Ваздухопловномедицински институт

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ваздухопловномедицински институт (VMI).jpg
Назив
Ваздухопловномедицински институт.
Основан
11. новембар 1945
Земља
ФНРЈ/СФРЈ СРЈ/СЦГ Србија
Управник
пуковник др Мирослав Павловић
Седиште
Београд (Србија)
Адреса
Црнотравска бб
Напомена
1999. мења назив у Институт за ваздухопловну медицину (ИВМ) ВМА, који му је враћен (ВМИ) 15. фебруара 2010.

Ваздухопловномедицински институт (ВМИ), је специјализована здравствена, образовна и научна институција Ваздухопловства и противваздухопловне одбране Војске Србије, одговорна за развој ваздухопловне медицине у свим њеним видовима, школовање кадрова у области ваздухопловне медицине, здравствену селекцију цивилних и војних латача и падобранаца и организацију и спровођење специфичних мера превентивномедицинске заштите у јединицама Ваздухопловства Војске Србије (а до њеног распада и Југославије). По својим стручним могућностима, дијагностичкој опреми и смештајним капацитетима, ВМИ се сврстава међу најразвијеније установе тог типа у свету .[1]

Услови за настанак ВМИ[уреди]

Зграда у улици др. Петра Марковић 4 у Земуну у којој је 1945. основан ВМИ
Прва комисија за летаче (ЛЛК која је касније прераста у ВЛКЛ), са правом самосталног одлучивања и доношења одлука о здравственој способности летача за обављање летачке професије, основана је 1945. и једно време је радила у Земуну у згради Команде ЈРВ.

Од новембра 1944. до марта 1945. формира се Југословенско ратно ваздухопловство (ЈРВ) са две дивизије које су у свом саставу имале по три пука. Њихово формирање прати и развој санитетске службе ЈРВ, које се у почетку развија по узору на руско ваздухопловство, на шта је утицао значајан допринос Русије у почетном периоду његовог настанка и развоја.

При команди Ратног ваздухопловства с пролећа 1945. формира се прва санитетска служба ЈРВ која између осталог има и задатак да обавља избор кандидата за летачку обуку али и да врши здравствени надзор над обученим летачима и даје мишљење о њиховој здравственој способности за летење.

За потребе летачких јединица на аеродромима ЈРВ формрају се прве летачке амбуланте, чији је основни задатак био обезбеђење летења и лечење оболелих пилота и осталог особља, па су оне за ту намену у свом саставу имале и стационар са по 30 лежаја. Особље ових амбуланти било је недовољно обучено из области Ваздухопловне медицине, те се њихов рад углавном сводио на дежурство у време летења и пружање прве помоћи у случају удеса ваздухоплова.

Новембра месеца 1945. са радом почиње и прва комисија за летаче (ЛЛК која касније прераста у ВЛКЛ), са правом самосталног одлучивања и доношења одлука о здравственој способности летача за обављање летачке професије. Први председник комисије био је пуковник др Виктор Ђаков, а комисија је радила у Земуну у згради Команде ЈРВ. У свом саставу ова комисија имала је лекаре следећих специјалности;

  • хирурга,
  • интернисту,
  • неуропсихијатра и психометристу,
  • оториноларинголога,
  • офталмолога.

За потребе летачких јединица на аеродромима ЈРВ формиране су прве летачке амбуланте, чији је основни задатак био обезбеђење летења и лечење оболелих пилота и осталог летачког и нелетачког особља. За ту намену новоформиране аеродромске амбуланте у свом саставу имале су и стационар са по 30 лежаја. Особље ових амбуланти било је недовољно обучено из области Ваздухопловне медицине, те се њихов рад углавном сводио на дежурство у време летења и пружање прве помоћи у случају удеса ваздухоплова.

Недовољан број и ниска стручност обучених лекара за рад у области Ваздухопловне медицине, као и све већа потреба за квалитетнијом селекцијом летача захтевала је оснивање једне специјализоване установе, по угледу на установе тога типа које су већ постојале у ваздухопловствима многих земаља света. Тако је у ЈРВ настала идеја за оснивањем Ваздухопловномедицинског инситута.

Први кораци[уреди]

Лого ВМИ у бившој СФРЈ

Ваздухопловномедицинског института (ВМИ) је основан 11. новембар 1945. у Земуну у улици Соње Маринковић бр. 4. За првог начелника ВМИ постављен је капетан др Бранислав Остојић.

Ваздухопловно медицински институт је у почетку био мала специјализована болница намењена оболелим и повређеним пилотима, која 1946. године почиње са селекцијом летача. У почетку свог рада институт је више личио на болницу, која је у свом саставу имала;

  • хируршко,
  • интерно,
  • неуролошко
  • очно и ушно одељење,
  • кабинете за рендгенологију и
  • клиничку лабораторију.

У две операционе сале, које су биле у саставу ВМИ рађене су операције из области хирурургије, оториноларингфологије и офталмологије, а институт је располагао са 36 постеља.

Развој у научно-наставној области[уреди]

Нагли развој ваздухопловства условио је да 1947. Институт добије и облик научне установе јер започиње са истраживањима из области ваздухопловне медицине. Укидају се болничка одељења и формирају кабинети и оснива се прва психофизиолошка лабораторија са кабинетом за електроенцефалографију.

У институту се образује и прва библиотека која је стално обогаћивана новом литературом из области ваздухопловне медицине,. ВМИ 1948. покреће и часопис Гласник ваздухопловне медицине, који излази све до 1952. када се због недостатака новца престаје његово даље објавњивање.

У 1949. ВМИ формира прву лабораторију за авиофизиологију ради испитивања утицаја висине и лабораторију за авиохигијену која се бави проблематиком исхране летача, заштитне летачке опреме и штетним факторима летења.

Године 1949. у Ваздухопловно медицинском институту у Земуну организују се први курсеви за обуку лекара из области Ваздухопловне медицине и психологије, а трупне јединице ЈРВ се попуњавују школованим лекарима и медицинским техничарима.

Током 1954. институт започиње и са првом обуком летача из ваздухопловне медицине и психологије и физиолошком тренажом која се састојала из теоретске наставе и практичног дела који је спровођен у барокомори, на избацивом седишту, а касније и на центрифуги и уређају за демонстрацију илизија у току лета. Те године купљена је и прва клима барокомора и тренажер са избацивим седиштем.

До 1955. особље (ВМИ) се усавршавало у европским земљама и Сједињеним америчким државама, а нешто касније и у Совјетском Савезу. Исте године почиње и примена савремене физиолошке тренаже за летаче, на основу искустава стечених у САД и СССР., а формира се и прва фарма са експерименталним животињама намењена фундаменталним истраживањима.

Један број лекара паралелно са стручним усавршавањем у убласти Ваздухопловне медицине, завршава пилотску и падобранску обукеу и добија звање пилота (др. Ј. Зупанц, др М. Јањушевић, др Шундрић ....) и звање падобранца (др М. Петровић-Бомба, др Милорад Димић, др М. Ђорђевић, др Слободан Андрејић, .....), што је допринело њиховом квалитетнијем раду у области Ваздухопловне медицине.

Опрема[уреди]

Следи набавка за оно време савремене опрема;

  • 1964. опреме за мерење радарског зрачења,
  • 1967. уређаја за регистровање централне и периферне реографије,
  • 1971. уређаја за континуирано региостровање ЕКГ у току летења и падобранских скокова,
  • 1975, лабораторије за анлизу људског гласа и говора,
  • 1978. двокраке центрифуге,
  • 1985. уређаја за демонстрацију просторне дезоријентације,
  • 1997. хипербарична комора

Од 1964. ВМИ поред праћења здравственог стања летача преузима и контролу и праћење здравственог стања људства изложеног радарском зрачењу.

Године 1988. ВМИ се сели у Батајницу у нови објекат у оквиру Војне болнице "Батајница". Смештајем, опремом и стручним могућностима убраја се међу најразвијеније установе у свету, које се у то време баве ваздухопловном медицином.

ВМИ - наставна база ВМА[уреди]

У оквиру Војномедицинске академије, 1981. са установљењем специјализације Ваздухопловне медицине (званично признате специјализације од стране Министарства здравља у трајању од три године), ВМИ постаје и наставна база Војномедицинске академије за реализацију школовања свих профила лекара у области Ваздухопловне медицине.

Захваљујући наставничком кадру ВМИ 24. октобра 1983. ЈАТ и Ратно ваздухопловство и ПВО Југославије добили су прву генерацију дипломираних специјалиста Ваздухопловне медицине, коју су чинили војни и цивилни лекари из:

Србије
Прва генерација специјалиста ваздухопловне медицине у Југославији
  • др Милорад Димић, РВ и ПВО аеродром Ниш,
  • др Павле Остојић, ВМИ Земун,
  • др Миодраг Јањушевић, ВМИ Земун,
  • † др Вукашин Гојковић, ВМИ Земун,
  • др Љиљана Стијовић, Диспанзер ЈАТ-а Београд
Хрватске
  • др Владимир Плетикапић, РВ и ПВО аеродром Загреб,
  • др Зоран Лолић, РВ и ПВО ВВА аеродром Задар,
Босне и Херцеговина
  • др Никола Бјеговић, РВ и ПВО аеродром Бихаћ,
  • др Фејсал Борић, РВ и ПВО аеродром Мостар,
Македоније
  • др Борис Арсов, РВ и ПВО аеродром Петровац (Скопље),

Реорганизације ВМИ[уреди]

Од 1999. — 2010. ВМИ је био у саставу ВМА

У току НАТО агресије на Савезну Републику Југославију 1999. у више наврата бомбардован је аеродром Батајница. У једном од тих бомбардовања оштећена је и зграда ВМИ, што је захтевало измештање института у нове просторе.

ВМИ је једним делом остао на аеродрому Батајница а већим делом је измешта у простор ВМА, када је дошло и до његове реорганизације, и промене назива у Институт за ваздухопловну медицину (ИВМ) ВМА. .[2] Тада је интегрисан у састав Сектора за превентивну медину Војномедицинске академије [3]

Институт је 15. фебруара 2010. поново реорганизован и поново враћен у састав Ваздухопловства и противваздухопловне одбране Војске Србије, под старим називом - Ваздухопловномедицински институт.

Од 18. јуна 2007. године ВМИ је одлуком Директората цивилног ваздухопловства, Aero Medical Center број 001, једина медицинска институција у Србији која има овлашћење за издавање уверења након обављених лекарских прегледа овлашћеног ваздухопловног особља по S-JAR-FCL-3-лицинеци (енгл. Joint Aviation Requirements-Flight Crew Licencing).[4]

Начелници ВМИ[уреди]

У дугогодишњој историји ВМИ на његовом челу су били бројни еминентни стручњаци, професори и доктори медицинских наука, магистри и врхунски специјалисти у области ваздухопловне медиицине;

  • др Бранислав Остојић
  • др Виктор Ђаков
  • др Алфред Најфелд
  • др Радомир Рајшић
    Организациона структура ВМИ од 15. фебруара 2010
  • др Младен Ившић
  • др Марко Јањић
  • др Станко Плевник
  • др Антун Ришави
  • др Стјепан Јанеш
  • др Алдександар Радовић
  • др Војислав Богдановић
  • др Миодраг Јањушевић
  • др Милорад Дамњановић
  • др Слободан Рудњанин
  • др Миле Пребоч
  • др Мирослав Павловић

Улога и задаци[уреди]

Улога[уреди]

  • Селекција летача, физиолошка тренажа летача
  • Периодични (редовни и ванредни) прегледи/оцењивање војних и цивилних летача, падобранаца и контролора летења
  • Настава из области ваздухопловне медицине (теоријска и практична), научноистраживачки рад
  • Развој и периодични (редовни и ванредни) прегледи заштитне опреме и средстава за летаче
  • Координација и развој ваздухопловномедицинских правилника
  • Унапређење летачке безбедности, преко испитивања ваздухопловних удеса и предлагања заштитних мера
  • Ваздухопловномедицинска подршка страних армија
  • Стална медицинска спремност за трансформацију, ратну медицинску установу у случају рата.[5]

Задаци[уреди]

  • Селекција и редовни и ванредни прегледи за војне пилоте са доношењем оцене по критеријумима I, II и III
  • Селекција и редовни и ванредни прегледи цивилних летача са доношењем оцене по критеријумима I, II, JAA (енгл. Joint Aviation Authorities) и FAA (енгл. Federal Aviation Administration - USA) за летачку дозволу
  • Консултативни и конзилијарни специјалистички прегледи ваздухопловног и неваздухоплопвног особља
  • Систематски прегледи и оцена здравствене способности за рад
  • Терапија кисеоником под притиском у хипербаричној комори
  • Ваздухопловно-физиолошке услуге
  • Функционална испитивања у условима летења
  • Физиолошка тренажа (теоријска и практична настава)
  • Испитивање заштитне летачке опреме
  • Специјализација и курсеви из ваздухопловне медицине
  • Консалтинг из области ваздухопловне медицине

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Ваздухопловномедицински институт (ВМИ) на сајту; Војске Србије Архивирано на сајту Wayback Machine (октобар 15, 2011) (на језику: енглески)
  2. ^ Институт за ваздухопловну медицину (ИВМ) ВМА. Архивирано из оригинала на датум 24. 04. 2009. Приступљено 24. 04. 2009. 
  3. ^ Сектор за превентивну медину Војномедицинске академије. Архивирано из оригинала на датум 14. 11. 2011. Приступљено 14. 11. 2011. 
  4. ^ Ваздухопловномедицински институт (ВМИ), на сајту Војске Србије Архивирано на сајту Wayback Machine (октобар 15, 2011) (на језику: енглески)
  5. ^ „Институт за ваздухопловну медицину ВМА Београд”. Архивирано из оригинала на датум 24. 04. 2009. Приступљено 24. 04. 2009. 

Библиографија[уреди]

  • Слободан Рудњанин, ВМА, Институт за ваздухопловну медицину, Београд, Војносанитетски преглед вол.64 бр.12
  • Рудњанин С, Дебијађи Р. Ваздухопловна медицина у Југославији после Другог светског рата. Војносанитетски преглед. 2003; 60 (4) :501-508.
  • Др С. Џелајлија, Развој санитетске службе РВ и ПВО у послератном периоду, 6. Симпозијум Ваздухопловне мед., Земун,1985.
  • Јован М. Давидовић Какао је човек полетео (истине и бајке о летењу). Издавач аутор, Београд, 2008.

Спољашње везе[уреди]