља заштитна (КЗ)
    • Чизме заштитне M.4 (ЧЗ M.4)
    • Чизме заштитне M.5 (ЧЗ M.5)
    • Комбиновани филтри за заштиту од индустријских опасних материја (А2Б2-П3, А2Е2-П3 и К2-П3)
    • Филтри за колективну заштиту за транспортна средства и стационарне објекте

Детекција и идентификација токсичних хемикалија[уреди | уреди извор]

Средства за детекцију и идентификацију токсичних хемикалија намењена су за детекцију присуства класичних токсичних хемикалија које се употребаљавају у војне сврхе у различитим контаминираним срединама (ваздух, вода, земља, храна, површине МТС…) као и идентификовање група и типова присутних хемикалија у теренским условима рада. Могу се користити и за узимање и безбедан транспорт узорака контаминираних средина ради детаљнијих анализа у стационарним лабораторијама вишег нивоа. Средства су конципирана као детектори (ручни, полуаутоматски и аутоматски), лабораторије (преносне и мобилне) и као помоћни комплети. Конципирана су на основама хемијских метода а присуство токсичних хемикалија индикују променама обојења (раствора и реактива у индикаторским цевчицама) и активирањем звучне и светлосне сигнализације.

  • Детектори
    • Детектор хемијски M.11Б (ДХ М11Б)
    • Полуаутоматски хемијски детектор M.1 (ПХД M.1)
    • Аутоматски хемијски детектор M.1 (АХД M.1)
    • Детектор хемијски опште намене (ДХОН)
    • Комплет личних детектора БОт (КЛД БОт)
  • Лабораторије
    • Лабораторија хемијска M.3 (ЛХ M.3)
    • Лабораторија хемијска M.3-усавршена (ЛХ M.3У)
    • Аутомобил лабораторија радиолошко хемијска (АЛ-РХ)
  • Помоћни комплети
    • Комплет за узимање материјала M.1 (КУМ M.1)
    • Комплет за обележавање контаминираног земљишта (КонЗ)

Дозиметрија и радиометрија јонизујућих зрачења[уреди | уреди извор]

Средства дозиметрије и радиометрије јонизујућих зрачења намењена су за откривање присуства јонизујућих зрачења, мерење јачине дозе и дозе јонизујућих зрачења и одређивање специфичне активности различитих врста радиолошки контаминираних узорака (хране, воде, биолошког материјала…) у теренским условима. Средства су конципирана у виду ручних комплета детектора, дозиметара са одговарајућим читачима и комплета преносних (превозних) радиометријских лабораторија. Откривање и мерење физичких параметара јонизујућих зрачења базира се на гасним и полупроводничким сензорима.

  • Ручни комплети детектора
    • Детектор радилошки за борбена и извидјачка возила M.81 (ДРБИВ-M.81)
    • Детектор радиолошки бродски M.81 (ДРБ-M.81)
    • Детектор алармни радиолошки (ДАР)
    • Мерач радиоактивне контаминације M.87 (МРК-M.87)
    • Детектор радиоактивног зрачења опште намене (ДРЗОН)
    • Детектор радиолошки M.3 (ДР-M.3]
    • Детектор радиолошки М11Б-модификовани (ДР-M.11БМ)
    • Детектор радиолошко-хемијски тенковски (ДР-ХТ)
  • Дозиметри са читачима
    • Дозиметар командни (ДК500) са пуњачем командних дозиметара типа ПТД 02
    • Дозиметар лични М3/4 (DL-М3/4) са читачем дозиметра личног M.3/4 (CDL-М3/4)
  • Лабораторије
    • Лабораторија радиометријска M.2 усавршена (ЛР-M.2У) и детектор алфа полупроводнички (ДАП)
  • Извидјачко возило и помоћни комплети
    • Извидјацко возило АР 55

радиолоско хемијско (АР 55 РХ)

    • Комплет за визуелно мерење параметара

нуклеарних и хемијских удара (КМНХУ)

Деконтаминација[уреди | уреди извор]

Средства за радиолошко-хемијско-биолошку деконтаминацију намењена су за извршење деконтаминације појединаца, групе и заједничких МТС као и вецих јединица и оперативних састава. Употребом деконтаминационих средстава и применом одговарајуцих материја за деконтаминацију могу се неутралисати, уклонити и превести у нетоксично стање РХБ контаминанти са различитих површина или контаминираних средина.

  • Средства за ЛИЧНУ деконтаминацију
    • Лични прибор за деконтаминацију M.3 (ЛПДМ.3)
    • Лични прибор за деконтаминацију M.2 (ЛПДМ.2) са аутоињектором
    • Прибор за деконтаминацију коња (ПДК)
  • Средства за ГРУПНУ деконтаминацију
    • Прибор за деконтаминацију возила (ПДВ)
    • Апарат за групну деконтаминацију 1Н са носачем (АГД-1Н)
  • Средства за ЗАВРШНУ деконтаминацију
    • Аутомобил цистерна за воду M.70 (АЦВ M.70)
    • Аутомобил цистерна за деконтаминацију M.68 (АЦД M.68)
    • Аутомобил цистерна за деконтаминацију M.78 (АЦД M.78)
    • Комплет перионица и сушионица механизована M.63 (ПиСМ63)
    • Комплет за деконтаминацију основних јединица (КДОЈ)
    • Уређај за деконтаминацију САНИЈЕТ

Несмртоносна хемијска средства за привремено онеспособљавање[уреди | уреди извор]

Несмртоносна хемијска средства за привремено онеспособљавање представљају различите конструктивна средства, пуњена хемијским материјама за привремено онеспособљавање, наменски израђена и конструктивно прилагођена за примену приликом извршавања сложенијих задатака војних и полицијских јединица. Користе се у: класичним противтерористичким дејствима, специјалним противтерористичким дејствима, у сузбијању нереда демонстрација отпора и побуне и у мировнмим операцијама у области безбедности и контрола. Међународним Конвенцијама о забрани хемијског оружја ова средства су дозвољена, не користе се као метод ратовања и не третирају се као Хемијско оружје

  • Хемијске ручне бомбе
    • Бомба ручна специјална M.79 АФ1 (БРС M.79 АФ1)
    • Бомба ручна специјална M.79 АГ1 (БРС M.79 АГ1)
  • Распршивачи
    • Распршивач ледјни M.1 (РЛ M.1)
  • Тромблонске хемијске мине
    • Мина тромблонска хемијска школска M.83 експлозивна (МТХШ M.83Е)
    • Мина тромблонска хемијска школска M.83 димна (МТХШ M.83Д)

Наставна средства за имитацију ефеката дејства НХо[уреди | уреди извор]

Наставна средства за имитације ефеката дејства нуклеарног и хемијског оружја намењена су за имитирање различитих визуелних ефеката примењеног нуклеарног и хемијског оружја током реализације обуке из против нуклеарног и хемијског обезбеђења јединица родова и слузби војске а ради остваривање принципа очигледности. Конципирана су да могу остварити ефекте хемијског и нуклеарног удара, ефекте хемијске контаминације, ефекте стварања контаминиране атмосфере и ефекте дејства запаљивих средстава.

  • Средства за имитације ефеката нуклеарног и хемијског удара
    • Имитатор нуклеарне експлозије M.78 (ИНЕ-M.78)
    • Имитатор хемијског удара на земљи M.76 (ИХУ M.76З)
  • Средства за имитације ефеката хемијске контаминације
    • Имитатор краткотрајне хемијске контаминације-1 (ИКХК-1)
    • Имитатор дуготрајне хемијске контаминације-2 (ИДХК-2)
  • Школски хемијски прибори
    • Школски хемијски прибор 2 (ШХП 2)
    • Школски хемијски прибор 3-модификовани (ШХП 3-M)
  • Средства за стварање ефеката контаминиране атомосфере
    • Кутија отровно димна школска M.1 (КОДШ M.1)
    • Кутија отровно димна школска M.3 (КОДШ M.3)
    • Кутија отровно димна школска M.4 (КОДШ M.4)
  • Средства за имитације ефеката запаљивог оружја
    • Имитатор запаљивих борбених средстава M.4 (ИЗБС M.4)
    • Вежбовна запаљива смеша (ВЗС)

Перспективна средства за опремање[уреди | уреди извор]

Приказана средства су набављена из увоза ради тестирања, испитивања и оптимизације употребе у Војнотехничком институту и Техничком опитном центру.

Средства још нису усвојена у опрему јединица АБХО.

  • Монитор хемијских агенаса - усавршени (ЦАМ2 или ИЦАМ)
  • Индивидуални лаки хемијски детектор 3.2 (ЛЦД 3.2)
  • Детектор индустријских гасова - ДРЕГЕР (АЦЦУРО 2000)
  • Преносни гамаспектрометријски систем (ДИГИДАРТ МЦА)
  • Индивидуални сензор радиоактивности (СОР/Р)
  • Уређај за детекцију и мерење нуклеарног зрачења и р/а извиђање (РАДИАЦ СЕТ АН/ПДР 77)
  • Универзални радиолошки детектор (РАДОС РДС 200)

Центар за усавршавање кадрова АБХО[уреди | уреди извор]

Центар за усавршавање кадрова атомско-биолошко-хемијске одбране (ЦУК АБХО) је образовно-васпитна установа Војске Србије која планира, организује и спроводи стручно-специјалистичко школовање и усавршавање кадрова за потребе рода АБХО и усавршавање кадрова за потребе других родова и служби из садржаја противнуклеарног, противхемијског и противбиолошког обезбеђења. Формиран је у марту 2003. године, реорганизацијом Школског центра АБХО, чији је правни следбеник. Тиме је обезбеђен континуитет у школовању и усавршавању кадрова из области познавања, заштите и уклањања последица дејства оружја за масовно уништавање, започет пре Другог светског рата, а који је свој најинтензивније развој имао у периоду од 1956. до 1991. године у оквиру тадашњег Школског центра АБХО.

У ЦУК АБХО се данас за потребе рода АБХО школују професионални подофицири и официри и резервни официри АБХО, а кроз различите облике усавршавања, углавном из садржаја ПНХБОб, реализује се допунско оспособљавање професионалних и резервних официра и подофицира рода АБХО и других родова и служби за формацијске дужности.

У ЦУК АБХО могу да се школују и припадници страних ОС по посебним НПП

Центар се ангажује и на извођењу различитих облика обуке за потребе старешина и команди Војске Србије, као и структура изван Војске.

У Центру се реализују и интернациоанални курсеви Организације за забрану хемијског оружја (ОПЦW) са седиштем у Хагу, из области помоћи и заштите од хемијског оружја. На овим страницама можете погледати извештаје са, до сада, одржаних курсева.

Образовно-васпитни рад у центру се одвија према савременим наставним плановима и програмима, у наменским кабинетима и лабораторијама. Инфраструктура и богата наставна материјална база центра обезбеђују потпуну материјализацију садражја школовања и обуке. За теренске вежбе користи се вежбалиште Равњак, које се налази у непосредној близини Крушевца.

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]